Tipovi obrazovanja

Formalno, neformalno, informalno obrazovanje

“Učimo za život, a ne za školu” Seneka

Najbolji način na koji treba početi razmatranje pomenutih pojmova jeste dati odgovor na jednostavno pitanje - Šta je obrazovanje? Brojne su definicije obazovanja. Obrazovanje bi znacilo učenje, sticanje znanja, veština i stavova, ali najvažnije od svega je naučiti kako se uči, kako se znanje stiče. Učenje se dešava kako unutar tako i izvan učionice. Učenje je nekada rezultat napora naših profesora da nam znanje prenesu a nekada i nije. Učenje se nekada odvija sa namerom a nekada sasvim slučajno!

1.Formalno obrazovanje podrzumeva znanje stečeno u strukturisano-obrazovanim sistema (predškolske, osnovnoškolske, srednjoškolske ustanove, ustanove višeg i visokog obrazovanje). U mnogim zemljama formalno obrazovni sistem je podržan od strane države i država njime upravlja. U nekim zemljama, država omogućava i potvrđuje validnost privatnih obrazovnih sistema koji rade i prenose znanja prema unapred utrvđenim pravilima. Važan element formalnog obrazovanja je sticanje diplome ili svedočanstva!

2.Neformalno obrazovanje možemo definisati kao preduzimljivost osobe u cilju sticanja znanja (obično izvan tradicionalnih školskih sistema) gde je sadaržaj prilagođen jedinstvenim potrebama pojedinca u cilju da se maksimizira učenje a minimiziraju ostali elementi koji često okupiraju formalno obrazovanje (nametnuta disciplnina, pisanje izveštaja, redovno pohađanje nastave… ) Neformalno obrazovanje se često fokusira na sticanje praktičnih znanja i veština dok se formalno obrazovanje često fokusira na informacije koje nemaju značaja u praktičnoj primeni, pa tako NO može biti odlična dopuna FO u vidu raznih kurseva specifičnih veština, praktičnih poslovnih znanja, ličnog usavršavanja…O znacaju NO govori i podrška koju upućuje Komitet ministara Saveta Evrope koji daje konkretne preporuke u cilju promovisanja NO:
1. priznavanja neformalnog obrazovanja kao ključnog dela opšteg obrazovanja
2. Aktivnostima neformalnog obrazovanja treba podsticati mlade na aktivno učešće u društvenom životu, posebno u zemljama u tranziciji.
3. Otvaranje fondova i pristup resursima koji su potrebni da se neformalno obrazovanje učini značajnim elementom nacionalne politike za mlade.

3. Informalno obrazovanje- termin kojim se podrazumeva učenje iz svakodnevnog života, kombinacija života i učenja; smatra se doživotnim procesom u kojem svaki pojedinac stiče stavove, vrednosti, veštine i znanja iz svakodnevnih iskustava i vaspitno-obrazovnih uticaja iz svoje okoline. Ono je prirodni pratilac ljudi u njihovom svakodnevnom životu. Za razliku od formalnog i neformalnog obrazovanje, informalno obrazovanje nije nužno namerno učenje, pa tako može proći neprimećeno od strane pojedinaca u smislu sticanja znanja i veština. Učimo svuda i sa svakim- u kući, na putu, sa vršnajcima, sa decom, gledajući televiziju, slušajući radio, razgovarajući sa prijateljima!
Kako Seneka kaže “učimo za život”…celog života!