Položaj žena u kapitalizmu
pixabay

Kapitalizam predstavlja društveno uređenje u kome vlasnici kapitala (kapitalisti) ostvaruju profit na osnovu rada jeftine radne snage. Zasnovan je na privatnom vlasništvu, nejednakosti i eksploataciji ljudi i resursa.

Do pojave kapitalizma, podrazumevalo se da žene brinu isključivo o domaćinstvu i potomcima. U kriznim ratnim vremenima, zamenjivale su muškarce i obavljale mnoge fizički zahtevne poslove. Kapitalisti su smatrali da ženska radna snaga nije dovoljno produktivna (i kao takva ne donosi profit) i ubrzo su odlučili da ponude muškarcima veću zaradu, kako bi im omogućili da samostalno izdržavaju porodicu. Tako je žena zadržana u kući kako bi negovala decu koja će ubrzo postati zdrava i poslušna radna snaga.

Tragedija kapitalizma ogleda se i u neprepoznavanju individualnih kvaliteta pojedinaca. Usmerenost na ostvarenje što veće zarade po svaku cenu, zanemaruje postojanje emocionalne inteligencije, analitičnost, saosećajnost i mnoge druge poželjne osobine koje odlikuju svaku ženu. Pored neuvažavanja, ovaj sistem često lišava žene socijalnih prava, osiguranja i raznih drugih olakšica i pogodnosti.

Težak život žena najbolje oslikava događaj iz Njujorka, na početku dvadesetog veka, u tekstilnoj industriji, kada je u požaru život izgubilo oko 140 žena. Najveći broj stradalih bile su mlade devojke, migrantkinje, koje su svakodnevno radile duže od 12 sati. Radne prostorije su za to vreme bile zaključane, kako bi radnice bile sprečene da koriste pauzu. U trenutku požara, većina radnica je iskočila prozor, dok su ostale stradale od vatre i dima.


youtube
youtube

Novi ekonomski sistem pružio je ženama priliku da svoj rad razmene za minimalnu platu. Rastrzane između kuće i posla sa neizvesnim radnim vremenom (koje se često povećavalo), shvatile su da je vreme da se udruženo bore za svoj položaj. Tako je nastao marksistički feminizam, pokret koji ističe neravnopravan položaj žena u klasnom društvu. Pokret je zasnovan na iskorišćavanju žena kao dela radničke klase, ali i žene kao nežnijeg bića. Jedini put za sticanje ravnopravnosti jeste borba protiv eksploatisanja i stvaranje besklasnog društva.


Kapitalizam i danas poručuje ženama da treba da budu zadovoljne svojim položajem u društvu. To nikako nije prihvatljivo, jer su žene danas ugrožene po više osnova – teže se zapošljavaju, lakše dobijaju otkaz, nemaju pravo na bolovanje i ostala (ne)plaćena odsustva. Neki autori smatraju kapitalizam jedinom prilikom da muškarci i žene budu jednaki. Nije važno ko radi, sve dok se stvara profit.


Ekonomisti i sociolozi sve češće javno govore o problemu „kućnog rada“ žene, koji je neplaćen. Sve žene koje su odlučile ili su usled nepovoljnih okolnosti primorane da se ne angažuju na tržištu rada, u domaćinstvima besplatno obavljaju poslove koji bi inače bili plaćeni. Kućni rad domaćica je nepriznat, zanemaruje se iako je iscrpljujuć i zamoran, a njegovo neplaćanje doprinosi daljem razvoju kapitalizma.


pixabay
pixabay

Novije doba omogućilo je mnogim ženama da se obrazuju. To je uslovilo prelazak iz fabrike u kancelarije. Sve je veći broj žena koje obavljaju važne funkcije u kompanijama i državnim organima i pritom uspešno održavaju balans između porodice i karijere.


Veća zarada, fleksibilno radno vreme i razne beneficije omogućile su ženama da pruže kvalitetniji život svojoj porodici. Nasuprot domaćicama, koje svoje vreme posvećuju isključivo porodici, nailazimo na drugi ekstrem – karijeristu. To su žene koje su odlučile da svoj teško stečeni novac i slobodno vreme usmere na sebe i svoje lično usavršavanje.


Učešće žena u društvenom i javnom životu je najbolji način da se ukinu neravnopravnost i društvena nepravda. Danas se žene bore da pomire kapitalizam, tradiciju i moderno društvo, pronađu svoje mesto i budu adekvatno nagrađene za svoje zalaganje. Uvek treba imati u vidu da se bogatstvo jednog društva ogleda u tome koliko je spremno da jednako tretira sve svoje članove.