Типови образовања

Формално, неформално, информално образовање

“Учимо за живот, а не за школу” Сенека

Најбољи начин на који треба почети разматрање поменутих појмова јесте дати одговор на једноставно питање - Шта је образовање? Бројне су дефиниције обазовања. Образовање би знацило учење, стицање знања, вештина и ставова, али најважније од свега је научити како се учи, како се знање стиче. Учење се дешава како унутар тако и изван учионице. Учење је некада резултат напора наших професора да нам знање пренесу а некада и није. Учење се некада одвија са намером а некада сасвим случајно!

1.Формално образовање подрзумева знање стечено у структурисано-образованим система (предшколске, основношколске, средњошколске установе, установе вишег и високог образовање). У многим земљама формално образовни систем је подржан од стране државе и држава њиме управља. У неким земљама, држава омогућава и потврђује валидност приватних образовних система који раде и преносе знања према унапред утрвђеним правилима. Важан елемент формалног образовања је стицање дипломе или сведочанства!

2.Неформално образовање можемо дефинисати као предузимљивост особе у циљу стицања знања (обично изван традиционалних школских система) где је садаржај прилагођен јединственим потребама појединца у циљу да се максимизира учење а минимизирају остали елементи који често окупирају формално образовање (наметнута дисциплнина, писање извештаја, редовно похађање наставе… ) Неформално образовање се често фокусира на стицање практичних знања и вештина док се формално образовање често фокусира на информације које немају значаја у практичној примени, па тако НО може бити одлична допуна ФО у виду разних курсева специфичних вештина, практичних пословних знања, личног усавршавања…О знацају НО говори и подршка коју упућује Комитет министара Савета Европе који даје конкретне препоруке у циљу промовисања НО:
1. признавања неформалног образовања као кључног дела општег образовања
2. Активностима неформалног образовања треба подстицати младе на активно учешће у друштвеном животу, посебно у земљама у транзицији.
3. Отварање фондова и приступ ресурсима који су потребни да се неформално образовање учини значајним елементом националне политике за младе.

3. Информално образовање- термин којим се подразумева учење из свакодневног живота, комбинација живота и учења; сматра се доживотним процесом у којем сваки појединац стиче ставове, вредности, вештине и знања из свакодневних искустава и васпитно-образовних утицаја из своје околине. Оно је природни пратилац људи у њиховом свакодневном животу. За разлику од формалног и неформалног образовање, информално образовање није нужно намерно учење, па тако може проћи непримећено од стране појединаца у смислу стицања знања и вештина. Учимо свуда и са сваким- у кући, на путу, са вршнајцима, са децом, гледајући телевизију, слушајући радио, разговарајући са пријатељима!
Како Сенека каже “учимо за живот”…целог живота!