Sam pojam abortusa od davnina pokreće oštre debate u svetu. Žene koje nisu spremne da postanu majke često trpe verbalno nasilje i bivaju osuđivane u društvu kao nemoralne, sebične, pa čak i ,,ubice“ dece. Jačanje konzervativnih pokreta u Evropi i ove godine dovelo je do masovnih protesta. Najrestriktivnije zakone donose države u kojima se oseća veliki uticaj hrišćanske crkve, poput Rusije, Poljske, Španije, Malte, Andore i drugih.
Dok u Poljskoj prete totalnom zabranom abortusa, Irsku, takođe konzervativnu državu po tom pitanju, ove godine očekuje referendum. Sa druge strane, Južna Koreja je spremna da zauzme liberalniji stav prema abortusu, nakon što je 230.000 građana potpisalo peticiju za ukidanje zakona o njegovoj zabrani.
Inicijative da se pravo žena na legalan i siguran abortus ukinu ili svedu na minimum često gube iz vida fizičko i mentalno zdravlje žene koja nije planirala trudnoću. Depopulacioni trendovi su jedan od glavnih razloga za restriktivne zakone o abortusu, ali umesto da služe povećanju nataliteta, oni zapravo doprinose ugrožavanju zdravlja zbog povećanog broja abortusa izvršenih u nesigurnim uslovima. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svake godine umre 47.000 žena, a milioni žena pretrpe ozbiljne povrede zbog nelegalnih abortusa. Širom edukacijom o prevenciji ovi brojevi se mogu smanjiti, što i dokazuju prakse javnih politika u razvijenijim državama severne i zapadne Evrope, poput Holandije, gde se sa ovom situacijom suočava 9 od 1000 reproduktivno sposobnih žena.
Kakva je situacija u Srbiji?
Postoje različiti statistički podaci čije brojke variraju od 10.000-17.000 u državnim ustanovama, do 180.000 procenjenih izvršenih abortusa u Srbiji na godišnjem nivou u privatnim bolnicama. Sa 16 ili više godina može se samostalno odlučiti o prekidu trudnoće do navršene 10. nedelje trudnoće. Ministarka bez portfelja u Vladi Srbije, zadužena za demografiju i populacionu politiku, Slavica Đukić Dejanović, potvrdila je da u Srbiji ne postoji registar svih prekinutih trudnoća. Pošto natalitet u zemlji drastično opada, prošle godine je pokrenuta inicijativa za oformljavanje saveta za borbu za smanjenje abortusa, koja ipak nije realizovana, jer je reč o ugrožavanju jednog od osnovnih ljudskih prava koja štiti Ustav naše zemlje.
,,Najčešći razlog za prekid trudnoće je neplanirano roditeljstvo i jako mali procenat žena se predomisli i odluči da zadržo dete“, objasnila je za Srbiju Danas prof. dr Ana Jovanović, načelnica Dnevne bolnice GAK Narodni front.
Nasuprot uvreženom mišljenju koje abortus povezuje sa adolescentskim dobom, zanimljiv je podatak da zapravo najveći broj žena u Srbiji trudnoću prekida u braku, sa 25-35 godina, i to su uglavnom žene koje imaju jedno ili više dece. Takođe, česti razlozi su nepovoljna finansijska situacija u Srbiji, nezaposlenost ili slabo zdravlje majke u datom trenutku, jer se za izvestan broj lekova sa sigurnošću zna da mogu doprineti nastanku urođenih anomalija kod dece. Koji god da je razlog, dr Ana Jovanović naglašava da se od 2017.godine pacijentkinje mogu odlučiti za hiruršku ili medikamentoznu proceduru u konsultaciji sa lekarom specijalistom.
Kakvi su efekti abortusa na mentalno zdravlje žene?
Neke žene lakše donesu odluku o prekidu trudnoće, jer nisu planirale ili želele da postanu majke, dok za druge to može biti emocionalno i duhovno traumatično iskustvo. Žene se često bore sa negativnim osećanjima nakon pobačaja – tuga, bes, sramota, depresija, anksioznost, griža savesti. Neretko osuda okoline čini da se devojke zatvaraju u sebe. Psiholozi upozoravaju da samoizolacija usled osećanja odbačenosti i nerazumevanja može dovesti do različitih psiholoških reakcija, poput problema u međuljudskim odnosima, poremećaja u ishrani, zloupotrebe alkohola ili drugih sredstava, seksualne disfunkcije, čak i suicidalnih misli. Psihoterapeut Aleksandar Šibul kaže da u najranjivije grupe spadaju žene koje su pretrpele seksualni napad, zatim maloletnice, kao i žene koje su ostale prepuštene same sebi, jer otac deteta ne želi da snosi odgovornost u procesu. Mnogima je teško da razumeju zašto se osećaju tako kako se osećaju, stoga je neophodno naći podršku u okruženju (partner, porodica, prijatelji) ili zatražiti profesionalnu pomoć psihologa.
Izbor kao ljudsko pravo
Ovaj problem sa kojim se žene suočavaju ne tiče se samo ženskog dela populacije. Istorija je pokazala da od kad postoji čovečanstvo, postoji i potreba za bezbednom kontrolom rađanja. Borba još uvek traje i trajaće sve dok se ne podigne svest o reproduktivnom zdravlju.
Kada bi ostale uskraćene za pravo na prekid trudnoće, osim posledica po mentalno zdravlje same žene i muškarca koji nisu planirali roditeljstvo, posledice bi, zbog nezadovoljstva, trpela i neželjena deca, što bi se kasnije odražavalo na društvo kroz njihovu socijalnu inteligenciju, školski i profesionalni uspeh. Zato je vrlo važna uloga lekara u seksualnom obrazovanju, tj. informisanju društva na sistematičan i razumljiv način o mogućnostima zdravstvene zaštite i dostupnosti kontracepcije kao prevencije problema.
Ako posmatramo statistiku, u proseku svaka treća osoba ženskog pola abortira, što verovatno znači da svako od nas poznaje jednu od njih - to može biti bilo ko iz vašeg okruženja: vaša majka, baka, sestra, devojka ili prijateljica. Kao i one do kojih vam je najviše stalo, svaka žena bi trebalo da ima kontrolu nad svojim telom i sopstvenom budućnošću, odnosno pravo na samostalan izbor, kao i zaštitu da to pravo ostvari na siguran način i bez osude.
