Često se čuje onaj narodni ustaljeni izraz ,,žena je ženi vuk”. Dovoljno često da pomislimo da je istinit. Da li je ovo zaista istina?
Neki bi rekli žene su sujetne, tračare i najčešče okrenute jedne protiv drugih. Što nije nužno netačno, jer bismo u suprotnom pogrešno tvrdili da su sve žene uvek bile samo dobre prema drugim ženama. To naravno nije slučaj. Postoje ,,loše” žene, da ih tako nazovemo, koje su zavidne i ljubomorne na druge žene.
Međutim, šta se dešava kada spletke ne prave žene već muškarci? Isti oni koji se nalaze na vrhu u dominantnoj patrijarhalnoj hijerarhiji, a koji su se toliko trudili i na sve javne načine pokazivali svoju podršku prema svim ženama. Šta kada jedan takav muškarac, sebi da zapravo više no što sme i šta sa tom ženom, kojoj dosta muškaraca neće verovati? Ko će njoj pružiti podršku osim druge žene? Svakodnevno oko sebe čitamo i vidmo seksističke i mizoginističke komentare koji su upućeni ženama. Ove komentare najčešće upućuju muškarci. S toga, ko će toj devojci ili ženi poverovati, ako ne ona koja najbolje razume njenu poziciju žene? Odnosno, druga žena.
Primer muškarca ranije iz teksta, koji zloupotrebljava svoju poziciju nakon što je naudio ženi, je ekstrem. On je tu da pokaže zašto je ženska solidarnost neophodna. Zamislite da je svaka žena odmahnula glavu, zatvorila oči i ugasila glas. Mada postoje takve žene, koje su je osudile i poput mnogih muškaraca optižile javno, postoje i one druge. Nije svaka žena to uradila jer je vrlo verovatno videla svoj strah u žrtvninim očima. Ovo je samo jedan primer kako nisu sve žene prema ženama vukovi. Ženska solidarnost se može videti i u mnogim drugim sferama života, kroz sestre i najbolje drugarice, ali i neke druge stvari.
Hajde da se vratimo malo u prošlost kada je sve počelo. Talasi feminizma se obično dele na tri velika pokreta, od kojih se svaki odigrao u odrađenom periodu u vremenu sa manje ili više definisanim ciljem. Ponekad se čak govori o četiri talasa, ali ovo je malo složenija priča, zato što je nemoguće sa sigurnošću utvrditi kada je zapravo počeo treći talas i da li još uvek traje.
Feministička naučnica Elizabet Evans (Elisabeth Evans) kaže da ta ,,zbrka oko onoga šta čini feminizam trećeg talasa” jeste ,,u nekim aspektima njegova karatkeristika”. U najvećem broju slučajeva početak tog famoznog trećeg talasa se vezuje za slučaj Anite Hil (Anita Hill) iz 1991. godine. Ono oko čega se zapravo vodi polemika jeste kraj trećeg talasa, jer prema jednima on i dalje traje. Neki drugi bi rekli da mi prisutvujemo četvrtom talasu.
Hajdemo sad da se osvrnemo na pojam sestrinstva. Sam izraz ,,sestrinstvo” bi zapravo trebalo da asocira na ženski aktivizam, koji se bori protiv zajedničkog ugnjetavanja, a koji za cilj ima zajednički interes, solidarnost i kolektivni akitvizam. Sam termin je trebalo na implicira na povezanost među ženama kakva se može naći u porodici ili u drugoj vrsti rodbinskom odnosa.
Ispostavilo se da je ovaj termin najviše odgovarao belim ženama. Ovo su afroameričke feministkinje nazvale licemerjem i nepoštovanjem od strane belih žena koje su koristile svoje rasne i klasne privilegije često na štetu obojenih žena. Neke afroameričke feministkinje su pokušale da preformulišu pojam tako da obuhvata iskustvo svih žena. Pa se tu javlja Bel Huks (Bell Hooks) sa ,,lažnim sestrinstvom”, gde ukazuje da se ta ideja solidarnosti prema svim ženama i nije baš živela. Međutim, ovaj termin je i dan danas popularan u izvesnim feminističkim krugovima.
U poslednje vreme vidimo rastući broj ženskih pokreta i to najčešće kroz udruživanje preko društvenih mreža u celom svetu. Ovo se pokazalo globalnim trendom poslednjih godina jer je upravo to ,,virtuelno” iskutvo, omogućilo mnoge društvene pokrete. Taj takozvani četvrti talas feminizma ili ,,hešteg” feminizam omogućio je stvaranje podrške među ženama i jačanje svesti o društvenim i zakonskim pravima. Te internet grupe su zapravo omogućile da se na jednom globalnom nivou govori o ženskim potrebama, pravima, diskirniaciji, privilegije i inkluzije.
Populizam koji se širi u svetskim političkim sistemima u suštini je definisan kao neliberalan, posebno u nepoštovanju manjinskih prava, pluralizma i demokratije, uzimajući formu desnog i levog populizma prema Kas Mude (Cas Mudee).
Sa širenjem populizma, u početku u istočnoj centrolnoj Evropi, posebno u Poljskoj, pokazalo se da to takozvano ,,virtuelno” sestrinstvo ima moć kada se manifestuje u realnosti. Ovo desilo u oktobru 2016. godine u Poljskoj. Tada su se Poljakinje organizovale preko fejsbuk grupe ,,devojke za devojke” u masovni nacionalni štrajk u znak protesta protiv zabrane abortuse.
Ovo je odjeknulo na globalu kao nešto što je proizašlo iz ugnjetavanja žena širom sveta, a koje se različito manifestuje u svakoj zmelj i kontinentu. Na taj način su društveni mediji postali moćan alat u brobi za ženska prava tokom ovog ,,hešteg” feminizma. Ovo čemu sada priustvujemo, a u šta se ubraja i ,,hešteg” feminizam, se bori za zakonsko i socijalno državljanstvo bez seksizma, rodno zasnovanog nasilja i rasizma. Ovaj globalni ženski pokret izaziva ne samo pojedinačna nacionalna ili međunarodna pitanja, već globalno izaziva neoliberalnu paradigmu prava i građanstva.
