Škotska je svoju odluku donela posle istraživanja u kome je učestvovalo 2.000 učenica, a koje je pokazalo da jedna od četiri studentkinja u Škotskoj ne može sebi da priušti dovoljno novca za higijenske proizvode tokom mesečnog ciklusa.

Članica parlamenta Škotske Monika Lenon rekla je tada da niko ne bi trebalo da se suoči sa ponižavajućom situacijom da nema osnovne proizvode tokom ciklusa.

Sa ovom problemom suočava se i veliki broj studentkinja, ali i ostalih žena u Srbiji. Kako piše BBC na srpskom, godišnje se za osnovne „ženske stvari" izdvaja najmanje 4.000 dinara. Ako se uzme u obzir da je u našoj zemlji 53,7 odsto žena nezaposleno, a da su plaćene najmanje 20 odsto manje nego muškarci, to postaje problem na koji treba obratiti pažnju.

 U ovu cenu nisu uračunati i dodatni troškovi za lekove protiv bolova gde obični lekovi koštaju oko 120 dinara, dok su lekovi protiv menstrualnih bolova skuplji.

Poređenja radi, porez na ženske higijenske proizvode u Srbiji iznosi 20 odsto, što je više nego za, na primer, dnevne novine ili kupovinu nameštaja za hotele. Ulošci su oporezovani kao luksuzna roba, iako se koriste kao i druge osnovne životne namirnice.

Prema istraživanju koje je pre par godina za potrebe teksta na VICE-u sprovela novinarka Iva Parađanin, gotovo svi proizvodi, poput brijača, stika, pene za brijanje, skuplji su za oko 20-ak dinara ako na njima piše da su namenjeni ženama. Iva u tekstu još kaže da ne postoji nijedan članak na srpskom internetu o ovoj temi, kao i da se ova taksa nigde ne pominje.

„Odlukom Ministarstva rada, Crveni krst Srbije podeli preko narodnih kuhinja obroke za 35.000 ljudi u zemlji, tokom devet meseci godišnje. Uz to, podele i paket hrane i 45.000 higijenskih paketa za najsiromašnije u 125 sredina u Srbiji. Tu je i oko osam hiljada paketa za socijalno ugrožene stanovnike sa Kosova. Tako paket dobije oko 115.000 siromašnih“ - kaže Jelena Radojičić, stručni saradnik za socijalnu delatnost u Crvenom krstu za BBC na srpskom.

Ona dodaje i da su razmišljali o uvođenju uložaka u pakete, ali s obzirom da su preskupi, i cena paketa bi bila skuplja.

Doktorka Stanislava Otašević iz Centra za promociju zdravlja žena, za BBC kaže da se u zdravstvenom sistemu Srbije veoma malo pažnje posvećuje zdravstvenom, a pogotovo higijenskom osnaživanju žena. Žene se snalaze kako znaju i umeju, a u siromašnim, vangradskim sredinama je to posebno teško.

Inicijativu „no tampon teks" pokrenula je Subeta Vinalarajah, studentkinja iz Australije, 2015. godine. Inače, Australija ove proizvode oporezuje sa deset odsto, dok se kondomi i kreme za sunčanje u ovoj zemlji ne oporezuju.

Ova inicijativa uspela je u mnogim država SAD-a: na Floridi, Minesoti, Pensilvaniji, Nju Džerziju, Ilinoisu, Njujorku, Masačusetsu, Merilendu, Oregonu, Montani, Nju Hempširu, Delaveru i Aljasci, Kanadi, kao i u Irskoj.

Gradsko veće Njujorka donelo je odluku da sve državne škole, zatvori i prihvatilišta ubuduće dobijaju besplatno uloške i tampone.

Akcija je uspela i u Francuskoj, gde je porez na higijenska sredstva za žene smanjen sa 20 na 5,5 odsto.

Nemačka je smanjila porez sa 19 na 7 odsto.

Od 1. januara 2021. godine i u ostatku Velike Britanije ukinut je porez.

Džasinda Ardern, novozelandska političarka, najavila je da će sve škole u ovoj zemlji do juna 2021. deliti besplatne higijenske proizvode za žene.

Što se tiče Istočne Evrope, od maja 2020. godine porez je smanjen na 5 odsto u Poljskoj, Češkoj i Litvaniji.

U Srbiji se, za sada, ništa nije promenilo.