Šta za tebe predstavlja nagrada za đaka godine i da li je vidiš kao neki vid podstreka za dalje?
Što se tiče moje nagrade za đaka godine, naravno da me je podstakla da radim sa više motivacije i volje i da se unapredim u tom nekom akademskom smislu. Takođe, da više naučim o stvarima koje me zanimaju. Ja nekad i zanemarim školu da bih se fokusrala na druge stvari, ali najviše me je motivisalo to da se prijavim za fakultete koji su mi bili na listi već jako dugo i za koje stvarno nisam mislila da ikada mogu da se prijavim sa nekim ocenama koje sam imala u Srbiji. Trenutno su mi, od pet fakulteta na koje sam se prijavila, tri dala ponudu da dostignem određene ocene da bih bila primljena. To mi je bila stvarno jako velika motivacija.
Kakva je razlika između obrazovnog sistema kod nas i u Engleskoj?
Velika je razlika. U Srbiji i na većem delu Balkana ne možeš uopšte da biraš neke predmete koje učiš. Kada sam krenula u srednju školu, mislim da smo dobili dva dodatna predmeta da biramo. Ja sam izabrala medije. Ovde u Britaniji posle 11. razreda, kod nas drugi srednje, više se fokusiraš na stvari koje tebe zanimaju i kojima želiš ozbiljnije da se baviš na fakultetu. U trećoj i četvrtoj godini srednje škole biraš između dva, tri ili pet predmeta na koje ćeš se fokusirati dve godine. Na kraju druge godine polažeš ispite i to su ukupne ocene koje dobiješ
Na koje si predmete izabrala da se fokusiraš?
Trenutno učim psihologiju, sociologiju i politiku i želim da se na fakultetu više fokusiram na politiku i sociologiju. Tokom osnovnih studija ću obrađivati i jedno i drugo i onda ću kasnije na masteru da se opredelim za jedno ili drugo. Odlučila sam se za kombinovani model, jer nisam mogla da se odlučim za jednu od ove dve nauke. Tako da sam našla fakultete koji mi omogućavaju da učim i jedno i drugo te tri godine i da se onda na kraju opredelim ili da pišem diplomski rad na neki deo sociologije ili na neki deo politike.
S obzirom da se školuješ u inostranstvu, koliko ti je bilo teško da se preseliš od kuće u novu zemlju?
Prošlog septembra mislila sam da to nije velika stvar. Idem i pripremljena sam na to. Ranije sam putovala često sama i odvaja sam se od roditelja, tako da nisam imala taj neki strah od selidbe. Odnosno, nisam o selidbi razmišljala u tom kontekstu da ih više nikad neću videti, naravno da hoću. Međutim, kada pogledam prošlu godinu, zapravo mi je teško palo. Brzo sam se adaptirala na novu sredinu, ali opet je to bio novi dom tj. školski, zatim pričanje na engleskom dvadeset četiri sata, učenje na engleskom, odgovaranje na engleskom, snalaženje u novom gradu, kupovina, te stvari su mi malo teže pale. Ranije to nikada nisam radila sama jer je tu uvek bila mama da skuva, napravi i opere. Kombinacija svega toga mi je malo teže pala. Potrebno je jedno dva, tri meseca da se navikneš, ali posle radiš sve.
Nalaziš se na poziciji Omladinskog Savetnika za mentalno zdravlje za Evropu i Centralnu Aziju. Da li možeš da nam kažeš nešto više o tome?
Ja sam u grupi mladih adolescenata i mi smo savetnici regionalne kancelarije za Evropu i Centralnu Aziju UNICEF-a. Oni su bazirani svuda, u Srbiji, Hrvatskoj, Gruziji i još nekim državama koje se nalaze u Evropi i Centralnoj Aziji. Svaka država ima jednog predstavnika, a ja sam predstavnik Srbije. Ovo im je prva grupa za mentalno zdravlje i mi mladi iz različitih država dajemo naša mišljenja o temama koje se tiču mentalnog zdaravlja mladih.
Neke od tema su mentalno zdravlje u školi, javnim institucijama, koliko se priča o tome u školi, nevladinim organizacijama, vladi i politici. Mi smo savetnici da bi oni dobili informacije šta se dve dešava u različitim državama tog regiona. Krajnji cilj im je da naprave dokument koji će pratiti mentalno stanje mladih u svim državama. Taj dokument bi, između ostalog, trebalo da služi i za poređenja mentalnog zdravlja mladih u različitim državama.
Od skoro si i u izvršnom odboru omladinske organizije ,,Biodivovi”. Koliko su po tvom mišljenju mladi informisani oko uticaja klimatskih promena?
Koliko ja znam i koliko imam iskustva, u školama se uopšte ne priča o klimatskim promenama. Bar se nije pričalo do pre dve godine. Mi vidimo uticaj klimatskih promena stvarno svuda na svetu, ali to nekako zamenimo s tim: ,,A, pa dobro, to je država trećeg sveta, naravno da im se to dešava, tako su pozicionirani geografski, naravno da im se to dešava.” I uvek nađemo neke izgovore. Kod nas u Srbiji je suša skoro tri godine zaredom i mi nemamo šta da kažemo osim: ,,pa znate, to su klimatske promene”. Ne verujem da su mladi zapravo toliko upućeni u stvari koje se dešavaju oko nas. Sada, koliko je ko edukovan, opet zavisi od osobe do osobe i koga zanima i koga ne. Neko ne zna šta je ,,COP 26” i šta se dešava tamo, dok su drugi jako informisani, prate i slušaju šta se dešava.
Ja se iskreno nadam da će se više mladih uključiti u edukaciju koja se tiče uticaja klimatskih promena na nas, na čitavu planetu. Ako ne mogu da se ubace u tu ulogu da oni rade nešto neka bar nauče i godinama će im ući u glavu da zapravo treba da urade nešto. Opet, ne mogu da kažem da svi mladi mogu da shvate, šta se zapravo dešava i koliko će promena klime uticati na nas, na našu ishranu, na biodiverzitet zapravo. Zato na stranici Biodivova svi mogu da pročitaju šta klimatske promene rade biodiverzitetu u Srbiji.
Koliko je u Srbiji ugrožen biodiverzitet?
Dosta je ugrožen. Različite vrste su do nekog stepena ugrožene i sve više i više vrsta pčela. Ugrožene su zbog izgradnje različitih objekata u zaštićenim prostorima. Na primer na Uvcu, na Tari, u poslednje vreme na planinama kao što su Kopaonik i Zlatibor, šta se sve izgradilo. Nisam bila na Kopaoniku i Zlatiboru jedno dve-tri godine i kad sam otišla, stvarno sam se šokirala. Razumem da je to turizam koji je jako razvijen, ali takođe razumem da su to zaštićena područja i da zapravo treba da malo razmislimo o tome. Nije ugrožen samo u Srbiji već u celom svetu, posebno u Latinskoj Americi ili Južnoj Americi, takođe u Aziji i Africi. U Africi manje, s tim da mnogi gledaju na to kao: ,,a nije toliko razvijen kontinent, nema veze nećemo tamo još ništa da radimo”, ali tamo klimatske promene više uništavaju prirodu nego što to čovek radi.
U vezi s tim, koji je po tebi cilj održivog razvoja najvažniji, od onih koji se odnose na životnu sredinu?
Ima ih dosta. Svi ciljevi održivog razvoja su povezani. Svaki je povezan jedan s drugim i jedan bez drugog ne mogu da funkcionišu. Na primer, život na zemlji, život ispod vode, industrija, inovacija i infrastruktura utiču na klimatske promene. Zatim smanjenje gladi, ali svaki je povezan, bilo da direktno utiče na njih ili ih nekako smanjuje tj. smanjuje uticaj klimatskih promena.
Ove godine si realizovala jedan projekat sa svojim bratom, koji je klinički psiholog, a u kojem pomažete mladima da nađu svoj karijerni put. Koliko je važno za mladog čoveka da volontira i da se edukuje kroz neformalno obrazovanje?
Mislim da svako treba da bude aktivista. Ne treba sad: ,,E, Mila je aktivista ili ona ili on su aktivisti", nego svi treba da budemo aktivisti i volonteri. Zato je UNICEF i osmislio platformu ,,volonteri na mreži'', da jednostvano širimo svest svima. I porodici i prijateljima i na taj način volontiramo i doprinosimo stvarima za koje se zalažemo. Što se tiče edukacija kroz neformalno obrazovanje, to može da bude apsolutno bilo šta, a što donosi neko validno znanje kao što čine neki kursevi. Ima dosta besplatnih kurseva na internetu i neke organizacije imaju kurseve i seminare. Mislim da nam treba više kurseva na srpskom, ali postoji ,,Kampster". To je jedna platforma kod nas koju mladi mogu da koriste a da je dobra i proverena.
I za kraj, kakvi su ti planovi za budućnost i gde vidis sebe za pet godina?
Svake godine pravim ciljeve za naredenu godinu i ono što mogu da kažem za narednu godinu jeste da želim da budem na fakultetu. Da studiram sociologiju i politiku, da bih kasnije mogla da budem aktivista ili da budem u nekom polju nevladinih organizacija ili čak i Vlade. Mene interesuju mladi, interesuju me izbeglice i klimatske promene. To su neke stvari na koje bih volela da se fokusiram kasnije, ali videću gde me tih pet godina budu odvele.
