FOTO: Telegraf
Budim se negde pred zoru u Smrtovom automobilu, iznenađena nenadanoj tišini. Okrećem se i vidim da su Nana i Ridkali zaspali, igrajući šah koji je ona ponela. Tablicu sa pobedama u svojoj sanjivoj ruci drži Ridkali. Uspevam da se prisetim njihove žustre rasprave kako „ona nema pojma da igra“ i Naninog lažnog saučesničkog pogleda prema njemu.
Smrt nikada ne spava. Taj čovek ili pojam čoveka je fascinantan. Ispred hotela stajemo tačno u trenutku kada možemo da uđemo u svoje sobe, bez prethodnog maltretiranja i čekanja. Dobili smo najbolji smeštaj, jer i preko telefona Smrt ostavlja utisak osobe kojoj je bolje da ne podvališ ništa. Rezervaciom je dobio na poklon masaže, voće u sobi i večeru pored bazena, za sebe i njegove goste. Smrt je klimnuo glavom zbunjenom rošavom tipu koji ga je posmatrao sa strahopoštovanjem. Ostavivši nam torbe u sobi, rošavko je skapirao da je ostao kratak ze određenu napojnicu,jer je iz nekog njemu nepoznatog razloga on dao gostu novac.
„Aha, ovde je toalet, u ovoj sobi će spavati Nana, ja ću tamo, kuhinja je tu, a šta je ovo“, pita Ridkali samog sebe, otvarajući ogromna vrata od frižidera, koja iz određenog ugla podsećaju na ulaz u kraljevski apartman.
Ridkali je izuzetno pametan kada je u pitanju njegova profesionalna stručnost. U staro vreme to bi se zvalo čarobnjaštvom. Sada se to zove bankarstvo. Mogućnost da od mnogo čega, raznim magijama i mućkama, stvoriš ništa. Međutim, za sve ostalo u životu kao da nije ima dovoljno klikera u svojoj glavi.
„Zašto su napravili ovoliki frižider? Kao da smo došli ovde da jedemo, a ne da se kupamo i provodimo! Ko će to napuniti ikada“?
„Samo malo“, reče pokretna gomila hrane koju je Nana natrpala na sebe i jednim kratkim hicem napuni frižider do vrha. „Ovo će biti dovoljno za prvih par dana. Je l’ neko za bananananu..“?
FOTO: Telegraf
Odlazak na plažu bio je posebno zanimljiv. Posle žustre rasprave o tome koja je plaža najbolja, jer ovome smeta promaja, a ovome sunce, napokon smo se usaglasili za jednu „neutralnu“ i uputili se ka njoj. Sam prizor mojih prijatelja u kupaćim kostimima je kao izbor debelih i komičnih misica, koje su tu samo da bi zabavili goste.
Nana je u jednodelnom crvenom kupaćem na bele tufnice. Zna ona da se sada nosi nešto drugo, ali smatra da se moda stalno vraća, (u njenom slučaju stoji) i da u ovom kupaćem izgleda zanosno i seksi. Prirodni šlaufovi oko stomaka su tu samo da bi joj više istakli oble kukove, a debele krive noge su prave ženske. Priroda je ženi dala da nosi nekada i još jedno čeljade u sebi, pa kako to uspeti, nego sa jednom nogom koja je kao nečije dve.
Ridkali je u džemperu. Čekajte, izbliza se vidi da je u pitanju prirodna muška maljavost, na koju je Ridkali posebno ponosan. Dugačka bela brada je ono što je neophodno na svakom muškarcu koji želi uz sebe lepu, mladu i nadasve zgodnu manekenku. Kupaći šorc mu je sa motivima novčanica. Time privlači žene, a i iskazuje svoju veličinu u poslu. Sa šeširom, koji mu uopšte ne pristaje, korača laganim korakom, samouvereno i uzdignute glave, osećajući da ga svi gledaju sa divljenjem. Podsmehe i komentare ne vidi, niti čuje.
Smrt je već na svom peškiru. Ne voli da privlači pažnju, a i ljudi kao da se prave da ga ne vide - nekako su nezainteresovani kada on prolazi.
Oko nas se skuplja gomila ljudi, prvo da svi vide Ridkalijeve kupaće gaće koje iz daljine izgledaju kao da ih nema. Motivi novčanica su tu kao zaštita od onoga što ne bi trebalo da se vidi. Deca koja su se skupila halapljivo jedu šnenokle koje je Nana Og ponela na plažu. Smrt, opustivši se malo na moru, želi da se zabavi i uspeva da proda suvenire peščanih satova ispod kojih piše ime osobe koja ih kupuje. Ridkali izvodi svoje magične trikove koje je naučio još u detinjstvu, da od dve viršle napravi jednu ili nijednu ili da sebe sakrije tako što će skočiti u more na očigled svih prisutnih.
Sedim i posmatram svoje prijatelje. Oko njih je uvek galama. Uvek su okruženi ljudima, pa bili oni tu iz znatiželje, divljenja ili podsmeha. Trojac se smeje bez obzira na situaciju. Za njih ne postoji blam, nesigurnost ili strah. Sve što rade, rade jer tako žele, žive svoj život punim plućima i znaju da iz njega izvuku najbolje, ma šta ko rekao o tome.
Irma je zaljubljenik u knjige i fotografiju. Smatra da je pozitivan stav i osmeh ono što održava ovaj život savršenim, a u tome joj mnogo pomažu i knjige Pračeta, uz pomoć čijeg humora još više širi osmehe svih oko sebe.
Pročitajte i:
Sa Pračetovim likovima na moru 1. deo
Svi smo mi ličnosti Pračeta
Zašto ne bi probao Pračeta?
