Čitava srpska privreda trenutno se održava zahvaljujući „ženskim“ i ujedno najslabije plaćenim poslovima.
„Žene tokom zdravstvene krize u najvećoj meri rade neplaćen ili potplaćen posao. U maloprodaji ih je najviše. Prve su otpuštane sa posla i prinuđene da pristanu na bilo kakve uslove rada da bi prehranile sebe i decu“, naglašavaju u Atonomnom ženskom centru, a prenosi list Danas, i upozoravaju Vladu da su „neophodne pojačane mere zaštite na radu, kao i mere ekonomske podrške ženama koje u ovom trenutku ulažu vanredne napore u opstanak zajednice“.
Osim što su „u prvim redovima na borbenim linijama“, Danas piše da su i prve na spiskovima za otpuštanje u većini privatnih firmi. Naime, ženskim organizacijama su se u vreme vanrednog stanja javile mnoge žene - među kojima su i samohrane majke - govoreći da im se na poslu preti otkazom ako ostanu kod kuće, iako nemaju kome da povere decu na čuvanje. Neke od njih se plaše da otvore bolovanje, dok je drugima bolovanje striktno zabranjeno.
U posebnom problemu su samohrane majke kojima je posao jedini izvor prihoda, pošto ne dobijaju alimentaciju. Zbog toga su u strahu od otkaza, dok su one koje rade honorarno već ostale bez prihoda.
U javnom sektoru je taj problem rešen, tako što je majkama koje moraju da budu uz decu, navodno zagarantovan posao i puna plata. Međutim, one koje rade u privatnom sektoru prepuštene su na milost i volji poslodavaca. Dok se preduzetnici i država prepiru, i dogovaraju šta će učiniti, ove žene su prepuštene same sebi.
Bežanje je dozvoljeno
Za mnoge žene je i u Srbiji dom najmanje bezbedno mesto tokom prinudne izolacije, te je za veliki broj žena i dece pojačan rizik od nasilja.
„Dom nije sigurno mesto za žrtve nasilja. Zabrinute smo da će izbegavanje socijalnih kontakata i samoizolacija omogućiti nasilnicima da pojačano kontrolišu i zlostavljaju žrtve i onemogućiti žrtve da stupe u kontakt sa pružateljkama usluga za podršku i institucijama koje pružaju zaštitu“, ističe AŽC za list Danas.
Kako govore podaci iz Kine i SAD-a, tokom novonastale pandemije pozivi SOS brojevima za pomoć žrtvama nasilja su se utrostručili. U Srbiji zasad nije povećan broj poziva SOS telefona, kažu iz AŽC-a, ali skreću pažnju da su žene neretko onemogućene da telefoniraju ili se prvo obrate policiji.
„Iako je Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo da će policija na svaku prijavu nasilja adekvatno reagovati, AŽC strahuje da će se zbog zabrane kretanja smanjiti broj izrečenih hitnih mera“, piše Danas.
Zato apelujemo na sve komšije da obrate pažnju na svoje susede i da ukoliko primete ili čuju da se u komšiluku dešava bilo koji oblik nasilja, odmah pozovu policiju ili SOS brojeve telefona.
Iz ženske organizacije poručuju da u ovakvim slučajevima nije zabranjeno bežati i ohrabruju žene kojima je potrebna pomoć da pozovu njihove brojeve i policiju.
Informacije o dostupnosti SOS podrške ženama sa iskustvom nasilja dostupne su na sledećem linku.
Niste same!
Izvor: Danas
