Podsetimo, na konkursu Ministarstva kulture i informisanja i vladinog Saveta za populacionu politiku, trebalo je da budu izabrani slogani za kampanju podsticanja rađanja u Srbiji, ali tim činom samo je izazvano neočekivano interesovanje javnosti, bura osuda i negativnih komentara, što se još uvek dešava – moram priznati. Poruke „Ljubav i beba – prvo što nam treba”, „Rađaj – ne odgađaj”, „Dosta reči, nek zakmeči”, „Mama – neću sama, tata – hoću brata”, promašile su temu, rekli su zvaničnici i zvaničnice, ali još uvek među ženama izazivaju osećaj poniženosti i zgranutosti.
Dva meseca nakon ovog događaja, Natašu Bekvalac pretukao je suprug nedugo posle venčanja i porođaja. Ako izuzmemo dokazanu činjenicu da je žena nakon porođaja fizički, emotivno i hormonski u disbalansu i izuzetno osetljiva, podvući ćemo samo ovo: mediji su kroz izveštavanje bili brutalni prema jednoj ženi koja je pretrpela porodično nasilje, žene u najvećem broju slučajeva nisu bile solidarne zbog nezavidnog položaja druge žene i gotovo svaki put se, kao uzrok nasilja, provlačio njen treći brak. Dakle, kao da su rekli - ona je to zaslužila.
Samo nekoliko dana nakon medijske lopte bačene na Bekvalčevu, održala se konferencija Pro-Femina, koja je među brojnim panel temama, upravo imala jednu koja se bazirala na gore spomenutim sloganima.
Direktorica magazina Lepota i zdravlje, Milica Đukić, dodelila je Pro-Femina nagradu dramaturškinji Mileni Minji Bogavac koja je, kao objašnjenje za nagradu, rekla da često ljudi za nju kažu da je hrabra, ali da ona to posmatra kao svojevrsnu kaznu, jer se stalno brine i stalno je pod stresom. Rekla je tada da mrzi da se plaši, pa onda priča sve stvari na glas – priča o temama o kojima se ne govori.
Minja je dramaturškinja u pozorištu „Reflektor“. Trenutno je u dinamičnim pripremama za premijeru predstave „Smrt fašizmu“, koja je simbolično najavljena za 9. maj u Ateljeu 212.
Rekli ste da se stalno brinete i da ste pod stresom i da zato pričate o stvarima na glas, što je, ako sam dobro razumela, jedan vid „konstruktivne" samoodbrane i čini da drugi o Vama pričaju da ste hrabri. Šta Vas danas brine u vezi sa aktuelnim temama o umetnosti i ženama i zašto?
„Najveći problem žena je nasilje koje se nad njima vrši. Fizičko, psihološko, simboličko, ekonomsko… Političko nasilje, takođe, ako tako mogu da nazovem paket besmislenih, ali zato krajnje uvredljivih mera koje naša država sprovodi, u vidu populacione politike. Problem koji ove vidove nasilja čini mogućim je i otpor prema feminizmu, koji su nam usadili od kad smo bile devojčice, pa prosečna žena u Srbiji, može da izjavi da joj je ’proslava Osmog marta besmislena’, a da pritom uopšte ne zna da ovaj praznik nije praznik pola, već jednakih prava za žene i muškarce. Ne treba ga proslavljati, treba protestvovati: u znak zahvalnosti za one žene koje su se izborile za naša prava, ali i u znak podrške onim ženama koje žive u ovom društvu, a prava nemaju nigde, sem na papiru“, rekla je Minja za iSerbia portal, nastaviviši priču o tome zašto moramo da znamo šta je feminizam i da prihvatimo njegove zasluge.
„Moramo da naučimo da feminizam nije pitanje stava da ’žene sve mogu same’, već pokret ka ravnopravnosti i slobodi, pokret ka tome da ne moramo same, osim ako same tako ne izaberemo. Moramo da naučimo da svoju decu ne vaspitavamo kao dečake i kao devojčice, već kao dobre, hrabre i plemenite ljude, ma kog pola oni bili. Moramo, takođe, da naučimo da nam u ovoj borbi neprijatelji nisu muškarci, već patrijarhat, koji nas podjednako ugrožava, praveći od žene žrtvu i od muškarca – nasilnika. Moramo da shvatimo da nam, u politici, nisu potrebne žene, već – feministkinje, što znači: žene spremne da se bore i zalažu za ženska pitanja, a protiv nasilja koje se nad ženama vrši svakodnevno, u svakoj sferi društva.“
Minja je, zatim, nastavila o borbi u umetnosti.
„Kada govorimo o umetnosti, ona nije problem, već rešenje ili jedna od alatki rešavanja svih društvenih problema. Duboko sam uverena da umetnost može da popravi svet, samo ako joj u tome ne smetamo, a smetamo kada na odlučujuće pozicije dovodimo ljude bez pravog znanja o umetnosti i kulturi; kada smatramo da umetnost treba da bude ’ugodna i zabavna’ ili da mora na tržište. Mesto koje umetnost zauzima u društvu, odgovara mestu koje u jednoj kući zauzima kupatilo: umetnost je higijena“, završila je Minja rekaviši da umetnost nije ugodna koliko je neophodna, „i samo onda kada je redovna, društvo može da ozdravi i sačuva svoje zdravlje“.
Nakon što je konferenciju zvanično otvorila potpredsednica Vlade, Zorana Mihajlović, govorila je o onome što je meni kroz ovaj tekst neizmerno bitno: ženska solidarnost + jedinstvo, uspeh koji nije samo radi uspeha, već osnova da možemo da pomažemo i drugim ženama da uspeju, pa i da devojčice žive u boljem društvu.
„Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ukazala je da su u samo protekla tri dana ubijene dve žene, a nekoliko fizički povređeno i apelovala da se u potpunosti primenjuje Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, saopštila je njena kancelarija (…). Prethodnih dana svedoci smo nedopustivog i senzacionalističkog izveštavanja o pevačici Nataši Bekvalac, a u prilog tome govore i brojni komentari u pojedinim medijima i na društvenim mrežama koji relativizuju zločin iznošenjem informacija koje nisu od interesa za javnost i koje štete kako žrtvi, tako i njenoj porodici, predočila je Janković”. (Cenzolovka, Poverenica: Nedopustivo izveštavanje o nasilju nad Bekvalac, 16. april 2018).
Poverenica je bila moderatorka prvog panela konferencije „Šta žene žele”, ali ovaj put prikazavši četiri afirmativna primera upravo kroz dame koje su osnovale i vode svoju privatnu firmu, ali u takvim delatnostima za koje bi većina rekla da nisu za žene ili da one ne znaju to da rade. Učesnice panela bile su Ljiljana Karaklajić, generalna direktorka kompanije „D Express”, Biljana Jovanović, vlasnica modne kuće „Luna”, Katarina Tasković Dragan, vlasnica i direktorka „Živinoprodukta”, Alis Marić Pečarić, autorka bloga „Čitaj knjigu”. One su pričale nama šta je sve potrebno da bismo uspele u muškom svetu.
Kao najbitnije, kroz svoj lični primer, navele su deljenje iste energije i strasti, rad, verovanje u lidera i dobar primer koji taj lider pokazuje i dosledno ga primenjuje. Katarina Tasković, žena koja vozi traktor jednako kao svaki muškarac, rekla je da budemo najmanje skromne prema sebi i da bi žene trebalo da nauče da se igraju.
Gošća na konferenciji iz Zagreba, Alis Marić Pečarić, autorka i vlasnica bloga „Čitaj knjigu“, poručila je da uvek imamo dosledan karakter pojačan upornošću i izjavila da je spoljašnja lepota ništa bez one unutrašnje: „ako ne čitate, vi ne možete biti lepe“. Međutim, rekla je tada i nešto surovo, istinito i interesantno – u toku njene karijere i pre blogerke, najviše su je mobingovale žene.
Spomenuli ste da ste najviše mobingovane od strane žena, pa me interesuje da li mislite da postoji način da žena zaista počne da praktikuje solidarnost i na koji način da se suzbije ta sujeta koja vlada? Mislim da imam ozbiljnijih problema koje bi trebalo sistemski da rešavamo, a ne da još to dosoljavamo sujetom…
„Slažem se. Zavist, ljubomora, zloba i taština je glavno oružje žena. Muškarci to također imaju, ali oni ne reagiraju kao žene. Jednom kada žena uđe u kolo pomanjkanja samopouzdanja, svi oko nje nadrapaju. Mnoge žene si svašta dozvoljavaju u vezama i brakovima. Mnoge olako pristaju na razne uloge, a kasnije se kaju i same sebe preziru. Svako treba da radi na sebi i da mijenja sebe, a zato i kažem da treba čitati i raditi konstantno na sebi. Iako mnogo toga nazalost kreće iz djetinjstva - već tamo ženska bića doživljavaju puno više ‘pljuski’ i omalovažavanja, i onda je to kasno jako teško, ali naravno može se”, izjavila je ona za portal završivši konstatacijom da bismo trebali prestati govoriti da postoji ženska solidarnost jer to nije tačno.
Prvi case study na Pro-femini nosio je naziv „Imaš pravo: Rađaj ili ne rađaj“. Moderatorka i jedna od učesnica bila je Beba Dragić, a sa njom (ili naspram nje, bar što se tiče teme) bila je Merima Njegomir. Prva strana zastupala je stav da je pravo svake žene da ima ili nema dete i da bi dete trebalo da bude produkt romantične ljubavi, kako je rekla Beba. Merima je, sa druge strane, zastupala stav da bi svaka žena trebalo da rodi dete, jer sa detetom, kako je rekla, dolazi i nova emocija za koju ona do tada nije znala – postaje nesebična i sposobna je da daje i prima bezuslovnu ljubav.
Tu se, međutim, provukla jedna diskutabilna stvar: šta znači ostvarenost i da li je svaka žena ostvarena ako ima dete? O tome smo popričali upravo sa Bebom Dragić.
Sve vreme kroz panel je bilo priče o ostvarenosti žene kao majke, karijerno i slično, pa me interesuje Vaše mišljenje koliko je to diskutabilan izraz za svaku ženu ponaosob?
„Ako si zavrsila srednju školu, upiši fakultet. Završila si fakultet? Nađi posao. Našla si posao, kupi stan! Imaš stan, a gde ti je dečko? Imaš dugo dečka - kada ćete se venčati? Venčali ste se, pa kada će prinova? Imate jedno dete, pa nećeš valjda da ostaneš na tome? Imaš dvoje dece, muža, karijeru, hobi, prijateljice, domaćinstvo o kojem brines, a nisi najbolja u svemu? Ala si neostvarena! Ovako bi izgledao skraćeni životopis jedne savremene žene”, krenula je ona da objašnjava za iSerbia portal.
„Žena je svemoćno biće. Ili bar mitologija našeg ‘Divljeg Balkana’ tako zapoveda. Jer, ona je ćerka, sestra, mama, tetka, supruga, snaha, prijateljica, kuma, domaćica, karijeristkinja ili, pak, zaposlena žena. Ona je i vaspitačica i kućna spremačica i koleginica i vozačica i kuvarica i medicinska sestra i vodoinstalater svoje porodice. Ona je sve. Jer ako nije sve, postoji li bojazan da je proglase za - Ništa? Ili ako nije Nešto bar od svega pobrojanog, onda je nepotpuna. Mućak. Fejl. Cvrc”, kaže Dragićeva i završava po malo lirički.
„Ako se ja pitam, ostvarenost je samo i jedino - sloboda! Sloboda na pravo izbora - da ne budete savršene, da umete da saslušate i prepoznate sopstvene porive i želje, da kažete NE nametnutim standardima, tuđim uverenjima, usvojenim transgeneracijskim ženskim ulogama! E, to je ostvarena žena. Hrabra i slobodna da bude svoja, da stane iza svojih odluka čak i kada su neodobravane od drugih, ona koja će u smiraj svog života pogledati unazad i u miru moći reći: Ne žalim ni za onim što je bilo, ni za onim što nije bilo.”
Na konferenciji mogli ste da čujete po nešto i o sledećim temama:
Panel dva POČNIMO DAN ZDRAVO: Zašto je važan doručak?
Panel 3 Beauty Talk: Koža govori o vama
Case Study 2 Mačo žene: Nove junakinje srpskih serija i filmova
Panel 4 Budućnost zdravlja: Šta kada se razbolimo?
Case Study 3 Inovacija: Za zdrave i čvrste kosti
Case Study 4 Trendovi u industriji lepote: Antiejdžing i diskretne estetske korekcije
Case Study 5 Želimo da znamo: 95% žena ima celulit, zašto?!
Panel 5 Kako da pokrenemo našu decu?
Panel 6 Organic Startup
Case study 6 Šta žene žele?
Case Study 7 Tips & Trick za poslovnu ženu: Preživeti dan na poslu, pa odmah zatim “uskočiti” u privatni život?
