Žene Čačka: ujedinjene možemo sve

Kao svaki grad i Čačak ima imena žena koja krase njegovu istoriju i čine da se sve Čačanke osećaju ponosno. Od vremena Prvog srpskog ustanka, preko Nadežde Petrović, pa sve do Velikog rata, Čačanke su se isticale i udruživale, ostavljajući nešto na šta bi se buduće generacije mogle ugledati i nadovezati.

„Kada se priča o ženama iz istorije Čačka onda nekako uvek sve počinje od Nadežde Petrović, jer je ona bila modernista, bolničarka, humanitarac, ali i  jedna od prvih žena koja je rekla roditeljima; "neću da se udajem, neću da budem žena, hoću da budem slikarka“, ovako je svoju priču započela Snežana Ristanović, licencirani turistički vodič, koja je i sama istraživala temu „Žene Čačka”. Priča o nesrećnoj ljubavi je Nadeždu jako povredila, te je otišla u Minhen i napisala majci pismo u kome je bila čuvena rečenica „Neću da budem žena, hoću da budem slikarka”.

Priča se nastavlja prelaskom na Prvi srpski ustanak i Ljubićku bitku, kada je knjeginja Ljubica, nakon dugog većanja srpske vojske, otišla u kuću i donela kecelje, bacila im ih pred noge izgovorivši rečenicu: „Evo vam, opašite kecelje, a nas žene pustite da ratujemo sa Turcima, je l’ to hoćete? Da mi skinemo kecelje?“.

Čin skidanja kecelje je vrlo simboličan, jer je to deo narodne nošnje, koji žena ne skida bez preke potrebe. To je bio presudan momenat, ona ih je osvestila u pravom trenutku.

Bitan momenat u istoriji Čačka je izgradnja spomenika „Četiri vere” za koju su zaslužne upravo žene.

„Grupa žena okuplja se posle Velikog rata i formira udruženje kako bi se pomagalo porodicama koje su ostale bez sinova, braće, očeva koji su poginuli u ratu ili bili ranjeni. U okviru tog udruženja žene Čačka na čelu sa učiteljicom Milicom Obradović prave sekciju žena u kojoj prave čarape, pletu, jer je pomoć potrebna na sve strane. Naši vojnici, Srbi, sahranjivani su, kako se to zvalo, na varoško groblje, a svi ostali, vojnici velikih sila, na prostoru oko današnje bolnice, tadašnjem Švapskom groblju. I onda su žene Čačka izašle na ulicu i rekle ovako: ‘Mi hoćemo da svi budu sahranjeni na jednom mestu, jer su na onom svetu svi ravnopravni, niko nije tražio da ide u rat, nego su morali da idu . E sad kad su umrli, neka budu zajedno sahranjeni”, ispričala nam je Snežana Ristanović i nastavlja, „Svi su dali novac, u tadašnjin novinama je to ispraćeno sa velikom pompom, tako da su se javili i donatori iz inostranstva. Gradnja je počela 1928., a završena je tek 1936. godine. Isidor Janjić je napravio nacrt spomenika, koji je nazvan „Četiri vere”, jer se sa sve četiri strane nalaze obeležja četiri konfesije: prvo je krst, pa onda sledi polumesec, Davidova zvezda i na kraju katolički krst. Bitno je istaknuti da su se žene ovoga prve setile”.

Dragana Milosavljević je novinarka, majka dvoje dece i rođena Novosađanka, koja je došla na ideju da započne Fejsbuk grupu pod nazivom „Čačanke”. S tim u vezi, za naš portal, rekla je: Zapravo se rad o grupi koja ima više od 20 000 članova, gde se ljudi između sebe informišu. Dakle, neko postavi pitanje gde nešto može da pronađe u Čačku ili nešto što ga zanima i u jako kratkom roku dobije odgovor na to pitanje. Grupa se i zove „Čačanke” zato što smo na početku pozivali isključivo žene koje se bave nekim zanimnjivim stvarima, a danas kada grupa broji preko 20 000 ljudi, tu su i muškarci, ali i ljudi koji ne žive u Čačku”.

U daljem razgovoru Dragana je odgovorila na neka od pitanja koja se tiču istorije same grupe, njenog sadašnjeg izgleda i efekta:

Kako ste došli na ideju da pokrenete nešto poput ovoga?

Upravo zato što ja nisam prava Čačanka, iako smatram da jesam, upoznala sam te prave Čačanke i shvatila sam šta znači to biti. Ono što mi je bitno jeste da koristimo ljudima i tu je poenta priče. Onog momenta kada vidim da apsolutno Čačani i Čačanke nemaju nikakvu korist od grupe, ta će grupa biti ugašena.

Nesumnjivo je da je grupa nadmašila očekivanja. Kako se njen trenutni uspeh razlikuje od onoga što ste na početku imali na umu?

Kada sam pravila grupu, kada sam dobila te neke informacije koje su meni trebale, onda sam upoznala Čačanke i Čačak, potpuno drugačije od onoga kako sam ih videla. To su vredne žene, sposobne, vrlo srdačne, ljubazne, izuzetno prijateljski nastrojene jedna prema drugoj i to je ono što se meni mnogo svidelo i što sam želela da promovišem. Grupa jeste postala komercijalna u tom nekom smislu da su u grupu u jednom momentu ušli i onim koji nisu bili tu od početka i koji nisu ni Čačani, ni Čačanke i koji su želeli da ovo iskoriste za besplatnu reklamu. To nije poenta priče. Poenta je doći do informacija i promovisati zaista žene, kojih u Čačku ima mnogo i koje su srce Čačka.

Vesna Baur je uspešna poslovna žena i predsednica Udruženja poslovnih žena „Nadežda Petrović“.Za naš portal je govorila o tome.

 Možete li nam reći ukratko čime se Vaše Udruženje bavi?

Udruženje poslovnih žena „Nadežda Petrović“ osnovano je 2009. godine kao samostalna organizacija žena preduzetnica i žena na rukovodećim položajima, a koje su pokazale interesovanje za udruživanjem i umrežavanjem. Možemo reći da je naše Udruženje uvek težilo da razvija aktivnosti na osnovu interesa i potreba svojih članova. Danas Udruženje broji 39 članica i sve su angažovane u svojim oblastima rada u udruženju. UŽP nema stalno zaposlene, jer sve članice volontiraju i svojim iskustvom i znanjem doprinose uspešnom radu. Neprekidno radimo na sebi jer samo osnažene možemo pružiti primer dobre prakse.

 Kakve ste rezultate ostvarili u proteklom periodu?

Realizovali smo veliki broj projekata sa ciljem da promovišemo i afirmišemo žensko preduzetništvo i da poslovno povežemo naše članice sa članicama drugih udruženja i ostalim činiocima privrede, kako u zemlji, tako i van nje. Razvoj ženskog preduzetništva kroz prekvalifikaciju nezaposlenih žena i edukacija i mentorski program za nezaposlene žene u ruralnim područjima, takođe, projekti su koji se u ponavljanjima realizuju tokom godina i na koje smo veoma ponosne.

Obuke žena iz ruralnog područja za pokretanje sopstvenog posla i podrška samozapošljavanju žena u perspektivnim privrednim sektorima, kroz obuku, mentorstvo i umrežavanje donele su pozitivne rezultate za veliki broj žena i samo kroz te aktivnosti postojanje UŽP je opravdano.

Kakvo je stanje u ženskom preduzetništvu u Čačku?

Po istraživanju koje je radilo Udruženje, oko 25% preduzeća je u vlasništvu žena.. Za unapređenje ženskog preduzetništava neophodna je promocija na raznim nivoima, pa i među mladima koji su u sistemu obrazovanja, ali i onima koji su na tržištu rada. Žensko preduzetništvo u našem gradu je neiskorišćen potencijal za rast i razvoj poslovnog okruženja i na svima nama je odgovornost da ga unapredimo.

Zbog čega smatrate da je bitno da se žene u poslovnom svetu udruže i osnažuju jedna drugu?

Sve žene s kojima sam razgovarala imaju isti osećaj: međusobna pomoć žena je u punom porastu. Došli smo do faze u kojoj su žene manje konkurentne i spremnije pomažu jedna drugoj da uspeju.

  Konačno počinjemo sa razumevanjem da uspeh nekih nije nužno na štetu drugih. Kada se žene upoznaju i shvate da se čak i na različitim poljima aktivnosti i dalje suočavaju sa istim poteškoćama, tu deluje magija udruživanja i osnaživanja.

I, konačno, zašto baš Nadežda Petrović?

Nadežda je imala svesnu kontrolu nad svojim životom. Njen životni vek predstavlja samoinicijativnost, smelost i neustrašivost. Uvek je želela više od sebe i uporno je sledila svoja interesovanja. Akademska slikarka, humanistkinja, društvena radnica, ratna bolničarka i ko zna koliko uloga pored toga. Kada smo usvojili njeno ime želeli smo da slavimo njen život i da odamo omaž jednoj celovitoj, svestranoj i složenoj ličnosti kakva je bila njena. Dakle, mi smo „Nadežda” jer za nas ne postoje granice!

Žene Čačka imaju istoriju udruživanja, ali ono nije ostalo u prošlosti. Ove priče dokazuju da se ono i danas praktikuje, a njegova jasna poruke je da ujedinjene možemo sve.