Priča o Pinokiju koristi se na edukativnim treninzima na kojima se deca mlađeg uzrasta upućuju u probleme trgovine ljudima i upravo je edukacija, kao i spajanje civilnog sektora sa institucijama, bila jedna od glavnih tema na prvom Nacionalnom kongresu o ovom fenomenu pod nazivom „Ne u mojoj smeni”.
Kongres je održan prošlog vikenda, od 23. do 25. aprila, u organizaciji Festivala ekološkog pozorišta za decu i mlade, udruženja „Sloboda nema cenu“ i Kino kluba Novi Sad, i na njemu su učestovali predstavnici samih organizacija, kao i predstavnici nevladinih organizacija ASTRE i ATINE, Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, predstavnici lokalnih timova za borbu protiv trgovine ljudima i mnogi drugi.
Šta je trgovina ljudima i ko sve može da bude žrtva?
Trgovina ljudima je globalni fenomen koji pogađa sve zemlje, ali najčešće zemlje u razvoju i zemlje Trećeg sveta. Ona podrazumeva prodaju i kupovinu, to jest, držanje neke osobe u cilju njene eksploatacije, kao i sve druge radnje koje mogu biti deo tog procesa. Sama eksploatacija održava se po pravilu upotrebom sile, pretnjama, prevarom, zloupotrebom ovlašćenja i/ili zloupotrebom teškog položaja žrtve, otmicom ili na neki drugi način.
Kada su žrtve deca, govori se o trgovini ljudima, čak i onda kada nema pretnji, prinude, zloupotrebe položaja i slično. Takođe, pristanak žrtve na eksploataciju ne menja činjenicu da se radi o trgovini ljudima i da je to krivično delo.
Iako se neke grupe češće pojavljuju kao žrtve nego druge, činjenica je da žrtva trgovine ljudima može da bude svako – i muškarci i žene, i dečaci i devojčice, nezavisno od svog porekla, godina, nacionalne pripadnosti, obrazovanja, socijalnog statusa ili neke druge osobine. Prema statističkim podacima, u Srbiji su naјčešće žrtve maloletnici (64 odsto od identifikovanih žrtava u prvoј polovini 2019. godine), žene i devoјčice (u 2018. godini 36 i 39 odsto), a primetan je i veći broј muškarca koji su žrtve radne ekspolataciјe.
Posebno rizične grupe su mladi koji žele da rade u inostranstvu, kao i mladi koјi nisu u obrazovnom sistemu ili nisu zaposleni.
Kada se kaže da se trafiking dešava svuda, misli se i na virtuelni svet. Sumnjivi profili na društvenim mrežama, neprovereni oglasi za posao, vrbovanje putem dopisivanja - neke su od najčešćih pojava. Često ljudi ulaze u lanac trgovine ljudima dok traže posao, kao što su, na primer, ponude za čuvanje dece i učenje jezika u inostranstvu ili za bavljenje manekenstvom, turističke aranžmane ili ponude za nastavak školovanja. Sve su to ponude koje se svakodnevno mogu pronaći baš na internetu.
Šta kažu statistike?
Prema izveštaju Grupe stručnjaka Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima (GRETA) u svetu ima 2,45 miliona ljudi koji su žrtve trgovine ljudima. I dok u Evropi raste broj registrovanih žrtava, u Srbiji se beleži rekordno nizak broj – 2019. godine registrovano je 39 žrtava, a 56 ih je bilo 2020. godine. Ovo upućuјe na činjenicu da postoјe sistemski izazovi, pre svega u identifikaciјi žrtava, a to dalje povlači i podršku istim.
Kao јedan od većih problema, u izveštaju se pominje i to da se u Srbiјi i dalje malo govori o problemu trgovine ljudima, a da su preventivne aktivnosti uglavnom ad-hoc organizovane.
Iako јe Srbiјa јedna od prvih država koјa јe počela da primenjuјe Nacionalni mehanizam za upućivanje, čiјi su glavni akteri državne instituciјe poput policiјe i Centra za zaštitu trgovine ljudima, potrebno je uložiti više resursa i to pre svega u prevenciјu.
Zašto je važno da na lokalu svako mesto u Srbiji ima nekoga ko se bavi ovim problemom?
Ovo je jako važno zato što predstavnici institucija na lokalu lako mogu da dođu u kontakt sa žrtvama i njihovo povezivanje sa drugim organizacijama i institucijama u samoj lokalnoj zajednici, može da bude delotvorno po samu žrtvu, kao i po sistem zaštite, rekla je dr Nada Padejski Šekerović iz lokalnog tima za borbu protiv trgovine ljudima u Novom Sadu.
Edukacija ne znači samo edukovanje o uskom fenomenu trgovine ljudima, nego i o nasilju u porodici i drugim fenomenima koji su usko povezani sa problemom trgovine ljudima.
Adriana Radiočić iz nevladine organizacije ATINA, nadovezala se na ovu temu i govorila o potrebi decentralizacije. „Ne može sve biti u Beogradu. Za decentralizaciju nedostaju i resursi, podrška i politička volja da do toga i dođe. Mi moramo da pružamo podršku osobama tamo gde se one nalaze i ne mogu svi eksperti dolaziti i govoriti ljudima u lokalu šta je ono što njima treba i šta je ono što oni ne prepoznaju“, istakla je i dodala da ljudi koji žive i rade u jednoj lokalnoj zajednici, najbolje znaju i ko su rizične grupe u toj zajednici i šta su potrebe i izazovi te zajednice.
„Mislim da je to jedini način da mi zaista govorimo o nekoj integraciji. Ako mi svaki put moramo da izmeštamo osobu koja je nešto preživela, da bi dobila pomoć negde drugde, mi zapravo njoj uskraćujemo osnovna ljudska prava da živi tamo gde je rođena i da prosto bira gde će živeti“, istakla je Adriana.
O tome koliko je važna edukacija mladih, govorila je i Dobrila Marković iz udruženja „Sloboda nema cenu“: „Verujemo u to da je potrebno temu približiti mladima na način koji je njima blizak i da na taj način pokažemo da mogu da učine nešto sami za sebe, da se zaštite, ali i da im pokažemo da znaju da je neko tu za njih, ukoliko se nađu u problemu kao što je trgovina ljudima.“
Cilj kampanje „Neće proći“ ovog udruženja je uticanje na mlade, posebno na one koji pripadaju takozvanoj Z generaciji, na podizanje svesti o ovom problemu i na unapređenje njihovih znanja za prepoznavanje rizičnih situacija i načina na koje da ih izbegnu.
Ovakve kampanje mogu da se realizuju u svakom mestu širom cele zemlje. Kako smo zaključili nakon kongresa, za to je potrebna dobra volja, pre svega politička i predstavnika lokalnih zajednica, a zatim i uključivanje mladih u osmišljavanju i realizaciji vršnjačke edukacije.
Poruka je jasna: Ne budi Pinokio! Ne u mojoj smeni, jer neće proći!
Važni telefoni:
ASTRA
SOS telefon: + 381 11 785 0000
Evropski broj za nestalu decu: 116 000
Centar za zaštitu trgovine ljudima
063/610590
Izvori:
