Kao dete, Rajd se bavila tenisom i sanjala o tome da postane profesionalni teniser. Tenis je zavolela sa 10 godina, a potom i osvojila stipendiju Vestlejk škole za devojčice u Los Anđelesu. Rajd je bila rangirana u najboljih 20 teniserki na nacionalnom nivou u juniorskoj kategoriji. Nakon završetka srednje škole upisala je fakultet u Pensilvaniji. Napustila je fakultet i tenisku karijeru kada je bila druga godina. Nakon tri meseca, upisala se na Univerzitet Stenford. Diplomirala je fiziku na engleskom jeziku 1973. godine. Na Stenfordu je takođe završila magistarske i doktorske studije.
Rajd je videla oglas u novinama koji je objavila NASA. Shvatila je da su tehnološke i naučne veštine važne za budućnost Svemirskog programa koliko i dobri piloti, NASA je započela potragu za mladim naučnicima koji bi im služili kao "specijalisti iz misije" na budućim svemirskim letovima. Rajd je bila jedna od samo pet žena koje su izabrane za klasu '78. Njene prirodne atletske sposobnosti bile su neverovatna prednost dok je trenirala sa NASA-om 1977.
Dana 18. juna 1983. postala je prva i najmlađa Amerikanka u svemiru. Pre njenog lansiranja, dr Rajd je nekoliko puta intervjuisana o tome kako su tekle pripreme za put u svemir. Postavljana su joj pitanja o treningu i pitanja o tome kako će prostor uticati na njenu sposobnost reprodukcije i kakvu će ulogu preuzeti u misiji. Vrlo temeljno je odgovarala na svako pitanje i dodala je: „Šteta što je ovo tako velika stvar. Šteta što naše društvo ne ide još dalje. "
Tokom misije, Rajd je bila inženjer leta. Ona je lansirala dva komunikaciona satelita i upravljala mehaničkom rukom šatla, a takođe i sprovodila eksperimente. Tokom intervjua iz 2008. godine, Rajd se seća: „Na dan lansiranja bilo je toliko uzbuđenja i toliko toga što se dešavalo oko nas u prostorijama za posade, čak i na putu do lansirne table, nisam baš mnogo razmišljala o tome u tom trenutku - ali shvatila sam kakva mi je čast da budem izabrana za prvu ženu koja je dobila priliku da ode u svemir. "
Dana 5. oktobra 1984, Rajd je krenula u još jednu misiju šatla - STS-41G. Provela je osam dana radeći naučna posmatranja Zemlje. Takođe, radila je na tehnici punjenja šatlova. Nakon svoje druge misije, Rajd je radila na istraživanju nesreće Čelindžer iz 1986. godine. Posle istrage, ona je preuzela ulogu specijalnog pomoćnika NASA-inog administratora za dugotrajno i strateško planiranje.
Rajd je bila direktor Kalifornijskog instituta za svemirske nauke, instituta za istraživanje Univerziteta u Kaliforniji. Takođe je radila kao fizičarka i profesorka fizike na Kalifornijskom univerzitetu u San Dijegu. Rajd je bila članica Komiteta savetnika za nauku i tehnologiju i radila je u Savetodavnom odboru Nacionalnog muzeja istorije žena.
Umrla je 23. jula 2012. godine nakon dugotrajne borbe sa karcinomom pankreasa. Rajd je svoj privatni život krila od javnosti. Udala se za kolegu astronauta Stiva Havlija 1982. godine, ali razveli su se 1987. godine. Predsednik je 2013. godine odlikovao Rajd predsedničkim odličjem za slobodu.
Sali Rajd je bila strastvena u pogledu poboljšanja naučnog obrazovanja i pomaganju mladim ženama i devojčicama da neguju interesovanje za matematiku, nauku i tehnologiju. Napisala je sedam dečijih knjiga na temu istraživanja svemira. Bila je jedan od osnivača neprofitne organizacije ,,Sally Ride Science'' koja podstiče decu svih generacija na interesovanje za nauku, tehnologiju i matematiku. Čak i posle njene smrti, nasleđe Sali Rajd podstiče ljude da posegnu ka zvezdama .
