Položaj žena u klasičnoj muzici

FOTO: Grant Leighton

Žene, uglavnom, ne poseduju ni umetnički senzibilitet… ni genij.

Žan Žak Ruso

-------

Možda će za Feliksa muzika postati profesija, dok će za tebe zauvek ostati samo ornament; [muzika] nikada neće moći niti bi trebalo da postane osnova tvoje egzistencije.

Citat iz pisma Abrahama Mendelsona ćerki Fani

-------

Da li žena može da bude dirigent?
Po mom mišljenju, ne.
Šta je to u dirigentskoj profesiji što je u sukobu sa ženskom prirodom?
Esencija dirigentskog posla je snaga. Esencija žene je slabost.

Deo intervjua iz 2012. godine sa Jurijem Temirkanovim, dirigentom Petrogradske filharmonije

---------

Profesija dirigovanja je veliki izazov; ponekad se žene obeshrabre samim fizičkim aspektom: dirigovati, leteti avionom, pa ponovo dirigovati... veoma je naporno.

Bruno Mantovani, kompozitor i direktor Pariskog konzervatorijuma o dirigovanju

----------

Muškarci često imaju manje seksualne energije i mogu više da se koncentrišu na muziku. Slatka devojka na podijumu može naterati mozak na lutanje na drugu stranu.

Vasilij Petrenko, dirigent, u intervjuu za norveške novine Afterposten

-----------

Ako sumiramo: baviti se muzikom, a pritom biti žena, u najboljem slučaju je ludačka hrabrost.

Često se susrećem sa pitanjem: „Kako je biti žensko i baviti se perkusijama?“. U tom trenutku pomislim na Nađu Bulanže (Nadia Boulanger) i njen vickast odgovor na pitanje kakav je osećaj biti prva žena koja je dirigovala (tom prilikom premijeru dela Stravinskog) Bostonskim simfonijskim orkestrom:

„Pa, žena sam već pedeset godina i oporavila sam se od svog inicijalnog začuđenja/ushićenja“.
("Well, I have been a woman for 50 years now and have recovered from my initial astonishment".)

Često verujemo (ili želimo verovati) da je klasična muzika isuviše sofisticirana za diskriminaciju, politikom uzrokovane probleme i tome slično. Ipak, realnost je daleko od toga; statistika jasno slika stanje stvari.

Godina je 2015. i, ukoliko ste žensko, još uvek imate prilike da učinite nešto i postanete PRVA ŽENA KOJA JE postala _____________ (npr. predsednica Srbije/Papa (osim ako se postojanje Papa Džoen ne ozvaniči)/borac u prvim redovima u Britaniji/studentkinja rudarstva na Kineskom univerzitetu za rudarstvo i tehnologiju, itd).

Prva žena u...

Zapao mi je za oko jedan od skorih primera prvenaca: jedan od najuvaženijih i najispraćenijih koncerata klasične muzike je poslednje veče BBC Proms-a. Godine 2013., posle 118 godina tradicije, Marin Alsop(na slici iznad) je, uz ružičaste balone sa natpisima „Devojčica je!“ („It’s a girl!“), na podijumu stala pred orkestar i time postala prva žena koja je dirigovala tokom ove eminentne večeri.

Čuvena Bečka filharmonija, osnovana 1842. godine, nije dozvoljavala ženama da postanu punopravni deo orkestra do 1997. godine. Dakle, 155 godina je postojala bez zvaničnog ženskog člana. Promena stava dogodila se pošto je Nacionalna asocijacija žena pretila bojkotovanjem planirane koncertne turneje orkestra u Americi.

Iste godine, harfistkinja Ana Lelkes postala je prva članica orkestra. U periodu koji je prethodio, Ana je imala prilike da nezvanično svira sa orkestrom; ovo je značilo da njeno ime nikada nije bilo istaknuto na programu.

alice_chalifoux_dressing_room_Philadelphia_orche.jpg
FOTO: cmuse.org

Alice Šalifu je kao jedina žena u Filadelfijskom orkestru za svlačionicu imala svoju kutiju za harfu.

Nasuprot ovoj situaciji, na po jednakosti nadaleko poznatom severu Evrope, Koncertgebau (Concertgebouw) je zaposlio svoju prvu gudačicu sto godina ranije - 1897. godine.

Šta je suština problema? Zašto nisu pravila za sve jednaka? Neko se dosetio i rešio da ne obavesti žiri o tome kako ko izgleda. Tim putem je audicija iza paravana postala česta pojava.

EU%20OM.gif

Slepa audicija/audicija iza paravana

Audicija iza paravana je jedna od praksi koje su uticale na povećanje broja žena u američkim orkestrima. Orkestri širom kontinenta počeli su da drže audicije ovog tipa pošto su dva afroamerikanca optužila Njujoršku filharmoniju za rasizam 1969. godine. Paravan je omogućio da fizičke determinante postanu nepristupačna informacija, a zatim i nebitne za odluku stručnog žirija. Uz paravan, oni koji polažu audiciju se ohrabruju da izuju cipele i ne nose parfem; sve u svrhu izbegavanja naslućivanja pola od strane žirija.

Rezultat je bio značajan: pre paravana, 10% američkih orkestara su sačinjavale žene. 1990-ih godina je u orkestrima bilo tri i po puta više žena.

Šta bi se desilo kada bismo imali identične kandidate u muškom i ženskom izdanju? Da li bi se tada izrazile tendencije prema jednom od polova? Pošto su šanse nalaženja ovakvih primeraka veoma male, njih dvoje će u svrhu ovog istraživanja morati da budu imaginarni.

Džon i Dženifer

Korin Mos-Rakusin , socijalni psiholog sa Skidmor koledža sprovela je istraživanje o poziciji muškaraca i žena u naučnim oblastima. Dve verzije rezimea su napravljene: po svemu identična, osim u jednom bitnom detalju – imenu. Džon i Dženifer, dva izmišljena aplikanta predstavljena su pred na stotine naučnika iz različitih disciplina sa celog kontinenta.

Bez obzira na identičan rezime, Džon je ocenjen kao sposobniji za posao i poželjniji kandidat za zapošljavanje. Osim toga, Dženiferina ponuđena godišnja plata je u proseku bila četiri hiljade dolara (13%) manja nego Džonova.

aauw.jpg
FOTO: AAUW.org

Ukoliko su Džon i Dženifer identični, šta je navelo ljude da njemu više veruju nego njoj? Ime.

I?

Problem nije samo eksplicitna diskriminacija, već ona koju, na prvi pogled, sami ne umemo naslutiti u sebi. Cilj ovog teksta je, kao i svega drugog što upijamo u svakodnevnom životu, da nas učini osetljivim na nešto što nam je, možda, promicalo ranije.

Geteovim rečima: „Tretirajte ljude kao da su ono što bi trebalo da budu i pomoći ćete im da postanu ono za šta su sposobni biti“.


Ksenija Komljenović


Pročitajte i:

Najčudniji omoti albuma klasične muzike
Zašto su umetnici siromašni?
Koncertni bontnon: koliko je bina sveta?