Postoji jedan zanimljiv eksperiment koji je Kolektiv BD Egalite izveo u Francuskoj. Naime, publici su pokazane table stripa, na osnovu kojih je trebalo da odrede koje od njih je nacrtao muškarac, a koje žena. S obzirom da su sve table bile delo ženskih autora, publika je definitivno omanula. Međutim, rezultat eksperimenta je bio dragocen - crtež nema pol. Žene mogu crtati podjednako dobro ili loše, u bilo kom žanru i stilu, kao i muškarci.
Čini se da su danas, bar donekle, vrata industrije stripa otvorenija za crtačice (ilustratorke) i autorke, ako je suditi po najvećim mejnstrim izdavačima DC i Marvel Comics-u. Dva najreprezentativnija primera su možda „Birds of prey“ (DC Comics) autorke Gejl Simon (Gail Simone) koja je preuzela rad na ovoj seriji od 2003. godine i „Ms. Marvel“ (Marvel Comics) strip-autorke Vilou Vilson (G. Willow Wilson) poznate po avanturama ove muslimanske superjunakinje koja se prvi put pojavila 2013. godine.
Na osnovu čisto subjektivnih afiniteta autorke ovog teksta, predstavljamo vam dva kul stripa i njihove isto takve autorke.
Marđan Satrapi (Marjane Satrapi), Persepolis
Satrapi je rođena 1969. godine u Raštu (Iran). Odrastala je u Teheranu gde je pohađala francusku školu. Svoje srednjoškolske dane je, od 1983. godine, provela u Beču. Zatim se opet vraća u Iran, studira likovne umetnosti, a onda odlazi u Francusku. Danas živi u Parizu sa svojim suprugom. Bavi se pisanjem grafičkih romana (ovo je termin, kaže Satrapi, koji su izdavači skovali za buržuje), knjiga za decu, scenarija, ali i režijom.
Njenu biografiju saznajemo iz strip-romana Persepolis. Iščezli persijski grad postaje ime za njenu knjigu sećanja na odrastanje u nekadašnjem Iranu, pre revolucije i islamskog fundamentalizma i njeno neprilagođavanje u „slobodnom“ evropskom Beču koji se čini kao još jedan vid zatvora, doduše u drugačijem svetlu.
Odrastanje ove autorke je protkano porodičnom nežnošću, tinejdžerskim buntom, pankom, čitanjem, ali i brutalnošću različitih režima, pa ne čudi da su se mnogi ljudi pronašli u njenom „pričanju“.
Ova Francuskinja iranskog porekla, na svojstven način istražuje jaz koji postoji između dva sveta, dve kulture Istoka i Zapada, ali i njihove dodirne tačke koje se možda najbolje vide u potrebi nametanja određenih moralnih normi jednih i zabrane istih od strane drugih pri čemu oba sveta ne poštuju pravo na lični izbor. Naime, nametanje nošenja hidžaba na Istoku se suštinski ne razlikuje od zabrane njegovog nošenja na Zapadu, premda Zapad pod okriljem parole prosvetljenja i spasenja pokušava da opravda svoju „nametljivost“.
Iako je ovo strip napisan od strane žene, i kao takav vrlo rado slavljen u feminističkim krugovima, Satrapi ume da kaže da feminističkim pokretima nedostaje humora i duhovitosti. Ona smatra da su mnogi feministički pokreti radikalni, umesto da insistiraju na saradnji, kao da priželjkuju otuđenost polova. To možemo pročitati u njenim mnogobrojnim intervjuima koji su podjednako inspirativni kao i njena dela.
Persepolis je prvi iranski strip-roman, preveden je na 24 jezika. Tek kad je adaptiran u animirani film, Iran ga postaje svestan i zabranjuje ga. No, zabranjen je i u nekim gradovima zapadnog sveta, zbog njegovog potencijalno opasnog uticaja na „mozgove u razvoju“.
Film je debitovao 2007. godine na Filmskom festivalu u Kanu i podelio Specijalnu nagradu žirija sa filmom „Tiho svetlo“ (Luz silenciosa) Karlosa Rejgadasa. Satrapi je postala prva žena koja je nominovana za nagradu Akademije za najbolji animirani dugometražni film iste godine.
Mardžori Lu i Sana Takeda (Marjorie Liu, Sana Takeda), Monstrumesa (Monstress)
Mardžori je rođena 1979. godine, u Filadelfiji (SAD). Objavljivala je poeziju, kratke priče, urbanu fantaziju, a piše i scenarije za animirane filmove.
Ova spisateljica, strip–autorka i pravnica je prva žena koja je osvojila Ajznerovu nagradu (Will Eisner) za najboljeg pisca 2018. godine za delo Monstress. Lu sarađuje i sa Marvel Comics.
Monstress je epsko-fantastična strip priča sa vrlo iscrpnom istorijom i mitologijom sveta u kojem se radnja odvija. Svet u kojem su mačke posebna rasa inteligentnih bića, a stari bogovi amorfni golijati sa bezbroj očiju.
Priča je smeštena u „alternativnoj matrijarhalnoj Aziji“ dvadesetih godina prošlog veka i prati sedamnaestogodišnju Maiku Poluvučju u borbi da preživi traume rata, ali i da prepozna i prihvati svoje istinsko nasleđe i moć prastarog božanstva koje nosi u sebi.
Skoro svi glavni likovi u ovom svetu art deko lepote i stimpank horora su žene. One su predvodnice i ratnice.
Mardžori ovim stripom kao da pokušava da prodre u samu prirodu zla kao kompleksnog fenomena, koji ima ne samo etičke, već i metafizičke, kulturološke, psihološke i druge aspekte.
Sana Takeda (1977), japanska ilustratorka, svojim crtačkim umećem doprinosi još većem užitku. Njena čudovišta su zastrašujuća, likovi neodoljivi na idealizovani manga način, enterijeri drevnih hramova su neverovatni, kao i dekori na oružju.
Prvi tom Monstress-a „Buđenje“, zahvaljujući izdavaču „Dibidus“, možemo od ove godine listati i na našem jeziku.
Evolucija stripa u poslednjih 75 godina se kretala od karikature u novinama pa sve do neverovatnih grafičkih novela, ali i filmskih adaptacija, pa čak i predstava na Brodveju.
Zaista postoji neka magična alhemija koja dolazi iz pričanja priča slikama, koju ova industrija zabave i te kako prepoznaje. Stoga se nadamo da će još šire otvoriti vrata za saradnju sa mnogim talentovanim strip-autorkama, kojih svakako ima, ne bi li magija bila još veća.
