Mnogo je bilo izazova pred nama, a mi smo uspevali sa svakim da se izborimo i budemo još jači. Organizovali smo razne događaje, sproveli nove projekte, pokrenuli akcije koje su uključile naše čitaoce, postali smo polufinalisti Evropske omladinske nagrade i još toliko toga je za nama, što nam sada postavlja visoke standarde za 2016. godinu. Jedan visoki standard našoj redakciji postavila je Prevodilačka radionica iSerbie za engleski jezik, grupa mladih ljudi koji svakodnevno naš sadržaj upotpunjuju svojim kvalitetnim prevodima i odabirom edukativnih, aktuelnih i interesantnih tekstova, na čelu sa svojim urednicama.
Ova grupa nastala je pre više od dve godine u želji našeg tadašnjeg urednika, Miloša Belčevića, da mladi filolozi, ali i svi koji žele da kroz praksu podignu svoj nivo znanja engleskog jezika na viši, to ovde postignu. Od tada, radionica je promenila nekoliko urednika i svi su bili sjajni, a onda ju je preuzela Tanja Ćetojević, devojka koja je svojevremeno iz „prikrajka“ asistirala tada aktuelnoj urednici, a onda je počela da stvara čuda. Ne samo što je sa svojim prevodiocima imala odličnu komunikaciju, odnos poverenja, edukovala ih i bila snažan autoritet kad zatreba, već je i pokazala veliku ljubav prema konceptu iSerbie kao takvom i stoga dovela svoju radionicu do zvanične rubrike godine 2015. 
FOTO: Tanja Ćetojević, urednica Prevodilačke radionice
„Šta reći osim: Sreća, sreća, radost!“, uzviknula je Tanja entuzijastično kada sam je pitala kakav je osećaj biti urednica najaktivnije, najažurnije i najodgovornije rubrike u godini za nama. „Divan je osećaj kada na kraju vidite rezultate rada. Čitaoci, pa i kolege, vide samo finalni produkt na sajtu – preveden članak, ali ne znaju koliko je sati uloženo u pretrazi gomile sajtova sa baš „onim“ kvalitetnim člankom, koliko je prevodiocu potrebno da to prevede, a koliko nama, urednicama, da to pregledamo i prilagodimo. Zato sam veoma srećna, jer sav taj rad sada dobija širi smisao“, kaže ona i dodaje da, međutim, uprkos tome što je dosta naporno, kao urednik Prevodilačke radionice, balansirati između urednika i toga da i sama bude dobar prevodilac, ona voli svoj posao i radi ga sa entuzijastičnim ljudima. Kako kaže, članke pažljivo bira i iskreno veruje da svaki od njih doprinosi obrazovanju i informisanju mladih ljudi, te joj nije teško da se svakom posveti koliko god da je potrebno vremena. Ono što Tanja takođe voli i ceni je to što i ona uči uz čitaoce i kolege. „Učim o novinarstvu, preduzetništvu, kulturi, umetnosti, a ponajviše o svojoj struci. Prevodioci me, pre svega uče svojim prevodima, a ponekad naiđem na nepoznatu terminologiju, jezičke i pravopisne nedoumice, kako u engleskom, tako i u srpskom jeziku, pa je pravo uživanje tragati za odgovorom i prija mi osećaj da sam tog dana naučila nešto novo“, zaključuje Tanja.
FOTO: Nevena Stoilkov, asistentkinja urednice Prevodilačke radionice
U ovome se sa Tanjom slaže i njena asistentkinja, Nevena Stoilkov, koja je takođe deo ovog snažnog tandema koji vodi radionicu. Prema Neveninim rečima, svaki novi prevod za njih, kao urednice, predstavlja izazov, jer se povremeno nađu reči ili izrazi koji i njima zadaju malo glavobolje. „Zato smo Tanja i ja u stalnom kontaktu. Konsultujemo se oko svih nedoumica i zajedno nalazimo rešenja. Što se tiče odabira tekstova, s obzirom na to da smo obe mlade, uglavnom možemo da procenimo šta bi našim čitaocima bilo zanimljivo da pročitaju i takve tekstove prosleđujemo za prevod“, kaže Nevena i ujedno ističe da nisu svi naši prevodioci anglisti. Među njima, naime, ima i ekonomista, menadžera, studenata FON-a, pa i srednjoškolaca, ali i onih filologa koji studiraju skandinavistiku, hispanistiku itd. Međutim, ono što im je zajedničko, prema Neveninim rečima, je ljubav prema prevođenju, u čemu se, kako kaže, dobro snalaze. „To su mladi i ambiciozni ljudi, koji shvataju da je veoma važno raditi na sebi i usavršavati se, te tome pristupaju ozbiljno. Činjenica da imaju jasan cilj pred sobom, našu saradnju svakako čini uspešnijom. Oni radu pristupaju odgovorno, prihvataju naše sugestije i korekcije, pa se tako i mi usavršavamo zajedno sa njima“, smatra Nevena, koja je, inače, i sama do nedavno bila „s one strane“ Prevodilačke radionice. Kao najistaknutija, prirodni sled događaja, koji redovno praktikujemo na portalu iSerbia, je neki vid nagrade. Ovaj put, za Nevenu to je bilo unapređenje, te nam se pridružila u uredništvu.
„Moram da priznam da je uloga u uredništvu dosta odgovornija. Kada radite kao prevodilac, znate da će vašu eventualnu grešku neko moći da ispravi. Kao asistent urednika, osećate odgovornost i prema prevodiocu, i prema uredniku, ali i prema sebi. Iza svake vaše reči mora da stoji znanje. Ipak, smatram da se dobro snalazim u ovoj ulozi, a sve zahvaljujući našim članovima koji su izuzetno korektni i profesionalni“, smatra Nevena, a ja joj potpisujem svaku.
Pored Tanje i Nevene, sa mnom je porazgovaralo šest devojaka koje već neko vreme prevode kod nas. Predstavljam vam Isidoru Zečević, Milanu Vračar, Milicu Dragićević, Tatjanu Marić, Sanju Davidović i Mariju Jovanović.
FOTO: Milana Vračar, prevodilac iSerbie
Milana, ti si prevodilac sa ubedljivo najviše prevoda u našoj Prevodilačkoj radionici. Kako usklađuješ svoje obaveze mimo iSerbie sa prevođenjem za iSerbiu?
- Prevođenje mi ne oduzima mnogo vremena. Zapravo, to je stavka koju prvo precrtam sa liste i to samo zato što volim da prevodim. Ti tekstovi su za mene mali odmor, ukoliko sa strane imam drugih obaveza. Tokom svih ovih meseci, ni u jednom momentu nisam pomislila da bi trebalo da se povučem, naprotiv. Divno je biti deo ovog tima.
I divno je to čuti, hvala. Inače, interesantno je to da si ti, zapravo, ekonomista. Otkud ti među filolozima?
- Da, diplomirala sam tik pre nego što sam počela da prevodim za iSerbiu. No, jezike volim oduvek, a budući da sam bivši đak „Karlovačke gimnazije“, ta ljubav još više dobija na značaju. Rečima se može postići mnogo toga, a sposobnost razumevanja stranog jezika pravo je bogatstvo. Da ne pominjem koliko volim gramatiku!
FOTO: Sanja Davidović, prevodilac iSerbie
Sanja, ti si profesor razredne nastave, a ovde si prevodilac sa engleskog jezika. Uz to, prevodiš za portal, gde je bitno i prilagoditi tekst čitalačkoj publici. Kako usklađuješ spoj profesora razredne nastave, prevodioca i novinara?
- Što se tiče toga kako uspevam da uskladim sve tri „funkcije", mogu samo da kažem da su sva tri posla podjednako zanimljiva i da mi omogućavaju fleksibilno vreme za rad, tako da je to prednost, jer mogu svakom od ovih poslova da se maksimalno posvetim u skladu sa svojim slobodnim vremenom i ostalim obavezama.
FOTO: Isidora Zečević, prevodilac iSerbie
Isidora, budući da si anglista, koliko je naporno izaći i van okvira svoje struke i na portalu ulaziti čak i u granice novinarstva? Ipak, nije dovoljno, kada je članak u pitanju, samo prevesti, već ga i prilagoditi čitalačkoj publici.
- Prevodilac često mora da zalazi u razne oblasti, bilo da pred sobom ima književno delo, stručni tekst ili novinski članak. Sve to podrazumeva da se usvoji odgovarajući pristup i stil pisanja. Članci za portal jesu nešto zahtevniji u tom pogledu, jer treba da ih približimo čitaocima, ali zato je rad na tim tekstovima utoliko zanimljiviji.
FOTO: Milica Dragićević, prevodilac iSerbie
Milice, i ti si anglista. Kako ti odolevaš ovom izazovu pri izlasku van svoje struke i zalaženju u svet novinarstva?
- Meni nije toliko teško to da radim, jer sam imala kurs o medijskom prevođenju na fakultetu, pa sam upoznata sa osnovama. Međutim, ono što prevođenje u ovoj radionici čini lepim svakako je timski rad. Svakim svojim pregledanim prevodom učim nove prevodilačke strategije kako da se tekst još bolje prilagodi čitalačkoj publici.
FOTO: Tatjana Marić, prevodilac iSerbie
Tatjana, iako je Prevodilačka radionica brojna grupa, u njoj nekako uvek vlada pozitivna atmosfera i pravi ste tim. Koliko takva grupa utiče na tvoj rad i motivaciju?
- Ovo volontiranje uticalo je mnogo na mene, u smislu da sam vremenom postala organizovanija. Oduševim se svaki put kad dobijem mejl, jer su svi ljudi krajnje prijatni i raspoloženi za rad, što me dodatno motiviše da dam svoj maksimum. :)
FOTO: Marija Jovanović, prevodilac iSerbie
Marija, šta je to što ti se najviše dopada u Prevodilačkoj radionici iSerbie i koliki ti je podsticaj to što si deo rubrike godine?
- U Prevodilačkoj radionici, najviše mi se dopada to što ponovo, nakon srednje škole, mogu da se bavim lepotama jezika, i srpskog i engleskog zajedno. Takođe, svakim novim dodeljenim tekstom naučim nešto više, bilo da se radi o samoj temi o kojoj pišem, ili o vokabularu engleskog jezika, umešnosti u pronalaženju adekvatnih srpskih prevoda, gramatici i kreativnosti u sklapanju smislenih rečenica. Pored toga, dopada mi se i organizovanost i odgovornost urednice, koja nam dodeljuje tekstove, kao i naš međusobni odnos koji podstiče na rad i pored drugih obaveza koje imam.
Svakako, biti deo rubrike godine jednog od najposećenijih sajtova za mlade je velika čast, ali i odgovornost koja motiviše da se takav kvalitet i titula održe i u budućnosti. Ono kako ja mogu doprineti tome je da ću zasigurno nastaviti da radim još bolje! :)
Za kraj, Tanja, koji su najveći izazovi sa kojima si se susretala u dosadašnjem vođenju Prevodilačke radionice?
- Prvi je, definitivno, vreme. Treba održati korak i u dogledno vreme odgovoriti na sve mejlove. Nema dana kada nam ne stigne makar jedan mejl sa prevodom, a često pristigne i više na dan. Često su to i prijave novih prevodilaca i njihova pitanja i nedoumice, koje zahtevaju brz odgovor. Svakodnevno morate da budete dostupni, jer ako to niste, sajt ostaje bez vesti, Prevodilačka gubi tempo, a vi ste zatrpani mejlovima. Zato moram detaljno da planiram svoje vreme da bih uskladila posao, tj. poslove, i lične obaveze sa onim obavezama koje imam na portalu iSerbia. Vreme dobije poneku bitku, kao na primer ovih dana, ali rat uvek dobijem ja.
Drugi je motivacija prevodilaca. Oni su ti koji su stub Prevodilačke, pa moramo da imamo u vidu da su neki sa nama i više od godinu i po dana i da je iza njih gomila prevedenih tekstova. Ako pazimo na njih, i sajt će biti kvalitetan. Moja mala tajna, koju ću podeliti sa vama, je ta da se trudim da održavam toplu, ali radnu atmosferu u radionici i da konstantno osluškujem njihova interesovanja kroz komunikaciju sa njima, pa im s vremena na vreme, kad god sam u mogućnosti, pošaljem tekst za koji verujem da će prevesti sa prevodilačkim žarom. Takvi prevodi su uvek najbolji i najkvalitetniji.
Na kraju, najveći izazov je uskladiti potrebe i ciljeve iSerbie koje su u direktnoj sprezi sa problemima i potrebama mladih u Srbiji, aktuelnostima u svetu (naročito po pitanju preduzetništva) i interesovanja prevodilaca. Kada to postignete, imate dobitnu kombinaciju.
A naša dobitna kombinacija su upravo oni, koji su najčešće u toku prošle godine upotpunjavali naš sadržaj za mlade, koji su se iz teksta u tekst sve više razvijali, od kojih smo svi mogli da učimo, koji su bili odgovorni prema svojim kolegama iz iSerbie i onima koji nas čitaju. Stoga, u ime cele iSerbie i u svoje lično ime zahvaljujem Tanji Ćetojević, Neveni Stoilkov, Isidori Zečević, Milani Vračar, Milici Dragićević, Sanji Davidović, Mariji Jovanović, Tatjani Marić, Srni Stajić, Ivani Krivokući, Ivani Lukač, Ani Zlatković, Mileni Akšamović, Aleksandru Zariću, Nemanji Jovančiću, Radmili Aleksić, Mirjani Jelesijević, Milki Mitrović, Milanu Kovačeviću, Edinu Ajdinoviću, Aleksandru Radovanoviću, Sanji Stepanović, Maji Galović, Hristini Filipović, Miroslavu Kišu, Milici Popović, Dejani Dodik, Daliborki Obradović, Jeleni Horvacki, Katarini Štrangarov, Aleksandri Valjević, Stefanu Zrnoviću, Jani Živanović, Danijeli Drljači, Biljani Jovanović, Andrijani Jelić, Kaći Jakovljević, Dragani Marčeti, Milici Barać, Jeleni Stanković, Ivani Daničić, Marini Nikolić, Milici Marković, Aleksandri Vukelić, Nini Stamenković, Kristini Štrangarov, Kristini Agić, Ani Marković, Suzani Subotić, Ljiljani Dmitrić, Lorei Ajanić, Tamari Petrović, Ivanki Jelić, Dunji Petrović, Milanu Novakoviću, Stefanu Guslovu, Mileni Stojiljković, Zoranu Grujiću, Milici Pantić, Mariji Jovanović, Mariji Rakić, Hani Vučković, Katarini Kovač, Dragani Jovanović, Aneti Antić, Nadi Nikolić, Nataši Milojević, Jovanu Bogdanoviću, Ani Brajković, Urošu Mitiću, Aleksandri Terzić, Bjanki Banjac, Miroslavu Mrkoviću i Malgorzati Szaban na nesebičnom trudu oko iSerbie, ali i na ulaganju u sebe kroz ovaj vid neformalne edukacije. Prava ste inspiracija!
Marija će vas u svom maniru sprovesti kroz razne teme o svakodnevnom životu i nama u njemu, a da vas pritom uopšte ne štedi ponekad surovo istinitim komentarima.
Pročitajte i:
Mladen Aleksić je naš spoj različitih talenata
Marija Planić: Neformalno obrazovanje je ključ uspeha
Marija Lukić: Budite odgovorni i pošteni u svemu što radite
