Foto: Flickr
Neke od predvodnica nauke u Latinskoj Americi su već veterani u svom poslu, budući da imaju višedecenijsku karijeru, a druge su naukom počele da se bave pre samo desetak godina. Njihov rad je nagrađivan, rade kao univerzitetske profesorke, a njihovi članci su objavljeni u najznačajnijim publikacijama međunarodne naučne javnosti.
U nastavku vam predstavljamo intervjue sa pet latinoameričkih naučnica čiji rad su istakle organizacije kao što su Interamerička mreža akademskih nauka (eng. Inter American Network of Academies of Sciences), Unesco, Ujedinjene nacije i drugi zvaničnici iz njihovih rodnih zemalja. Odgovorile su na četiri postavljena pitanja, dva naučna i druga dva koja izlaze iz okvira nauke, a odgovori izgledaju ovako:
Rakel Ćan i otporno seme
Rakel je doktor biologije iz Argentine, a radi kao direktorka Centra za naučno-tehnološka istraživanja Nacionalnog saveta za naučna i tehnološka istraživanja (Conicet) provincije Santa Fe.
Doprinos: Predvodila je grupu naučnika koja je proizvela seme koje je izrazito otporno na sušu. Gen HAHB-4.2, koji je dobijen iz suncokreta, takođe doprinosi većoj otpornosti useva na salinitet zemlje.
O njenom radu: Predstavnici vlade Argentine 2012. godine su izjavili da njeno otkriće može da duplira proizvodnju soje, pšenice i kukuruza. Pronalazak je patentiran u zemljama koje najviše prodaju i kupuju soju - Argentini, Brazilu, Kini, Sjedinjenim Državama i Indiji.
O svojoj karijeri kaže: „Od trenutka kada odaberete da se bavite naukom, potrebno je da uložite mnogo truda i strasti. Tek u trenutku pisanja doktorata, osoba počinje da se upoznaje sa naučnom metodologijom i sa tim šta znači savladati poteškoće koje postoje u svakoj državi, da bi eksperimenti i ideje mogli da se sprovedu do kraja“.
O sebi kaže: „Sebe definišem kao vrlo posvećenu osobu koja voli svoj posao“.
Najbolji aspekt profesionalnog života: „Svaki trenutak kada moji doktoranti brane svoje radove je jako emotivan, jer tada shvatim da sam formirala vredan ljudski resurs“, kaže ona. „Bilo je puno lepih trenutaka, kao oni kada sam izvela dobar eksperiment, kada je neki moj rad prihvaćen od strane vrlo uticajnih časopisa, kada je moj patent prihvaćen. Svi ovi trenuci pružaju ogromno zadovoljstvo“.
Rad na proizvodnji semena otpornog na sušu je bio vrlo dug proces sa velikim brojem istraživanja i radom sa istraživačima koji su se vremenom smenjivali. Nismo radili samo jedan dan i uzviknuli „eureka“! Nije bilo kao Njutnovo otkriće sa jabukom“.
Najbolje aspekt pripadanja ženskom svetu: „Ima i dobrih i loših stvari. Naša priprema za život je mnogo bolja nego kod muškaraca. Naviknute smo da deci dajemo da jedu dok spremamo hranu, dok šutiramo nešto, dok zatvaramo vrata i radimo drugih hiljadu stvari u isto vreme. Možda je tako zbog nekog fiziološkog pitanja, ne znam tačno da objasnim. Isto tako postoje i loše strane ženskog sveta. Očigledo imamo više obaveza, više tereta od muškaraca, jer je društvo i dalje prilično šovinističko“.
Foto: Flickr
Ketrin Barbosa i slepi miševi
Ketrin je biolog iz Bolivije, istaživač Programa za očuvanje slepih miševa u Boliviji i Latinoameričke mreže za očuvanje slepih miševa.
Doprinos: Ponovno otkriće vrste slepog miša sa nosem u obliku mača (lat. Lonchorhina Aurita) u Boliviji.
O njenom radu: Ketrin je prva bolivijska naučnica koja je dobila stipendiju Organizacije Unesco i Fondacije Loreal za mlade naučnice (2012. godina). Kako su izjavili, „njeno istraživanje će pomoći proširivanje našeg znanja o uslugama koje slepi miševi čine čoveku u različitim staništima“.
O svojoj karijeri kaže: „Bavim se bioakustikom, odnosno proučavanjem ultrazvukova koje proizvode slepi miševi. Predavala sam u više zemalja Latinske Amerike. Svojim doktoratom želim da predstavim strategije za očuvanje slepih miševa u urbanim predelima, jer mnogi ljudi misle da su ove životinje loše i da sišu krv, zbog čega ih se plaše. Želim da promenim ovakvo shvatanje predstavljanjem njihove druge strane. Većina slepih miševa koji žive u gradovima su insektojedi, zbog čega obavljaju vrlo važan zadatak kao što je kontrolisanje prekomernog broja insekata. U različitim kulturama, njihov izmet se smatra odličnim đubrivom.“
O sebi kaže: „Odgovorna sam, jednostavna i strastvena prema onome što volim. Pokušavam da podelim informacije do kojih dolazim u naučnom svetu, čiji su članovi vrlo često jako rezervisani“.
Najbolji aspekt profesionalnog života: Pre nekoliko godina, sa koleginicom sam ponovo otkrila jednu vrstu slepih miševa koji žive u Boliviji. Nakon 72 godine, od kako je poslednji put viđen, primetili smo slepog miša sa nosem u obliku mača (šp. Nariz de Espada). On živi u jednom malom selu čiji stanovnici nisu znali za postojanje tako važne vrste. Jako me je obradovalo što smo uspeli da promenimo mišljenje koje su stanovnici sela u opštini Santa Kruz imali o njima. Tako je u Latinskoj Americi formirana prva zona za zaštitu jedne ugrožene vrste slepih miševa“.
Najbolji aspekt pripadanja ženskom svetu: „Mislim da nas razlikuju senzibilitet i posvećenost onome što volimo. Smatram da su žene više strastvene od muškaraca kada im se nešto dopada“.
Foto: Flickr
Marsija Barbosa i voda
Marsija je doktor fizike iz Brazila i profesorka Instituta za fiziku na Federalnom univerzitetu Rio Grande do Sul.
Doprinos: „Otkrila je jednu od osobenosti vode pomoću koje se može zaključiti kako dolazi do zemljotresa i kako se razlažu proteini, što je proces koji je ključan za tretiranje bolesti“, na svojoj internet stranici je objavio Unesco.
O njenom radu: Udruženje američkih fizičara (eng. American Physical Society) joj je dodelilo medalju Dvajta Nikolsona za privrženost ženskim doktorima fizike širom sveta. Godine 2013, od organizacije Unesco je dobila nagradu za fundamentalno otkriće i objašnjenje jedne od anomalija vode.
O svojoj karijeri kaže: „Bilo je mnogo inspirativnih ljudi u mom životu od kojih sam naučila da je saradnja sa studentima i kolegama nešto što nauku pretvara u stimulus i da nema većeg zadovoljstva od onoga kada naučite nešto novo“.
O sebi kaže: Zaljubljena sam u nauku. Biti fizičar u zemlji u razvoju je pravi izazov. Ljudi ne razumeju šta znači biti naučnik, a političari ne razumeju da jedna zemlja može da se razvija samo u skladu sa naukom. Međutim, veliki sam optimista. Predati se nije opcija koju prihvatam u svom životu. Zato nastavljam da formiram nove generacije istraživača i sa njima se bavim naukom“.
Najbolji aspekt profesionalnog života: „Nisam se plašila da probam nove stvari za koje su mi ljudi rekli da ne pokušavam zato što živim u slabo razvijenoj zemlji ili zato što sam previše mlada ili stara“.
Najbolji aspekt pripadanja ženskom svetu: „Naša čvrstina je u senzibilitetu koji imamo za druge. Empatija je osnovno sredstvo koje vam je potrebno da pomognete ljudima da prevaziđu prepreke. Ima još nešto: u isto vreme mogu da radim mnogo stvari, što mojim kolegama muškarcima najčešće ne uspeva“.
Foto: Flickr
Marija Teresa Ruis i patuljak boje kafe
Marija Teresa je naučnica iz Čilea koja se bavi astronomijom, a radi kao profesorka na Univerzitetu u Čileu.
Doprinos: Između ostalih kosmičkih objekata, njena istraživanja iz astronomije su dovela do otkrića prvog patuljka boje kafe ikad viđenog, koga je naučnica nazvala Kelu.
O njenom radu: Godine 1997. je postala prva žena koja je dobila Nacionalnu nagradu za nauku u Čileu. Sudije su istakle međunarodni uticaj njenih radova, a naročito otkrića zvezdane eksplozije supernove, dve planetarne magline u zvezdanom skupu Halo naše galaksije i patuljka boje kafe.
O svojoj karijeri kaže: „Krajem šezdesetih godina sam počela da studiram hemijsko inženjerstvo. Tih godina je otvoren odsek za astronomiju na univerzitetu i stvorila se prilika da učim astronomiju na osnovnim studijama. U to vreme su otvoreni i prvi nacionalni astronomski opservatorijumi u Čileu. Umesto da nastavim da studiram hemijsko inženjerstvo, izabrala sam astronomiju“.
O sebi kaže: „Optimista sam, uvek izaberem da posmatram ono najbolje u svakoj situaciji. Komunikativna sam, volim ljude, ručni rad, šivenje, vez, slikanje, čitanje. Volim i prostor za samoću i da budem sama sa sobom“.
Najbolji aspekt profesionalnog života: „Želela sam da pronađem bele patuljke, relativno hladne, da bih mogla da razvijem granu paleontologije koja bi objašnjavala nastanak zvezda u našoj galaksiji. Zbog toga sam slikala određene delove neba i dobijene fotografije upoređivala sa fotografijama koje su napravljene pre 16 godina, na primer. Tražila sam moje mrtve zvezde, moje leševe zvezda, u nadi da ću pronaći vrlo hladne, slabe objekte sa malo svetla koji se nalaze na maloj udaljenosti. Našla sam jedan i pogledala ga pomoću teleskopa“.
„Bila sam oduševljena jer se pomerao velikom brzinom. Pomislila sam ’Biće da je ovo najstarija zvezda u galaksiji’, a kada sam uzela teleskop, videla sam nešto jako čudno. Prvo što sam pomislila je da nešto ne radim kako treba, da sam loše zabeležila i da verovatno nisam dobro centrirala objekat. Ponovila sam postupak i dobila isto. Skoro da nije bilo svetla“.
„Dok sam razmišljala šta može da bude, dosetila sam se da proverim da li sadrži litijum. Bilo ga je, pa sam postala sigurna da se radi o braon patuljku. Bila sam jako srećna, krstila sam ga Kelu, što na amerindijanskom jeziku mapuće znači ’crveno’. Znala sam da će otkriće biti važno, jer se radilo o prvom takvom patuljku. Uvek sam govorila da je ovaj objekat došao mene da pozdravi, jer ga ja nisam tražila. Univerzum mi ga je poklonio“.
Najbolji aspekt pripadanja ženskom svetu: „Biti majka. To je samo po sebi velika privilegija. Kao i činjenica da mi žene, u određenom smislu, imamo više slobode u životu. Niko nas ne gleda čudno ako plačemo, nije nam teško da priznamo da nas nešto boli. Sa druge strane, na određeni način, verovanje da žene nisu naročito sposobne i talentovane nam je postavilo niske kriterijume. Zato možemo da se razvijamo pod manjim pritiskom“.
Foto: Flickr
Dijana Bolanjos i crvi
Dijana je biolog iz Kolumbije i profesorka na Univerzitetu u Kartaheni.
Doprinos: Njega istraživanja o morskim crvima bi mogla da pomognu razvoj tehnike zamene i obnove struktura i tkiva ljudi.
O njenom radu: Godine 2012, zahvaljujući svom istraživačkom radu i doprinosu društvenom i biološkom razvoju, izabrana je za biologa godine u Kolumbiji. Dve godine ranije dobila je stipendiju za mlade naučnike koju dodeljuju Unesco i Fondacija Loreal za realizaciju istraživanja o regeneraciji ljudskog tkiva pomoću pljosnatih multipliciranih crva“.
O svojoj karijeri kaže: „Sa morskim crvima, vrstom crva koja je slabo poznata u svetu, počela sam da radim još na osnovnim studijama. Ako dođemo do zaključka kako obavljaju proces regeneracije, vrlo je verovatno da bismo ta znanja, sa primenom tehnologije, lekova i genetskih terapija, mogli da primenimo na složenije organizme, kao što su ljudska bića“.
O sebi kaže: „Energična sam, uporna, borim se za ono što volim. Vrlo sam tvrdoglava. Na polju istraživanja se trudim da radim ono što mi se dopada. Moja ličnost mi je u nekoj meri pomogla da postignem sve do sada“.
Najbolji aspekt profesionalnog života: „Stipendija za postdoktorske studije koju sam dobila od organizacije Unesco i Fondacije Loreal je vrlo veliki uspeh. Još jedan veliki uspeh je i rad na uglednom međunarodnom univerzitetu kao što je Univerzitet Los Andes u Kolumbiji. Dobijanje posla univerzitetskog profesora u Kartaheni mi je omogućilo da budem u kontaktu sa studentima. Želim da otvorim nova saznanja i da inspirišem nove generacije“.
Najbolji aspekt pripadanja ženskom svetu: „Žene se, za razliku od suprotnog pola, odlikuju upornošću i posvećenošću. Sa stvarima se suočavamo na drugačiji način. Imamo različite društvene uloge: majke smo, supruge, a sada i profesionalci u svom poslu, jer više nismo ograničene na kuću. Takođe, finansijski se izdržavamo same i imamo čulo koje muškarci nemaju“.
Foto: El colombiano
Izvor: BBC Mundo