Nora Efron, američka rediteljka, novinarka i književnica, rođena je 19. maja 1941. godine u Njujorku. Odrasla je u Los Anđelesu, gradu u kojem je zauvek ostala stranac, bez ljubavi i osećaja pripadnosti.
Kao detetu pisaca, Fibi i Henrija Efron, nije joj mnogo trebalo da svoje prve kolumne objavi u lokalnom listu i da, već kao studentkinja, postane poznata užem krugu javnosti. Na polju kinematografije najveći uspeh ostvarila je romantičnim komedijama, od kojih su samo neke „Kad je Hari upoznao Sali” i „Besani u Sijetlu”. Naredni redovi izlažu životne stavove koje je zauzela Nora Efron.
Dok je bila na studijama, Nora se svakodnevno susretala sa polnom diskriminacijom i nasilnim ograničavanjem ženskih prava. Upravo će situacije iz rane mladosti, kojih je i sama bila svedok, usmeriti njenu karijeru u nama već poznatom pravcu. Samo nekoliko dana pre nego što će diplomirati, misli su joj bile okupirane vešću da je šest devojaka sa njenog univerziteta isključeno iz nastave, pod optužbom da imaju homoseksualne sklonosti. Efronova je tada rekla: „Za nas nije planirano da imamo budućnost, da se bavimo politikom, da imamo karijeru, mišljenje ili život. Za nas je planirano da se udamo. Jedini način da budeš arhitekta, jeste da se udaš za jednog.” Prilikom jednog odlaska u bar, zaposleni su odbili da joj pruže uslugu jer nije bila u pratnji muškarca.
Kroz svoj rad kritikuje ondašnje američko društvo zbog uspostavljanja kriterijuma lepote sa kojima se, kako je i sama priznala, teško identifikuje. Proces starenja kod žena izaziva neopravdano veliki strah i dočekuje se kao daleko negativnija pojava, nego što je to slučaj kod muškaraca. Poruke u reklamama kozmetičkih preparata nagoveštavaju ženama da ne izgledaju dovoljno dobro za svoje godine, da su manje poželjne svojim muževima, te da bi isti preparat to mogao promeniti.
Gostujući na jednoj američkoj televiziji, Nora je rekla sledeće: „Postoji knjiga pod nazivom „Memoari jedne bivše kraljice”. Ceo roman govori o tome kako je teško, kako je bezobrazno teško biti lepa žena. Znate da se ne mogu složiti sa tim. Ne verujem u to jer ja nisam lepa, stoga ne verujem da bi i ona želela da nije. Ona pokušava da mi kaže nešto što će me navesti da joj odgovorim o da, osećam tvoju bol”, a to bi bila laž.”
U poznim godinama života objavila je knjigu pod nazivom „Osećam se loše u predelu vrata i druga ženska razmišljanja”, pružajući šaljiv pogled na žene koje prolaze kroz proces starenja.
View this post on Instagram
Nora opominje žene da čak ni njenom pokretu za sopstvena prava, ne moraju da se priključe ukoliko ne osećaju potrebu za tim. Težnja promenama treba da dovede do stvaranja mogućnosti, a ne pritiska. Cilj borbe nije da sve žene, po svaku cenu, izađu iz kuće i krenu u potragu za poslom. Svaka žena može da uradi šta želi, ali duboko u sebi Nora veruje da bi svaka napravila njen izbor.
Sebe predstavlja isključivo kao jednu od žena koje se zalažu za promene u svetu i bolje sutra. Smatra da, kada bi prišla jednom ovako ozbiljnom problemu kao novinar, a ne kao žena, uzela bi mu na važnosti. Društvo bi, sa druge strane, to dočekalo kao priliku da osudi žene prisutne u javnosti zbog iskorišćavanja ograničene moći koju su dobile, u cilju propagande.
Nije verovala u postojanje objektivnog novinarstva. Iza svakog napisanog teksta stoji osoba koja donosi zaključke, subjektivne odluke o stvarima koje želi da prikaže i načinu na koji to želi da uradi. „Nikada nisam verovala u objektivno novinarsto i niko ko je zaista novinar ne treba da veruje. Kod pisanja, sve je u izboru informacija. Ukoliko birate informacije koje ćete podeliti, utoliko niste objektivni. ” Ove reči uputila je novinaru američkog lista The Atlantic.
Nora Efron preminula je od posledica leukemije, 26. juna 2012. godine u Njujorku. Ostala je upamćena po svom naiscrpnom humoru, a oni koji su je poznavali kažu da čak i na samrti nije prestajala da zbija šale.