Rođena je kao Sofija Vilani Šikolone 1934. godine u Rimu. Njena porodica se ubrzo zatim preselila u gradić Pocuoli blizu Napulja, gde je mala Sofija provela svoje detinjstvo. Ono je bilo obeleženo Drugim svetskim ratom i siromaštvom. Međutim, kako je i sama Sofija par puta izjavila, taj period ju je oblikovao u snažnu i istrajnu devojku koja, uprkos teškom životu, nije odustajala od svojih snova. Jedan od tih snova bilo je filmsko platno.
Put do filmskog platna otvorio joj se već sa 17 godina, kada je počela da se pojavljuje u filmovima gde je igrala male i slabo zapažene uloge. Međutim, producent Karlo Ponti je zapazio njen rad i odlučio da joj ponudi ugovor o saradnji. U godinama koje su usledile, ta saradnja se sa poslovne proširila i na privatnu. Njihova ljubavna priča, uprkos raznim preprekama, na kraju je postala jedna od najlepših i najdugovečnijih priča iz filmskog sveta.
Početak ’50-ih godina Sofiji je doneo zapaženije uloge, a među njima se izdvaja uloga u filmu „Napuljsko zlato”, koja ju je uvela u svet prave filmske popularnosti. Čitava javnost je zavolela njenu iskrenu prirodnost na ekranu, ali i nesvakidašnju lepotu. Nakon toga, usledile su uloge u filmovima „Hleb, ljubav i ...”, „Ponos i strast”, „Ćoćara”, „Juče danas sutra”, „Brak na italijanski način”. Mnogi njeni filmski partneri bili su očarani Sofijinom lepotom, a italijanska štampa joj je ubrzo dodelila epitet dive italijanske kinematografije. Sama Sofija oduvek je pre svega želela da govori o svojim filmovima, pa tek onda o lepoti.
Godina 1962. možda je i najznačajnija u njenoj karijeri, jer je tada dobila Oskara za ulogu u ratnoj drami Ćoćara, koji je tom prilikom prvi put dodeljen nekoj glumici van engleskog govornog područja. Od tog trenutka, i Holivud prepoznaje vanserijski talentan italijanske dive.
Međutim, nije sve od početka teklo glatko. Mnogi holidvudski reditelji i glumci plašili su je se, jer je odavala utisak jake mlade žene. Uz to, nikako se nije uklapala u model tadašnje holivudske lepotice jer je bila visoka 1.75m, što je na štiklama značilo preko 1.80m, a govorilo se i da je atipično krupna za tadašnje holivudske mere.
Sofija nikada nije želela da podlegne trendovima vremena, a svojih oblina se nije stidela ni u jednom trenutku svoje karijere. Oduvek je zagovarala prirodan izgled, a posebno u trenucima kada je među njenim koleginicama zavladala manija plastičnih operacija. Jednom prilikom je govorila o štetnosti estetske hirurgije:
„Ove devojke zaista treba da budu pažljive i da više čuvaju telo i lice. Neverovatno je šta sve prave od sebe. Nimalo ne paze. A nikad ne znate šta neki hirurg može da napravi od vas. Posle operativnog zahvata možete da izgledate mnogo gore nego pre. Original je ipak original.“
Danas, Sofija Loren sa svojim 85 godina i dalje neguje svoj šarm, prirodnu lepotu i bore kojih se nimalo ne stidi, jer prava iskonska lepota oduvek je sadržala i nijanse nesavršenosti. Neki od njenih saveta za prirodnu lepotu su: svakodnevna jednosatna šetnja, maslinovo ulje kao detoks lica, male porcije uz obavezno voće i povrće i na kraju, disciplina kao ključ svega u životu, pa i estetike.
„Mnogi ljudi misle da žele stvari, ali zapravo ne poseduju snagu, disciplinu. Verujem da dobiješ ono što želiš tek ako to dovoljno jako želiš.“
Jedna njena izjava o mladalačkom izgledu posebno je ostala upamćena:
„Postoji fontana mladosti. To su tvoj um, tvoji talenti, kreativnost koju unosiš u svoj život i u živote osoba koje voliš. Kada naučiš da koristiš taj izvor, onda ćeš zaista pobediti životnu dob.“
Pored Oskara, Sofija je osvajala i ostale velike nagrade poput italijanskog i američkog Zlatnog globusa, Davida, Bafte, Gremija, nagrade na festivalima u Veneciji, Kanu, San Marinu i drugim. U svojoj sedam decenija dugoj karijeri snimala je sa najvećim glumcima i režiserima, a uskoro ćemo je ponovo gledati na filmskom platnu, nakon malo dužeg odsustva. Talenat, emocija, elegancija, šarm, prirodna lepota... sve su to epiteti koji su neraskidivo vezani uz ime jedne jake žene, žene koja je postala pravi simbol italijanske kulture, za sva vremena.
„Nakon svih ovih godina još uvek sam uključena u proces samootkrivanja. Bolje je istraživati život i pritom praviti greške nego igrati na sigurno. Greške su deo dugova koje osoba plaća kako bi vodila bogat život.“
