Žene u skejt kulturi
freepik

Ranijih godina, mnogi poslovi su se prepisivali muškarcima, jer je vladalo mišljenje da žene nisu dovoljno dobre za njih. Kako su se tek u devetnaestom veku povećale mogućnosti obrazovanja za žene, tako dolazi i do povećanja njihovih sportskih mogućnosti. Na početku dvadesetog veka, veliki broj lekara zalagao se za vežbanje žena, ali vrste sportova koji su se u tom periodu smatrali prikladnim, bili su ograničeni.


Jedan od najranijih „ženskih sportova“ u tom periodu bila je gimnastika. Kada se kaže ženski sport, zapravo dolazi do jačanja stereotipa o tome šta je žena sposobna da uradi. Uglavnom, izbor žena bio je sveden na ples, gimnastiku i slične sportove gde slobodniji, nagli i snažni pokreti nisu dozvoljeni. U nekim agresivnjim sportovima učešće žena bilo je zabranjeno, pa je tako usledio i šok kada su se pojavile žene skejterke.


Freepik
Freepik

Skejtbord industrija, koja obuhvata proizvođaće i prodavce opreme za ovaj sport ranijih godina najčešće je bila okrenuta muškarcima, pa su se i u propagandnim porukama javljali isključivo mladi tinejžeri. Iako su žene oduvek učestvovale u ovom sportu, njihovim rezultatima kroz medije nije se davao neki poseban značaj. Neki od najčešćih stereotipa kada se govori o ženama u skejt kulturi su da žene ne mogu da budu dovoljno brze i da nemaju agresivnost, snagu i hrabrost koju ovaj sport zahteva. Vremenom u ovom sportu došlo je do pojave nekih trendova koji počinju da menjaju poziciju žene skejterke, tako da, ona, postepeno, sa margine dolazu u centar interesovanja.


Pre svega, pojavila se Peti Makgi, prva državna šampionka na skejtbordu iz Santa Monike iz 1965.godine. Ona se smatra prvom ženom koja se profesionalno bavila skejtbordom, koja je dobila sponzora i medijsku pažnju i pokrenula trend, gde žene polako počinju da učestvuju u ovom sportu.


Iako je poznato da žene čine svega 9-25% (u zavisnosti od istraživanja) od ukupnog broja skejtera, situacija u današnjem vremenu značajno počinje da se menja. Pored toga što dolazi do podizanja svesti ljudi o ženskim pravima i sposobnostima, dolazi i do izgradnje velikog broja skejt parkova širom sveta u kojima su žene prihvaćene bez ikakve diskriminacije. 


Pexels
Pexels

Takođe, po rečima poznatih skejterki, društvene medije u današnjem periodu imaju ogromnu moć i ulogu. Povećani pristup internetu znači da žene mogu biti jedna drugoj inspiracija i podrška i da na taj način stvaraju zajednicu koja će motivisati ostale devojke da se pridruže. Neke od najuspešnijih žena u ovoj oblasti svakodnevno dele sa svojim fanovima na Instagramu savete koji su njih dovele do uspeha, a postoje i sajtovi koji širom sveta pružaju podršku ženama u ovoj oblasti. 

Dolazi i do promene situacije i na profesionalnom nivou. Na Olimpijskim igrama 2020. žene će se takmičiti sa muškarcima u prvim ikada održanim skejtbord disciplinama. Takođe, prošlogodišnji Dew Tour, jedan od največić događaja u ovoj oblasti, prvi put bio je i domaćin ženskih takmičenja. Generalni direktor tog događaja, Adam Cozens, rekao je da im je trebalo malo više vremena da se i žene uključe u ovo takmičenje zato što su želeli da sve bude 100% ravnopravno, počev od uslova takmičenja do nagrada. Isto tako, položaj žena u ovoj oblasti poboljlšava se i kada je u pitanju rad sa brendovima, što na neki način predstavlja najveći izvor njihove zarade. 

Mimi Knup (Mimi Knoop) , koja je osnovala Savez za skejtbording za žene u Americi, rekla je da, iako još uvek žene nisu podjednako zastupljene u časopisima i sponzorstvima, one su vidljivije nego ikada ranije. Jedan od primera uspešne saradnje jeste između svetske prvakinje Nore Vascenčelos (Nora Vasconcellos) i Adidasa. Ona je postala njihova ambasadorka i ima za cilj širenje svesti o tome da ovaj sport nije samo za muškarce.

Pexels
Pexels

Još neke veoma popularne današnje skejterke su Alajša Li (Allysha Le), Lejsi Bejkr (Lacey Baker) I Biatris Domend (Beatrice Domond), a među njima se posebno ističe brazilska skejterka i šampionka Leticija Bufoni (Leticia Bufoni). Ona je osvojila četiri Svetska kupa i tri zlata na X-Gamesu. Aktivna je veoma na društvenim mrežama i prusutna u medijima. Na taj način želi da utiče na žene kako bi se što više oslobodile i i otvorile za ovaj sport. Često priča i o problemima sa kojima se suočavala na putu građenja svoje karijere, pa tako kaže da su je ljudi najčešće zvali ,,lezbejkom" i ,,muškaračom". Da bi ove reče prešle u reč sportista, trebalo je mnogo truda i dokazivanja, navodi ona. Ona je još i prva žena iz ovog sporta koja se slikala za ESPN magazin gola, samo sa skejtom u ruci. Kaže da je ovim želela da pokaže koliko dobrih stvari sport čini našem telu i da i skejterke mogu da budu ženstvene.  

Jedna od zanimljivosti vezana za ovu priču jeste da je skejtbord postao velika strast avganistanskih devojčica. Australijski skejter, Oliver Perković, otvorio je 2009.godine školu skejta „Skejtistan“, u kojoj je bilo više od 45 posto devojčica. U ovoj školi se podjednako pažnje poklanja edukaciji, ali i skejtbordu, zato što smatraju da on može da donese dosta zabave deci i da im omogući da budu fizički aktivni.

Wikimedia commons
Wikimedia commons

Na osnovu istraživanja iz UNICEF-a, zaključuje se da je Avganistan jedno od najgorih mesta na svetu za osobu ženskog pola. Žene imaju veoma mala prava, retko idu u školu i nasilje nad njima prisutno je i dalje. Upravo ovom školom Oliver je hteo da prevaziđe rodne granice i da devojčicama omogući da bar kroz ovaj sport osete slobodu.

          Ove devojčice, koje uprkos svim ograničenjima pokušavaju da se izbore za svoja prava, postale su deo sjajnog domumentarca „Uči skejtbord u ratnoj zoni“ (ako si devojka) koji je upravo ove godine Osvojio Oskara za najbojli kratkometražni film. Rediteljka dokumentarca, Karol Disindzer (Carol Dysinger) rekla je: „ Ovaj film je moje ljubavno pismo svim hrabrim devojkama u ovoj zemlji. One uče hrabrost, uče kako da podignu ruku i da kažu i ja sam ovde i imam nešto da kažem i nemojte da me zaustaviti“.

Freepik
Freepik

Iako stvaranje prostora za žene u sportu gde dominiraju muškarci nije bilo ni malo jednostavno, broj žena se postepeno povećava i neke od najuspešnijih u ovoj oblasti upravo postaju žene. Kada bi svako od nas radio ono u čemu uživa i odbacio sve prepreke i pravila koja nam je neko nametnuo, ova planeta sigurno bi bila srećnije mesto za život. 

Bilo bi super da se svako od nas na mikro nivou potrudi da izađe iz svih ograničenja i stega koja su mu nametnuta i da sledi ono u čemu uživa, jer ko, sem nas samih ima prava da nam određuje šta je ono što naše srce voli da radi.