FOTO: Kultur punkt
I generacije mladih danas odrastaju i žive tako što se bude, ležu i provode dan sa mobilnim telefonom i vaj-faj internetom. I pre nego što se pošteno rasane već besomučno skroluju po prostranstvima sajber prostora, bilo da se dopisuju putem nekih aplikacija, proveravaju mejlove ili čitaju statuse ili tvitove svojih digitalnih prijatelja i pratilaca. Od najranijeg uzrasta, deca se pripremaju za život koji će biti oblikovan i posredovan medijskim slikama. Veliki deo stvarnosti kojima su okruženi biće medijski dorađena, te je stoga neophodno naučiti ih da razlikuju „stvarne“ od medijskih slika.
Iz tog razloga se danas u modernim društvima pretpostavlja da više nije dovoljno samo opismeniti decu, tačnije naučiti ih kako da čitaju i pišu, ili im pružiti osnovna informatička znanja (informatička pismenost), već da je neophodno i medijski ih opismeniti – naučiti ih da čitaju i pišu medijske poruke.
FOTO: Trendwave
Skadinavske države, Kanada, Velika Britanija i Mađarska neke su od zemalja koje su u svoj školski sistem uvrstile i medijsku pismenost. Cilj ovog programa je da nauči ljude kako da procenjuju, analiziraju i kreiraju medijske poruke. To dalje znači da bi deca deca trebalo da nauče i kako da se zaštite od negativnih strana medija.
Medijsko obrazovanje bi trebalo da stoji kao štit između nas i celokupnog spektra medija kojima smo svakodnevno okruženi i koji pokušavaju da svojim porukama, bilo da je reč o vestima, reklamama ili drugim vrstama propagande, dopru i utiču na nas. Dakle, cilj ovakvog obrazovanja nije samo u tome da nas tehnički osposobi da ovladamo različitim medijima, već da nas nauči kako da preispitujemo, procenjujemo i analiziramo ono što čujemo, vidimo ili pročitamo u medijima.
Ovaj pristup polazi od toga da nije dovoljno da znamo da čitamo slova da bismo razumeli neku medijsku poruku. Za razumevanje je nužno da postoji svest o tome da mediji nisu puki prenosioci stvarnosti, već da oni uvek zastupaju nečije parcijalne interese i poglede na svet, a da to najčešće nije očigledno naglašeno.
Medijsko opismenjavanje za cilj ima kreiranje svesnih pojedinaca koji kritički promišljaju medijske poruke i prilaze im sa više različitih strana. Za razliku od generacija naših baba i deda koji su uveliko verovali svemu što pročitaju u novinama, današnje generacije taj luksuz sebi ne mogu da priušte i trebalo bi da nekoliko puta promisle pre nego što odluče da veruju. Medijsko obrazovanje predstavlja osnovni skup znanja neophodnih da se i prema nekom mediju, ali i prema medijskim sadržajima, formira kritička distanca.
FOTO: Sz press
Tako se medijski pismenom osobom podrazumeva čovek koji zna da su medijski sadržaji svesno i ciljano napravljeni, zna ko je pisao novinski tekst ili ko je pravio televizijski prilog, ko je vlasnik medija koji koristi, ali poznaje i medijske zakone, jasno mu je ko ima pristup medijima, a ko ne. On poznaje i jezik kojim se mediji služe – jasno mu je koje jezičke tehnike mediji koriste da prenesu neka značenja ili ideje.
Takođe, medijski pismen čovek svestan je da mediji ne odslikavaju, već samo reprezentuju stvarnost – biraju da prenesu samo onaj deo stvarnosti koji njima odgovara, a neretko i dodaju ili izmišljaju. Konačno, on je i svestan da pojedinci različito reaguju na medijske poruke, te mora voditi računa na to kome se mediji obraćaju, ko je njihova ciljna grupa i na koji način dolaze do publike.
Danas se gotovo svakodnevno mogu čuti glasovi o pogubnom uticaju medija na decu i omladinu. Negativne i oštre kritike zameraju medijima senzacionalizam, tabloidizaciju, podilaženje najnižim ukusima, defetizam i neznanje. Često se kao rešenja za ovakvu sliku pominju zabrane, ograničenja i ukidanja, a malo se može čuti o ovom modelu za koji su se odlučile neke od najrazvijenijih zemalja sveta.
Zaboravlja se da je skoro uvek najbolji lek prevencija i da je od bilo kakvih zabrana, po pravilu, delotvornije dugoročno planiranje. U najkraćem, to znači da ne treba menjati medije, već da obrazovanjem treba medijski osvestiti publiku, pa će se onda i sami mediji promeniti.
Pasioniani posmatrač života sa tedencijom učešća.
