Nakon početnog perioda adaptacije, za koji se može reći da je prošao poprilično dobro, na red su došle i negativne strane. Jedna od niza negativnosti odnosi se na učiteljicu Aleksandru Pavlović. Ona je već nakon prvog snimljenog časa likovne kulture bila obasuta negativnim i seksističkim komentarima, pre svega na društvenim mrežama.
Ako uzmemo u obzir da je reč o prosvetnoj radnici, koja radi sa decom koja sigurno imaju pristup internetu i svim komentarima koja su upućena na njen račun, postavlja se pitanje kako pomoći toj istoj deci da ne izgrade pogrešan stav? Stav kako žena ne može biti lepa i doterana, a uz to pametna i sposobna da bude prosvetna radnica. Mizogini i seksistički komentari, uglavnom muške populacije, sutradan mogu kreirati isti takav mizogini stav dece o bilo kojoj ženi iz bilo koje profesije.
Svi mi kao pojedinci i pojedinke, a naposletku i kao čitavo društvo treba da pomognemo deci da nakon ove ružne epizode u svom odrastanju ne počnu da veruju kako se lepota i obrazovanje međusobno potiru. Deca ne smeju da počnu da dele nastavnice na lepe i ružne i da ih na osnovu toga osuđuju ili ne osuđuju. Takođe, devojčice ne smeju da pomisle kako je biti našminkana i u suknji normalne dužine nešto loše.
Povodom ovog događaja oglasio se i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević.
„Negativni komentari su bili i za nastavnika fizičkog, pa čak i za dr Dariju Kisić Tepavčević. Apelujem da se Brankica Janković oglasi. Ona se bavi zaštitom ljudi i treba da reaguje na ovakve komentare. Ja sam vaspitan da ljude cenim po delima, a ne po tome kog su pola, veroispovesti... To je bezobrazluk!”, prenosi Srbija Danas.
Nakon ove izjave, oglasila se i Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Kako prenosi Srbija Danas, ona je istakla da su bilo kakve seksističke izjave, vređanje i omalovažavanje žena na bilo kojoj funkciji, jednostavno nedopustive.
„Ovo je još jedan od brojnih primera u kojima se žena omalovažava i vređa zbog fizičkog izgleda, bez obzira na znanje, stručnost i sposobnost koje ima. Ne postoji poseban kodeks pravila odevanja osoba koje se obraćaju javnosti u vanrednom stanju, tako da je to stvar ličnog izbora svakog pojedinca. Uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj povredu dostojanstva nekog lica na osnovu bilo kog ličnog svojstva, predstavalja oblik diskriminacije” – rekla je Jankovićeva.
Vređanje i nipodaštavanje žena na položajima, bilo da je reč o doktorkama, profesorkama, učiteljicama ili jednostavno domaćicama, jedan je od gorućih problema sa kojima se žene već dugo bore. Takođe, one koje uz to preferiraju i ženstveniji stil oblačenja, često su prinuđene da dodatno dokazuju svoje sposobnosti, znanja i veštine.
Na svakom pojedincu bi trebalo da stoji odgovornost da uvek osuđuje ovakve i slične komentare i da, posebno deci, predstavlja vezu između lepote i pameti kao sasvim normalnu, jer ćemo samo na taj način i kao pojedinci i kao društvo biti na višem stepenu (samo)razvoja.
