Ovaj pojam se odnosi na regrutovanje, transfer, držanje i prijem osoba nad kojima je izvršena pretnja, prinuda, otmica, prevara i drugo, u cilju ekploatacije. Postoje različiti vidovi eksploatacije: prostitucija, prinudni rad, ropstvo, prinudno prosjačenje, eksploatacija organa, prinudno učestvovanje u oružanom sukobu, seksualna eksploatacija i druge. Žrtve trgovine ljudima su, i odrasli muškarci i žene i deca.
U terminologiji nailazimo na pominjanje zemalja porekla, tranzicije i destinacije žrtava. Najčešće su zemlje porekla nerazvijene zemlje, a zemlje destinacije zemlje sa višim životnim standardom, ali ne postoji nijedna država koja spada isključivo u jednu od ovih kategorija, a često spadaju i u sve tri. Trgovina ljudima može se odvijati preko državnih granica, ali može biti i lokalna, u okviru jedne države.
Kada se pomisli na trgovinu ljudima, česta predrasuda je da postoji samo jedan vid eksploatacije - seksualna (uključujući i prostituciju). Prema statistici UN, postoji tendencija porasta broja zabeleženih slučajeva trgovine ljudima zarad radne eksploatacije. Pomenućemo nešto više o radnoj eksploataciji u cilju upoznavanja ljudi sa ovim fenomenom.
Radna eksploatacija podrazumeva prisvajanje plodova tuđeg rada, van zakonskog okvira, uz prinudu, ucenu, prevaru, manipulaciju i drugo. Najčešći slučajevi zabeleženi od strane organizacije „ASTRA”, uključuju odrasle muškarce različitih obrazovnih profila, koji su, u potrazi za boljim uslovima, radili na gradilištima u inostranstvu. Kada je reč o ženama, one odlaze u inostranstvo sa istim ciljem, a završe kao žrtve seksualne eksploatacije i prinudne prostitucije.
Ipak, iako je radna eksploatacija sve više zastupljena, seksualna eksploatacija je i dalje najčešći vid eksploatacije osoba, mahom žena i devojčica. Iako žrtve mogu biti različitih socio-ekonomskih statusa, one su češće iz siromašnih slojeva društva. Trgovci ljudima lakše manipulišu osobama koje su u teškoj materijalnoj situaciji ili su prethodno bile izložene emotivnom i fizičkom nasilju.
Česti su slučajevi devojaka i žena koje beže iz nasilnog okruženja, i tražeći bekstvo iz ovakve situacije, sreću osobe koje ih materijalno i emotivno manipulišu u cilju eksploatacije. Očigledno je da rodna neravnopravnost igra veliku ulogu u ovakvim slučajevima. Finansijska ravnopravnost žena i zakonska i institucionalna podrška žrtvama nasilja zaista bi bitno uticala na prevenciju trgovine ljudima.
Statistički podaci
Pomenućemo sada neke podatke UN, koji su grupisani prema regionima. U region centralne i jugoistočne Evrope spada i Srbija.
Najviše slučajeva trgovine ljudima u svetu zabeleženo je 2016. godine - više od 24.000 ljudi. Prema globalnim podacima iz izveštaja iz 2018. žrtve ovog vida kriminala su najčešće žene (49%), zatim muškarci (21%), i deca (30% - devojčice 23%, dečaci 7%). Ova statistika je malo drugačija kada se primeni na specifične vrste eksploatacije. Više od polovine žrtava prinudnog rada su muškarci, oko 35% sačinjavaju žene. Ipak, na globalnom planu, seksualna eksploatacija je najviše zastupljeni vid eksploatacije, a eksploatisane su najviše žene, koje u ovom slučaju čine oko 68%, a devojčice čak 26% od ukupnog broja žrtava.
U regionu u kojem se nalazi i Srbija, 70% od svih detektovanih žrtava je seksualno eksploatisano. Od ukupnog broja žrtava trgovine ljudima 51% čine žene, 29% devojčice, dok je 93% žrtava koje trpe seksualnu eksploataciju ženskog pola. Profil osoba koje su optužene da se bave ili učestvuju u trgovini ljudima u ovom regionu je značajno drugačiji. Optuženih muškaraca je 78%, u odnosu na 22% žena.
Ovaj region najčešće obuhvata zemlje porekla žrtava, koje su zatim detektovane u drugim evropskim zemljama (nešto češće u zapadnoj Evropi). Zatim, dolaze slučajevi lokalne trgovine ljudima, a neke zemlje ovog regiona su zemlje cilja žrtava iz drugih regija.
Neke statističke podatke imamo od „ASTRE” - organizacije koja se aktivno bavi problemom trgovine ljudima u Srbiji. „ASTRA” je osnovana je 2000. godine i bori se sa ovim problemom na svim frontovima - prevencijom, edukacijom, podizanjem javne svesti, pružanjem direktne pomoći žrtvama, reintegracijom, istraživanjem i izveštavanjem, javnim zastupanjem na strateškom i operativnom nivou, i podržavanjem izgradnje funkcionalnog i efikasnog sistema za suzbijanje trgovine ljudima koji poštuje ljudska prava žrtava.
Od 2002. godine pokrenuta je SOS telefonska linija, koja je od 2018. licencirana od strane korespondirajućeg Ministarstva. U ovoj organizaciji smatraju da iako je trgovina ljudima problem svih nas, osobe ženskog pola su češće na meti.
Na tu temu rekli su nam iz „ASTRE”: „Od 2002. godine, pa zaključno sa martom 2019. godine, imamo 504 žrtve trgovine ljudima (svih vrsta eksploatacije) od čega je 425 žrtava ženskog pola, a 79 muškog pola. Kada posmatramo pol i vrstu eksploatacije, od početka vođenja SOS telefona, pa do marta 2019. godine, kod žena je najčešće zabeležena seksualna eksploatacija, i to 82%, zatim 9% prinudni brak i 6% prinudno prosjačenje (4% ostalo). Za muškarce je ta statistika drugačija, oni su u najvećoj meri žrtve radne eksploatacije 80%, na drugom mestu je prinudno prosjačenje 16% (4% ostalo)”.
Predrasude i mediji
Vrlo zanimljivo je da je deo „Astrine” kampanje skretanje pažnje na predrasude koje ljudi imaju prema samoj trgovini ljudima ili njenim žrtvama. Jedna od najčešćih predrasuda je da se to dešava samo strancima/-kinjama, što nije tačno, jer su žrtve takođe i iz Srbije, a trgovina ljudima ne mora čak ni da uključuje prelazak granice, već se može raditi i o premeštaju u drugi grad. Zatim, predrasude se odnose i na sam pristanak žrtve.
U trgovini ljudima, govora o pristanku žrtve ne može biti, zato što, čak iako taj pristanak postoji, on je baziran na prevari, iznudi, uceni, pretnji, manipulaciji ili drugom vidu prinude i kontrole. Žrtve ne moraju biti izložene fizičkom nasilju, već su psihičko i emotivno nasilje i gubitak žrtvine kontrole nad sopstvenim životom često oružje trgovaca ljudima.
Jedna od zabluda u vezi sa trgovinom ljudima je da isključivo fizičko nasilje čini kriminalan čin, ali pored njega postoji još mnogo toga. Više o tome možete pročitati ovde.
Izveštavanje medija o slučajevima trgovine ljudima je često senzacionalističko i u velikoj meri se osvrće na same žrtve, a retko kad na počinioce. Još ređe se ovi slučajevi prate „na duge staze”, sa potpunim saznanjem o tome šta se zaista dešava žrtvama i počiniocima posle sudskih procesa i izricanja kazni, kao i rehabilitaciji.
Po mišljenju dr Vesne Nikolić Ristanović, mediji imaju neosporan uticaj na društvenu stvarnost i formiranje stavova ljudi, pa i stvarnih i potencijalnih žrtava trgovine ljudima, ali i počinioca ovakvih krivičnih dela. Za medije su izuzetno interesantne teme seksualne eksploatacije, čije su žrtve najčešće žene. Ovakva vrsta eksploatacije uključuje aspekte kao što su seks, nasilje, novac i organizovani kriminal, što mediji koriste u svrhu povećanja sopstvenog tiraža. Članci o slučajevima ovakve eksploatacije često su praćeni specifičnim vizuelnim sadržajem - slikama polunagih žena u izazovnim pozama ili u striptiz klubovima.
„Prikazivanje žrtava trgovine ženama u pornografskom stilu, ne samo što vređa žrtve, već još više učvršćuje verovanje da one ili uopšte nisu žrtve, ili su krive zbog onoga što im se desilo”, naglašava. Mediji često ujedno prave sliku o samom kriminalnom činu uvodeći u jednačinu ideale ženske seksualnosti, statistiku broja žrtvava, ali i statistiku koja se odnosi na novac zarađen ovom kriminalnom delatnošću. „Takva slika, umesto da upozorava i odvraća, šalje kontradiktorne poruke potencijalnim žrtvama, uz istovremeno ohrabrivanje potencijalnih i stvarnih izvršilaca i klijenata”, objašnjava dr Vesna (Temida, 2005)
Irena Stojadinović, psihološkinja organizacije „PIN” (Psychosocial Innovation Network), čija je delatnost ujedno, i psihološka i psihosocijalna podrška izbeglicama i migrantima u Srbiji, nam je pomogla da shvatimo kako mediji mogu uticati na žrtve trgovine ljudima.
„Osobama koje su proživele traumu ili bile izložene traumatskim iskustvima duži vremenski period, kao što to može biti slučaj sa žrtvama trgovine ljudima, važno je obezbediti stabilnu i bezbednu sredinu neophodnu za oporavak. Senzacionalistički način medijskog izveštavanja koji podsećaju preživelog na proživljena iskustva mogu doprineti narušavanju osećaja sigurnosti i dovesti do ponovnog proživljavanja traume na psihološkom planu, što predstavlja veliki rizik od retraumatizacije”, istakla je Irena.
Trgovina ljudima je problem celog društva
Dakle, trgovina ljudima je problem kome se moramo posvetiti od početka do kraja. Iako znamo da žrtve mogu biti bilo kog pola, starosti, obrazovanja, pa i materijalnog stanja, činjenice govore da su žene češće ugrožene. Treba im posvetiti više vremena, pogotovo pružajući preventivnu edukaciju, u koju bi bile uključene i vladine i nevladine organizacije.
Eksploatacija koja se vrši u seksualnoj industriji je ujedno i uzrok i posledica rodne neravnopravnosti. Ona počiva na ideji da je prihvatljivo kupovati tela žena i devojčica za zadovoljenje muških želja. Pravni okvir koji bi dekriminalizovao osobe koje se eksploatišu i ustanovio kanale podrške, a u isto vreme kažnjavao eksploatatore, ali i one koje plaćaju usluge eksploatisanih osoba, bi svakako promenio percepciju prihvatljivosti kupovine ženskog tela.
Seksualna eksploatacija je velika kriminalna industrija koja postoji na osnovama ponude i potražnje, a potražnja je generisana od strane muškaraca koji plaćaju za seksualni čin, što eksploatatori koriste da naprave profit. Ponuda, tj. veliki broj eksploatisanih žena i devojčica, uopšte i nastaje upravo zbog potražnje. Smanjenje ove potražnje značajno bi smanjilo broj žrtava, a do smanjenja može doći - većim novčanim kaznama, zatvorskom kaznom, javnom osudom i drugim načinima. Takođe, dekriminalizacija osoba koje su se bavile ili se bave prostitucijom značajno bi pomogla njihovoj rehabilitaciji.
- ASTRA SOS telefon za pomoć žrtvama trgovine ljudima i prevenciju ovog problema je +381 11 785 0000 ili 0800 101 201 (besplatno za pozive iz Srbije) je dostupan za građane svakog radnog dana od 9 do 17 časova.
- Dežurni telefon Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima je +381 (0)63 610590 i otvoren je 24 časa.
- Dežurni telefon NVO Atina je +381 61 63 84 071.
