Foto: Sity Magazine
Takav je bio i put Vanese Mej, ekscentrične violinistkinje iz Singapura, kojoj su sati i dani napornog vežbanja omogućili da postane poznato ime u svetu muzike. Rano detinjstvo provodi u Londonu, gde na nagovor majke, školovane pijanistkinje, sa nepune četiri godine počinje da svira klavir. Ubrzo se oprašta od ovog instrumenta i svoj talenat nastavlja da razvija uz violinu.
Bezbrižno detinjstvo zamenili su dani prožeti višesatnim vežbanjem. Za svaki pogrešno odsviran ton, sledila je kazna – šamar ili udarac po glavi, koje je dobijala od majke, a kasnije i od učitelja. Bila je veoma usamljena. Nije se družila sa vršnjacima, niti je sama izlazila napolje. Kućne poslove nije smela da obavlja, da ne bi povredila ruke. Smela je samo da gaji životinje (morsko prase, hrčka i zečeve).
Želeći da Vanesa bude najbolja u svemu, majka je uticala na izbor garderobe, frizuru i na raspolaganje zarađenim novcem, s obzirom na to da je bila njen menadžer. Kada je napunila 19 godina, Vanesa je odlučila da se suprotstavi majci, otpusti je i prekine komunikaciju sa njom. U kasnijim izjavama, naglasila je da nije ljuta na majku i da ne bi postigla uspeh bez njene pomoći.
Muzika koju izvodi je specifična. Originalnost njenih kompozicija, ogleda se u pop-rok aranžmanima, kojima klasiku približava raznovrsnoj publici. Ne dozvoljava da njenu muziku svrstaju u jedan žanr, već naglašava da su na njen rad uticali mnogi, od Paganinija do Majkla Džeksona. Osvojila je brojne nagrade, a 2006. godine našla se na listi najbogatijih mladih izvođača.
Kritičari joj nisu uvek bili naklonjeni. Zamerali su joj to što ne svira samo klasična dela. Ocenjivano je i njeno odevanje, koje je po mnogima bilo oskudno. Smatralo se da publiku privlači izgledom, a ne talentom. Malobrojnu su oni koji priznaju da žena može istovremeno biti i lepa i nadarena.
Nedostatak slobode iz detinjstva, danas nadoknađuje kroz razne aktivnosti koje joj prijaju. Svoj uticaj koristi kako bi doprinela zabrani korišćenja životinja za testiranje kozmetike. Mnoge želje iz najranije mladosti, ostale su neostvarene. Ipak, ljubav prema skijanju odvela ju je na Zimske olimpijske igre 2014. godine u Sočiju. Iako je na cilj stigla poslednja, ovim gestom je želela da pokaže da se neke stvari moraju raditi iz ljubavi, a ne isključivo zbog novca i slave. Takmičila se pod zastavom Tajlanda, domovine svoga oca, od koga je bila odvojena zbog razvoda roditelja. Na taj način je želela da se poveže sa njim i sa svojim korenima. Nije ostvarila uspeh, ali nije bila razočarana, već je izjavila da je bolje uraditi nešto, makar i prosečno, nego ne uraditi uopšte.
Foto: mothership.sg
Bez obzira na sve što je preživela, Vanesa veruje da bi svoju decu vaspitala na isti način, jer ne bi umela drugačije. Kada su je pitali da li bi promenila nešto u svojoj dosadašnjoj karijeri, odgovorila je da ne veruje u sreću koja nije prouzrokovana tugom, patnjom i odricanjem.
Iako je imala turbulentu prošlost, bila žrtva porodičnog nasilja i borila se protiv negativnih kritika, uspela je da prevaziđe sve teškoće i ostane dosledna sebi i svojim ciljevima.
Vanesa Mej je odličan primer hrabre, samostalne, neustrašive žene, koja se snagom volje vešto suprotstavlja svim preprekama i iz svake neugodne situacije izlazi bogatija za neko novo iskustvo i zato može poslužiti kao inspiracija mnogima.
Katarina je ekonomista u pokušaju, ljubitelj književnosti, muzike, prirode i životinja.
