Toloače je cvet u obliku trube koji potiče iz Meksika i čija je prošlost natopljena legendom. Ova biljka se vekovima koristila zbog lekovitih i haluciongenih svojstava, bilo da bi ublažila bol, bilo u pokušaju da se predvidi budućnost. Ipak, što se bar narodnog predanja tiče, toloače, koji se smatra meksičkim cvetom ljubavi i smrti, koristio se pre svega za spravljanje ljubavnih napitaka.
Upravo su ovo magično svojstvo i romantični duh privukli ženski bend marijača poznat kao „Flor De Toloače“ (Flor de Toloache) prilikom odabira imena za njihovu grupu. Efekti cveta su otelovljenje svega onog što su muzičarke želele da prenesu kroz njihov zvuk.
„Delovao je kao veoma prikladno ime za bend marijača“, objasnila je u razgovoru za The Huffington Post Še Fiol, članica „Flor de Toloačea“. „Muzika se često koristi u romantičnim serenadama, kada nekoga prose. Takođe, mi smo ženski bend, a to je nešto neobično, kao i cvet“, dodala je.
Fiolova je jedna od originalnih članica grupe, zajedno sa osnivačem Mirejom Ramos. Ramosova je bila ta koju je prvu privukao žanr tradicionalne meksičke folk muzike, koju joj je preneo otac, koji ju je, pak, naučio od svog oca. „Tradicija marijača prenosi se generacijama“, rekla je Ramosova HuffPost-u.
Oni koji ne poznaju najbolje marijače mogli bi odmah da zamisle muškarce u usklađenim nakićenim kostimima i ukrašenim sombrerima, kako dele ruže dok pevaju serenadu grupi pocrvenelih dama. Ipak, žanr definišu, u muzičkom smislu, određeni instrumenti – guitarrón mexicano (akustični bas), vihuela (gitara), violina i truba.
No, kako je i Ramosova istakla: „Nisu to samo instrumenti, već i način na koji se na njima svira. Gitara je vrlo perkusivna, vrlo ritmična. Svira muzičku igru“.
Što se teme tiče, pesme se često vrte oko slomanja srca. A kako su bendovi marijača tradicionalno muški, pesme nekad ne uspevaju da prikažu žene u najsjajnijem svetlu. „Ponekad se stiče utisak da...“ zastala je Fiolova, pa završila, „žene prave probleme“.
Ramosova je dodala: „Naravno da postoje i poznate marijači pevačice, koje su odbacile ovu vrstu tema. Mi pokušavamo da dodatno uspostavimo ravnotežu“. Ramosova je upravo takvu zamisao imala kada je odlučila da oformi žensku grupu. Bend je počeo sa radom 2008. godine kao trio – Ramosova, Fiolova i treća članica koja više nije uključena – svirajući u njujorškom metrou klasike marijača.
Improvizovana pozornica bila je izazovna, sa vozovima koji proleću, ljudima koji se guraju i povremenim bitkama za teren sa drugim izvođačima. Međutim, što se izloženosti tiče, arena je bila nenadmašiva. The Daily News je bio prvi list koji je prikazao svirku pod zemljom. Oni su prvi intervjuisali bend i odatle su stvari krenule da se razvijaju.
„Flor de Toloače“ sada ima album nominovan za Gremija za najbolju Latino muziku i nastupaju u salama širom sveta. Sastoje se od raznovrsne, rotirajuće grupe članova, poreklom iz regija koje uključuju Meksiko, Portoriko, Dominikansku Republiku, Kubu, Australiju, Kolumbiju, Nemačku, Italiju i Sjedinjene Američke Države.
Ova mnogostrukost je vrlo osetna i u samoj muzici, koja se razvila iz tradicionalne marijači muzike, pa uključuje i originalne pesme i prerade, protkane uticajima iz žanrova kao što su salsa, latino džez, pop, kumbia, hip hop i soul.
„Mirejin brat je poznati DJ u Portoriku, tako da ona donosi puno hip hopa i R&B-ja“, rekla je Fiolova. „Ja sam odrasla u Portlandu, uz puno klasičnog roka, popa i soula. Prelazak sa jednog na drugo deluje vrlo organski, kad jednom krenemo da skačemo sa jednog žanra na drugi to daje jako dobar osećaj", dodaje.
„Sviramo 'Nirvanu', pa onda 'Led Zeppelin' i onda pređemo na 'Besame Mucho'. Ponekad ljudi nisu nikad čuli marijače, ili ženske marijače, ili ih nikad nisu čuli da izvode sve ove različite žanrove. To je uzbudljivo", rekla je.
Kreativni proces je, njih dve se slažu, relativno prirodan i harmoničan; na suncu sušene niti muzičkih stilova, nasleđa i ličnosti izgleda da se uklapaju vrlo lako. Umetnice delimično pripisuju glatki proces pisanja pesama bliskoj grupnoj dinamici, koja je koliko sestrinska, toliko i profesionalna. „Spojite li žene, one će prirodno da reaguju tako što će da postanu sestre“, Ramosova kaže i nastavlja: „Mi se sve međusobno volimo. Postale smo porodica. Mislim da se to oseti na sceni“.
Upravo o ovoj očaravajućoj moći ženstvenosti su maštale pre osam godina, kad im je prvi put pala na pamet ideja o bendu načinjenom isključivo od žena. „Znala sam da su negde tamo, ali većina muzičara sa kojima sam radila tada su bili muškarci“, rekla je Ramosova. „Bio je to takođe i izgovor da stupim u kontakt sa drugim ženama umetnicama. Želela sam da stvorim platformu za druge žene kako bi mogle da sviraju drugu muziku i da budu poznate“, rekla je.
Raditi kao ženski bend povlači sa sobom dodatne prepreke. I Ramosova i Fiolova su iskazale svoje iznenađenje i frustraciju kad su shvatile da nailaze na dodatni otpor kad bi se isticale u ulozi vođe, izražavajući neslaganje ili neodobravanje i to zbog njihovog roda. „Samo je malo teže da se stekne poštovanje“, rekla je Ramosova. „Pojma nisam imala da je to tako dok nisam stigla na ovu poziciju“, priseća se.
„Flor de Toloače“ mora takođe da se rve i sa istorijom marijača, koja je tradicionalno pliva u mačizmu. „Tradiciju marijača osnovali su muškarci“, nastavila je. „Žene nisu počele da sviraju sve do početka devedesetih godina. To se vidi u svetu marijača ako ste žena. Ne možete da radite neke stvari. Hoće manje da vas plate“.
Uprkos tome, određeni trenuci čine periode ogorčenja i razočarenja vrednim truda. „Kad vam devojčica kaže da je osnovala svoj ženski marijači bend zbog vas“, rekla je Ramosova, „ti trenuci nas podsete zašto volimo ono što radimo“. Upravo je ova mešavina prošlosti i budućnosti marijača, tradicije i inovacije, poštovanja i buntovnosti ta koja ocrtava opijajući zvuk „Flor de Toloačea“, zvuk koji ih definiše određuje bilo da pevaju obradu „Kanzasa“, Dust in the Wind ili izvode klasik marijača, El Rey, iliti „Kralj“.
Ova druga je jedna od vrhunskih pesama marijača, i omiljena je bendu „Flor de Toloače“. Premda nekad promene originalni tekst kako bi odgovarao ženskoj perspektivi, često izvode ovaj vanvremenski komad u nedirnutom originalnom tekstu. „Zanimljiv je rezultat kad ženski bend peva 'Kralja' i misli ga“, rekla je Fiolova. „Ne pevam je kao muškarac, pevam je kao žena, ali je ne menjam u 'Kraljica' ili bilo šta drugo. Žene mogu biti kraljevi na svoj način“, zaključila je.
Izvor: Huff Post