Pandemija izazvana korona virusom stavila je u drugi plan sve teme, iako zbog toga ne gube na važnosti, ali je značajno obeležiti ovu nedelju čiji je cilj podizanje svesti i ukazivanje na rizike koje sa sobom nose infekcije izazvane humanim papiloma virusom, pre svega rak grlića materice.
Razgovarala sam sa teoretičarkom Marijom Ratković, predsednicom Centra za biopolitičku edukaciju „Biopolis” i autorkom knjige „Ispod majice”, dr Predragom Đurićem, specijalistom medicine u oblasti epidemiologije i doktorom medicinskih nauka u oblasti javnog zdravlja i Goricom Nikolin, novinarkom portala 021.rs.
Kako je lično iskustvo izazvalo „domino efekat"?
Prvo pitanje je upućeno Mariji Ratković, koja je iz ličnog iskustva i prolaska kroz intervenciju i lečenje, motivisana da svest o bolesti podigne na viši nivo, osnovala „Biopolis” i koristeći svoje prisustvo u medijima i javnosti, insistira na značaju prevencije i sistemskog rešavanja problema koje izaziva humani papiloma virus (HPV).
Osim svakodnevnog aktivizma, svoj autoritet je iskoristila i na mestu pomoćnice gradonačelnika Šapca, kako bi se donela Odluka o finansiranju programa preporučene aktivne imunizacije protiv oboljenja izazvanih humanim papiloma virusima, jer osim same bolesti, problem je što prevencija protiv oboljenja izazvanih HPV-om može biti rešena vakcinom koja je uvedena u kalendar imunizacije, ali je na spisku „preporučene” imunizacije, koja se ne finansira iz budžeta Republike Srbije.
Marija je ukazala da je vrlo bitno vratiti u fokus vakcinu protiv HPV-a, čija je cena oko 100 evra, insistirati na prevazilaženju pravnih problema koji otežavaju imunizaciju o trošku države. Jedan od predloga je da se nabavka vakcina izvrši iz sredstava lokalnih samouprava, odnosno imunoloških lekova koji predstavljaju neku vrstu zdravstvenog prioriteta.
Marija smatra da lek protiv raka može da bude jedan od prioriteta, s obzirom na Nacionalnu strategiju borbe protiv raka, može biti finansiran od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Programi imunizacije ne znače samo kupovinu vakcine, već i procenu kohorti (svi koji su se izjasnili za vakcinaciju protiv COVID-19) - urade se procene koje ne moraju biti tačne, ali su korisne zbog planiranja zaštite svih koji se izjasne, bez gomilanja količine lekova koji bi se nabavio.
Pitanje programa podrazumeva i praćenje rezultata, jer program nije nešto što je isto u svakoj zemlji, u svakom gradu. Ono što je značajno, odnosi se na praćenje rezultata, da li je potrebno proširenje ciljne grupe, da li postoji interesovanje u drugim grupama, od čega zavisi i dalji rad.
Pandemija izazvana korona virusom je poremetila rad svakog iz Instituta za javno zdravlje, zbog čega su aktivnosti stopirane ili odložene. Potreban je nastavak aktivnosti, budući da postoje i limiti aktivizma lokalne samouprave po pitanju inicijative na ovu temu. Pandemija je uticala i na sekundarnu prevenciju, odnosno organizovanje skrining pregleda kojim je obezbeđeno rano otkrivanje predkanceroznih i kanceroznih promena na grliću materice.
Na samom kraju svog obraćanja, Marija je ukazala da smo svesne svega, ali da ne možemo dozvoliti da se zbog pandemije koja traje već godinu dana sve ostale aktivnosti u pravcu zaštite zdravlja žena zaustave. Razgovor je i dalje neophodan, kao i ukazivanje na temu u javnosti, potrebno je stalno podsećanje da je važno sprovoditi preglede, kako Institutima za javno zdravlje, ali i ženama pojedinačno.
Koji su najbolji efekti imunizacije protiv humanog papiloma virusa?
Nakon što je prenet odgovor iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje kako je vakcina protiv humanog papiloma virusa na listi „preporučene” imunizacije, te zbog toga nema razloga za kupovinu iz sredstava republičkog budžeta, pitala sam dr Đurića da kaže nešto više o utemeljenosti tog stava, kao i uopšte - o značaju imunizacije protiv HPV-a.
Dr Predrag Đurić je ukazao da je „problem” sa prevencijom taj što se rezultati vide tek nakon niza od nekoliko decenija ili da se ništa ne vidi, pa zbog toga donosioci odluka češće donose odluke o finansiranju nečega što je vidljivo i daje rezultate odmah.
Čak su u medijima zastupljeniji prilozi koji prikazuju otvaranje odeljenja, kupovinu uređaja i aparata, ali nemamo iskustvo da neko od predstavnika vlasti izjavi i najavi početak kampanje skrining pregleda - jer su rezultati daleki, oni se dešavaju u budućnosti, te je prilično nepopularno.
Prevencija ipak mnogo manje košta od svih drugih vidova zdravstvene zaštite. Dijagnostika, terapija, rehabilitacija, čak i indirektni troškovi u smislu odsustva sa posla, gubitak godina zdravog života i posledice na mentalno zdravlje, kao i porodicu obolele - teško je izraziti kroz finansijske parametre, ali to su sve indirektne posledice obolevanja koje „koštaju” obolelu i društvo, nego što košta prevencija.
Taj začarani krug mogu sprečiti samo inicijative koje zagovaraju značaj prevencije i njeno finansiranje. Pandemija je učinila očiglednim nešto za šta nismo imali dovoljno argumenata, a to je da je nemoguće naći sredstva za finansiranje bilo čega u zdravstvu, čekati sticanje uslova da se zadovolje procedure. Pandemija je pokazala da se način i novac mogu pronaći u roku od jednog dana i da se vrlo lako svi uslovi mogu učiniti fleksibilnim kako bi se cilj ostvario.
Dr Đurić je ukazao da je vakcina protiv HPV-a, kao i sve vakcine predstavlja najdelotvorniju meru sa ciljem zaštite zdravlja. Vakcinacija je mera koja se sprovodi već dva veka, ali ekspanziju dobija posle Drugog svetskog rata, protiv klasičnih zaraznih bolesti, odnosno onih koje imaju „veći epidemijski potencijal”. Nažalost, neke od njih iako su zarazne, nemaju rizik od širenja na nivo epidemije.
Nadovezao se na situaciju sa HIV-om, iako je u pitanju perzistentno prisutna pandemija, odnosno endemija; kao i hepatitisom B, za koji je vakcina uvedena u kalendar obavezne imunizacije. Jedan od razloga zašto se nije insistiralo na vakcinaciji protiv HPV-a je taj što se poklopilo sa periodom kada su otpori postali veći. Poklopilo se i sa periodom kada je usled pandemije svinjskog gripa 2011. godine izbio skandal sa nabavkom vakcina, te nije bilo pozitivno okruženje za proširivanje kalendara imunizacije.
Pomenuo je da u svetu postoji praksa vakcinisanja protiv bolesti, koju Srbija ne primenjuje, kao što su hepatitis A, varičela. Ova kampanjska praksa i pokušaji vakcinacije protiv HPV-a, još uvek nemaju dovoljan obuhvat.
Složen proces sprovođenja vakcinacije, čak i u „mirnodopskom dobu” po mišljenju dr Đurića je dovoljno kompleksan, ako se samo pogleda stav struke, obezbede sredstva za nabavku dovoljnog broja doza vakcine i postoji interesovanje ciljne grupe da vakcinu primi.
Još jednom, dr Đurić je podvukao da se ceo proces može pojednostaviti, ukoliko postoji dobra volja svih aktera da se aktivnosti sprovedu, pronađe način za finansiranje nabavke vakcine - to smo naučili iz iskustva sa pandemijom korona virusa.
Da li je predstavnicima medija lako doći do sagovornika i podataka na temu HPV?
Deo vakcina je nabavljen projektnim finansiranjem, izdvojenim sredstvima na osnovu inicijative Kabineta ministarke bez portfelja zadužene za demografiju i populacionu politiku. Dom zdravlja Novi Sad je dobio doze za vakcinaciju devojčica uzrasta od 12 do 14 godina, dok je Institut za javno zdravlje Vojvodine raspolagao dozama za vakcinaciju devojaka uzrasta između 15 i 18 godina.
Na osnovu teksta sa portala 021.rs „Razgrabile se HPV vakcine za starije devojčice u Novom Sadu, apel lekara na roditelje da dovedu mlađe na vakcinu”, koji je objavljen u oktobru 2020. godine, postavila sam pitanje novinarki Gorici Nikolin, kakva je svest o ovoj temi u javnom mnenju i da li lako dolazi do informacija kada je u pitanju imunizacija protiv HPV-a.
Gorica je pomenula da dostupnost informacija zavisi od spremnosti za saradnju sagovornika i sagovornica na određenu temu. Godinama je pokušavala da postavi pitanja nadležnima u Ministarstvu zdravlja i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, ali nije uspela.
Najviše saznanja je ipak stiglo iz Insitituta za javno zdravlje Vojvodine, pre svega od direktora, prof. dr Vladimira Petrovića, koji je isticao napore o potrebi vakcinacije i insistiranju da se kampanja pokrene. Najčešći odgovor da se to ne desi, bio bi da „nema para”, iako je proverljiva svaka izjava ministra Lončara koji poziva na vakcinaciju i skrining preglede žena, a nemaju svi finansijske uslove da to i obave.
Govorimo o temi koja je vrlo važna, spašava živote, ali nemamo sistem države kojoj plaćamo zdravstveno osiguranje da nam obezbedi uslove da to i uradimo, za naše najmlađe - jer su u pitanju devojčice od 12 do 18 godina.
Tekst je pokazao da je svest na višem nivou, jer su mlađe generacije roditelja bolje informisane i otvorenije prema svemu, iako i dalje ima otpora… Vakcine su iskorišćene u grupi devojčica između 15 i 18 godina, a ostatak je raspoređen da svi dođu na red.
Novinarska struka ima ozbiljan problem sa lažnim vestima, teorijama zavere i verovanju svemu što se piše na društvenim mrežama, kao što je Facebook, posebno kad je ovako osetljiva tema u pitanju, postoji rezerva kod objavljivanja baš svake informacije. Pozitivina vest je što interesovanje za vakcinaciju postoji i raste, a iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine je krajem 2020. godine stiglo uverenje da će i dalje insistirati da se nastavi kampanja i nabavi nova količina doza vakcine.
Gorica Nikolin je ukazala da je na svakom od nas da nastavimo sa insistiranjem na ovoj temi, jer raste interesovanje i volja za vakcinacijom dečaka i devojčica. Praksa je pokazala da postoje načini da se novac pronađe, budući da nekim roditeljima predstavlja ozbiljan izdatak, a istovremeno su kupovana različita sredstva i aparati.
Ovo može biti siguran način da sprečimo ružnu statistiku na koju se svi zgražavamo, a državni organi rade vrlo malo da se ti brojevi smanje. Preporuka je da se svi vode pozitivnim primerima aktivnosti koje su sprovodili Kabinet ministarke bez portfelja za demografiju i populacionu politiku, Institut za javno zdravlje Vojvodine i Gradska uprava za zdravstvo.
U samom zaključku, dogovorili smo da iskoristimo sve resurse i mehanizme sa ciljem podizanja svesti u javnosti o ovoj temi, da se sa kampanjskog i projektnog pređe na sistemsko i sistematsko finansiranje imunizacije protiv humanog papiloma virusa, jer tako svako od nas može donositi odluke u interesu sopstvenog zdravlja i zdravlja svojih najbližih. Promena crne statistike sa obolelih 1600 i umrlih 500 žena svake godine u Srbiji, je posao koji ne prestaje.
Ceo razgovor „U susret Evropskoj nedelji prevencije raka grlića materice” možete pogledati na ovom linku.
