Priča o antiheroini srpskog prestola, II deo
wikimedia commons

Draga Mašin je u službu kao dvorska gospođa kraljice Natalije stupila 1891. godine. Ovo joj je bila prilika da otpočne novi i lagodniji život. Naime, do tad otvorena i komunikativna, u novim okolnostima Draga je promenila svoje ponašanje - postaje uzdržana, nepristupačna, donekle i misteriozna. Dobila je i učitelja francuskog jezika i lepih manira, što će joj biti dobra obuka za kasnije stupanje na presto. 


U početku odnosi između kraljice i dvorske gospođe su bili prijateljski, da bi se sve više hladili, a krajem 1897. godine Draga daje ostavku na mesto dvorske gospođe iz navodno zdravstvenih razloga. U periodu svog službovanja Draga Mašin je postala vrlo bliska sa kraljem Aleksandrom, ali ne možemo sa pouzdanošću znati da li su već tada bili intimni. 

Draga Mašin kao kraljeva ljubavnica


Ubrzo nakon njenog povratka u Beograd, Draga od kralja Aleksandra dobija kuću na uglu Krunske i Resavske ulice, i status zvanične kraljeve ljubavnice. Pokušavala je da okupljanjem političara, diplomata i drugih bitnijih ličnosti toga doba, u svom salonu, ali i dobrotvornim akcijama stekne popularnost. Čini se da ju je popularnost zaobišla, ali je svakako stekla mnogo neprijatelja.

Osećaj moći i zaštita od strane kralja su Dragoj, verovatno, bili dovoljna supstitucija za nedostatak poštovanja od strane većine savremenika.

U početku, ni kraljica Natalija, ni kralj Milan ovu vezu, izgleda, nisu ozbiljno shvatali, bar do objave njihove veridbe. Kraljevski par je imao svoje planove, jer je ženidba vladara politički čin, a preko sina su se borili da učvrste svoj politički uticaj u zemlji. Svojim ponašanjem i borbom za uticaj nad sinom, a time i u državi, oni su u dobroj meri doprineli tragičnom kraju svoje dinastije. Dok je njihovo manipulisanje nad sinom bilo u jeku, kralj Aleksandar je objavio da će nova kraljica Obrenović biti Draga Mašin.

Dragina udaja


Kralj Aleksandar je postepeno uvodio ljude u svoj plan o ženidbi, iako su ga mnogi odvraćali od te ideje zbog pitanja o njenoj moralnoj podobnosti. Ministri Vlade su bili ujedinjeni u svom neslaganju sa takvom kraljevom odlukom, te su podneli ostavku. Ono što je kralja zabrinjavalo je bilo stanje u vojsci i kasnije će se pokazati da ova zabrinutost nije bila bez osnova. Čak je i Draga radi dobra Srbije i kralja pristala da napusti zemlju i odustane od udaje, ali posle jedne nespretne izjave jednog od ministara odlučno je nastavila dalje.

Wikipedia
Wikipedia


Nova vlada je postavljena, pa je kraljevski par radio na samopromociji i dobijanju podrške javnosti za predstojeći brak. Počelo se sa izgradnjom Draginog kulta i to će trajati i nakon njenog stupanja na presto. Naime, nazivi ustanova, sela i varoši bili su promenjeni, Viša ženska škola je dobila njeno ime, novi datumi su ušli u kalendar državnih praznika, itd.

Dragina lična promocija je postala sastavni deo nacionalne propagande. Radilo se na tome da se nova kraljica predstavi kao prava Srpkinja ponikla u narodu, čime se pogađalo pravo u srž nacionalnog osećanja. Draga je vrlo rado isticala svoje „lunjevačko-čarapićko“ poreklo.

Uvertira u čin venčanja obavljena je u nevestinoj kući 27. jula 1900. godine. Venčanje u Sabornoj crkvi u Beogradu je bilo pravi nacionalni spektakl. Njemu je, preko svog izaslanika Pavla Mansurova, kumovao ruski car Nikolaj II Romanov. Bilo je to kumstvo koje je uzdiglo ugled kralja Aleksandra i njegove izabranice u narodu.

Kraljica Draga Obrenović


Mesec dana posle venčanja objavljeno je da je kraljica u „blagoslovenom stanju“. Činilo se da su im se nasmejale srećne vile i da se obistinila ona kraljeva rečenica „da će se svako zlo kloniti nas, jer je prava ljubav jedna retka sila koja čuva od svega zaljubljene“.

Kraljičin rođendan se slavio kao državni praznik, a tog dana su mnogi umetnici odlikovani. Na Dvoru su često gostovali i inostrani glumci.


Kraljica je postavila Branislava Nušića za upravnika Narodnog pozorišta, a nadarene pisce je slala na dalje školovanje u inostranstvo. Finansirala je Zmajev „Neven“ i učestvovala u podizanju spomenika pesniku Vojislavu Iliću.

Posle spektakla, nastupio je skandal. Naime, kraljica nije bila trudna. Iako je moguće da je samu sebe ubedila da se nalazi u blagoslovenom stanju, takav scenario je bio odbačen. Savremenici su smatrali da je iza svega stajala njena racionalna i proračunata namera. Draga je potpuno svesno sve obmanula , te postaje simbol neplodnosti i prepreka ne samo opstanku dinastije, već i same nacije.


To je dovelo do postavljanja pitanja o prestolonasledniku, a vest da je mogući pretendent kraljičin brat Nikodije nije bila prihvaćena u narodu.


Porodična kuća u kojoj je Draga rođena više ne postoji, na tom mestu se nalazi gradski park, a u njemu je 2010. godine podignut spomenik kraljici Dragoj. Stanovnici grada nisu bili preterano oduševljeni, neki su čak taj događaj okarakakterisali kao sunovrat naše kulture. Dvorac u Takovu takođe više ne postoji, a lokalne vlasti govore o rekonstrukciji istog, samo na potpuno drugoj lokaciji.

Spomenik kraljici Dragoj u Gornjem Milanovcu (privatna arhiva)
Spomenik kraljici Dragoj u Gornjem Milanovcu (privatna arhiva)

Menjanje ustava, državni udari, kraljica nerotkinja i nezainteresovanost Rusije i Austrougarske su poljuljali tron. Postoje naznake da je kralj razmišljao i o razvodu braka. Radoje Domanović piše svoju satiru „Stradija“ koja možda i najbolje opisuje raspoloženje i mišljenje naroda o kraljevskom paru i njihovoj vladavini.


U noći izmedju 29. i 30. maja 1903. godine zaverenici - oficiri ubijaju kralja i kraljicu, što je dovelo do kraja dinastije Obrenovića. Narod je slavio slobodu od izopačenog i tiranskog režima.


Nalazi obdukcije prikazuju kralja kao nesposobnog da vlada, a kraljicu nesposobnom da rađa. Sahranjeni su bez ikakvih počasti i ceremonije, čak ni crkvena zvona nisu zazvonila.


Presto je zauzeo Petar I Karađorđević.


Kada sam pisala ovaj tekst i pitala ljude šta misle o kraljici Dragoj, nailazila sam na uvek slične odgovore o njenom moralnom posrnuću, njenom negativnom uticaju na kralja, da je niko nije voleo i uglavnom je upamćena po prezimenu svog prvog supruga, o drugim aspektima njene ličnosti su vrlo malo znali ili pak su imali vrlo malo sluha za njih.


Naravno, bilo je i onih drugih koji su pokušali da njenu ličnost sagledaju i iz drugačijih aspekata imajući u vidu istorijski trenutak u kom je bivstvovala, i različitost tumačenja događaja pre i nakon pada dinastije, pa nisu tako lako donosili opšteprihvaćene zaključke o njoj.


Međutim, čini se da su i nove generacije u velikoj meri zadržale iste stavove o tome šta je svrha, vrednost i uloga žene, i da su osude jedne žene od strane oba pola suštinski nepromenjene, samo odevene u malo drugačije ruho.


Izvori: Ana Stolić, „Kraljica Draga Obrenović“, Knjiženstvo, Vreme,

Lepota života