Kao što je već rečeno u naslovu, radi se o emisiji u kojoj su glavni akteri deca, odnosno devojčice (toddler - dete, eng) starosnog doba uglavnom oko šest godina, mada čak postoji i kategorija od 0 do 23 meseca. Emisija prati živote tih devojčica čije je zanimanje da se nadmeću na raznim „takmičenjima u lepoti”.
Ono što prvo privlači pažnju je sam izgled tih devojčica: šestogodišnjakinje, a i mlađe, koje su odevene i našminkane kao da imaju bar 20 godina više. One idu kod kozmetičara, šminkera, nadograđuju kosu i idu na „spray tanning” tretmane, šetaju u kostimima i bikinijima, a da pritom neke od njih ne umeju još ni da hodaju sigurno i samostalno.
Kamera prati sve - od priprema za takmičenje do raspoloženja u bekstejdžu pre i posle takmičenja. Na Jutjubu se čak mogu naći i snimci sa naslovima poput „Kompilacija nervnih slomova”. I kroz sve to prolaze deca.
Svakako, najveću osudu javnosti, kako u Americi, tako i u ostatku sveta, izazvalo je upravo šetanje u bikinijima sa kompletnom šminkom. Tradicionalno je mišljenje da deci ne priliči to, i ovo je od onih koja su stoprocentno legitimna. Tačna je i odavno smišljena parola „Sex Sells”, ali seksualizacija i objektizacija tako malih devojčica je kršenje svih etičkih kodeksa ikada izmišljenih.
Ništa od ovoga ne bi bilo strašno da su, kao što je već rečeno, u pitanju odrasli ljudi koji su sposobni za promišljanje i donošenje odluka. Međutim, ovde je reč o deci, koja verovatno ne umeju ni da speluju d-e-c-i-s-i-o-n (decision – odluka, eng), a kamoli da znaju šta to znači. Ko je, dakle, kriv?
Producenti i idejni tvorci ove emisije jesu svakako krivi, ali sa druge strane, ova emisija može biti samo prozor u surovu realnost u kome se devojčice od po četiri, pet godina teraju na hod po pisti i koja postoji nezavisno od toga da li se prikazuje na nekoj TV stanici ili ne.
Glavni krivci su roditelji, koje, takođe, možete videti u ovoj emisiji i uglavnom su to majke. One su ovde u ulozi, kako mentora, trenera, tako i menadžera, jer su upravo one te koje se svađaju sa drugim majkama čije je dete imalo lepšu frizuru ili nokte. One su te koje gube živce nervirajući se što njihovo dete nije pobedilo na nekom takmičenju, istovremeno nabijajući komplekse, i detetu i sebi. U nekim segmentima emisije, majke se čak takmiče sa svojim ćerkama u lepoti.
Nestvarno deluje jedan univerzum u kome majke eksploatišu svoje ćerke i prave od njih nešto od čega žene od pamtiveka beže - seksualne objekte. Činjenica je, ipak, da taj univerzum postoji. Koliko god degutantno bilo gledati takav šou na televiziji, to je naša realnost.
Dok se na jednom kraju sveta žene bore za pravo na vozačku dozvolu i školovanje, na drugom unovčavaju svoje devojčice. Ovo, naravno, sigurno nije jedini primer ovakve prakse podizanja dece, ali je dobar primer za ono čuveno „ovako ne treba”. Jer, ako od najranijeg detinjstva ovako podižeš žensko dete, kako će ono kasnije znati da je u redu da kaže „ne” i da nije u redu da je neko tretira kao stvar?
