Zašto je za vreme vanrednog stanja teže biti žena?

Nesumnjivo je da pandemija različito utiče na muškarce i žene. Iako muškarci češće oboljevaju i sa većom stopom smrtnosti, čini se da su posledice ipak teže za žene. Zašto do toga dolazi i kako je to moguće, istražila je britanska novinarka Helen Luis.

„Virus, u kombinaciji sa masovnim karantinskim merama, povećava broj ljudi o kojima se treba brinuti. To su najčešće stariji ljudi i deca, koja zbog trenutne situacije ne idu u školu. 

Žene su se našle u situaciji da kuvaju po nekoliko ručkova dnevno, sa svoje i roditelje svojih muževa, a da u isto vreme moraju da animiraju decu koja neprestano traže nove vidove zabave. U zatvorenim heteroseksualnim domaćinstvima, glavna odgovornost za brigu o deci pada na žene. Ako i imaju mogućnost da rade od kuće, kakav će kvalitet obavljenog posla biti ako ih neko sve vreme vuče za nogavicu i govori da mu je dosadno?“

Izveštaj Gender Pay sajta potvrđuje da su, kada je reč o ekonomskom aspektu, žene za vreme pandemije daleko ugroženije od muškaraca. One su češće te koje moraju da odu na bolovanje, neplaćeno odsustvo ili čak napuste posao, kako bi brinule o deci i starijim članovima porodice. 

Kada dođe vreme da se vrate na posao, imaće sedam odsto nižu platu od one koju ima trenutno zaposlen kandidat, na istoj poziciji. Istraživanje pokazuje da, čak i da ne odu svojevoljno sa posla, žene češće dobijaju otkaz ukoliko dođe do otpuštanja radnika.

Već nekoliko dana po društvenim mrežama aktuelni su seksistički i mizogini napadi na doktorku Dariju Kisić Tepavčević. Sve je počelo lapsusom kada je na RTS-u izjavila da je prvi slučaj korona virusa u Srbiji izolovan 1. marta, a prema zvaničnim informacijama prvi slučaj je registrovan 6. marta. Nakon ovih, možda i razumljivih kritika javnosti, slede brojne uvrede na račun njenog izgleda, oblačenja, frizure, pa čak i porekla.

Prilikom nedavnog gostovanja na TV B92, voditelj emisije „Fokus“ pitao je doktorku Kisić kako to da je u Niš, koji je žarište epidemije, otišla ona, kao dama, a ne neki muškarac, na šta je ona odgovorila da ne razume pitanje i time dala najbolji mogući odgovor na ovo, kako mnogi smatraju, seksističko pitanje novinara. Grupa „Novinarke protiv nasilja“ zahteva izvinjenje od urednika i novinara ove emisije.

Podjednako neukusni komentari bili su i oni upućeni Aleksandri Pavlović, a koji se osvrću na njen fizički izgled. Aleksandra je nastavnica likovne kulture koja, od kada su zatvorene škole, na televiziji prezentuje sadržaj namenjen učenicima osnovnih škola.

Ministarstvo za žene, porodicu i razvoj zajednice u Maleziji suočava se sa kampanjom kojom se apeluje na žene da izgledaju lepo u kućnim uslovim. One se mole i da ne prigovaraju muževima koji, usled ograničenja i zabrane kretanja, sada provode više vremena kod kuće.

Kampanja uključuje i slikovite prikaze u vidu plakata koji se objavljuju na društvenim mrežama, a na kojima se od žena traži da „ne gnjave svoje muževe i da počiste oko kuće”. Iza ovih „saveta” za život u izolaciji, stala je malezijska ministarka za žene, porodicu i razvoj zajednice. Ovaj čin najstrože je osuđen od strane međunarodne zajednice. Jedini odgovor malezijske vlade bilo je izvinjenje upućeno ženama u ovoj zemlji.

„Izvinjavamo se ako su neki od saveta koje smo podelili bili neprimereni ili pogodili osetljivije strane”, navedeno je u izjavi Ministarstva.

Strah od bolesti, finansijska nesigurnost i stres doveli su do povećane agresije koja se sada, usled zabrane kretanja, ispoljava kod kuće. Zemlje koje su se suočile sa pandemijom, prijavile su porast nasilja nad ženama već u prvim nedeljama izolacije. 

Zlostavljači koriste COVID-19 da svoje žrtve izoluju od prijatelja i porodice, koji bi mogli da im pomognu u slučaju da do nasilja dođe. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guters je, u saopštenju za štampu, poručio da „žene Evrope nisu same”. Od država koje su uvele zabranu kretanja, zatražio je da povećaju podršku žrtvama porodičnog nasilja.

U Srbiji se prvo ubistvo od početka izolacije, dogodilo krajem marta u Nišu. Žena je stradala od ruke supruga, koji je potom izvršio samoubistvo. Tela su pronađena dva dana kasnije u porodičnoj kući.

U Autonomnom ženskom centru od početka vanrednog stanja, zabeleženo je tri puta više poziva nego inače. Treba imati u vidu da je SOS telefon, zbog organizacije posla, dostupan samo u prepodnevnoj smeni. Žene su se obraćale direktno centru, jer im nadležne institucije nisu bile dostupne ili su davale oprečne i šture informacije. 

Na sajtu AŽC objavljena je lista besplatnih usluga za žene žrtve nasilja, koje su im dostupne tokom vanrednog stanja.