Na otvaranju izložbe, pored autorke, učestvovali su i naši glumci Dobrila Boba Stojnić i Predrag Miki Manojlović, koji su govorili o Stanislavi Pešić kroz iskustva saradnje sa njom, kao i kroz same anegdote iz njenog života.
Ovom izložbom, Muzej je želeo da obeleži dvadeset godina od prerane smrti Stanislave Staše Pešić i da auditorijum, bar na kratko, podseti na njeno stvaralaštvo kako na ,,daskama koje život znače’’, tako i na ,,celuloidnoj traci’’ i ,,malim ekranima’’.
Stanislava Staša Pešić (1941-1997), bila je srpska pozorišna, filmska i televizijska glumica. Bila je stalni član Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, gde je i odigrala najveći broj svojih predstava. Pored Narodnog pozorišta, nastupala je i u Ateljeu 212, Domu kulture ,,Vuk Karadžić’’, kao i pozorištu ,,Puž’’. Neke od najznačajnijih pozorišnih uloga su joj bile u predstavama: ,,Tomas Mor’’, ,,Antigona’’, ,,Kako vam drago’’, a za ulogu u predstavi ,,Dugo putovanje u noć’’ dobila je svoju jedinu pozorišnu nagradu.
U filmsku industriju zašla je 1961. godine, ulogom Saše u ,,Pesmi’’ Radoša Novakovića, za šta je i nagrađena nagradom na filmskom festivalu u Puli. Nakon toga, imala je nekoliko bitnijih uloga u filmovima poput ,,Tri sata za ljubav’’, ,,Bog je umro uzalud’’, ,,Štićenik’’ i mnogim drugim.
Veliku popularnost donela joj je uloga Olge u televizijskog seriji ,,Pozorište u kući’’, a na Televiziji Beograd je radila i kao voditeljka programa za decu. Oprobala se i u monodrami, sama adaptirajući tekst knjige ,,Pismo nerođenom detetu’’ novinarke Orijane Falači.
Nekoliko meseci pre smrti, objavila je knjigu, tačnije, zbirku pesama ,,Devetnaest društvenih igara’’, a umrla je u svojoj 56. godini od raka.