Mada, da nije sve tako strogo i naporno pokazuje nam Jelena Dmitrović, filozof koji hrabro korača marketing stazom i koja svoj uspeh i dostugnuća poredi i opisuje kao jednu veliku avanturu.
Diplomirani si filozof, feministkinja i zaljubljenik u psihologiju. Da li si pri prijavljivanju za dopisnika na iSerbia portalu videla priliku da razvijaš i pokažeš svoju svestranost? Koji je bio glavni motiv tvog prijavljivanja?
Te davne 2013. godine sam još uvek bila student filozofije. Želela sam da uradim nešto bitno za sebe i za druge. U prvi mah nisam znala šta bi to moglo da bude. Nekako su se sve „kockice sklopile“, pa sam videla obaveštenje da portal iSerbia traži dopisnike. U tom trenutku sam shvatila da je to nešto bitno što mogu da uradim kako za sebe, tako i za druge. Kao dopisnik sa jedne strane imate mogućnost da napredujete svakim tekstom, bilo profesionalno, bilo da nadograđujete svoju ličnost na taj način. Sa druge strane, imate mogućnost da podelite sa drugima ono što smatrate važnim i da na taj način utičete i na razvoj njihove ličnosti. Da li su moja očekivanja ispunjena? Naravno da je bilo uspona i padova, dešavalo se da tekstovi na koje sam bila izuzetno ponosna imaju malu čitanost. U početku sam to doživljavala kao udarac na moju ličnost, ali napredovanjem u profesionalnom smislu vremenom sam naučila da tekst nisam ja, odnosno da onaj ko kritikuje moje delo ne kritikuje moju ličnost. Kada to shvatite, slobodni ste da napredujete sve više, a tada postajete otvoreni za kritike, a bez kritike nema napretka.
Nakon što si postala dopisnik pristupila si i prevodilačkom delu iSerbia zajednice, koliko je rad na ova dva polja doprineo tvom napredovanju?
Tek kada sam postala prevodilac na portalu iSerbia, uvidela sam koliko je to zahtevan posao. Pre nego što sam se upustila u tu avanturu, mislila sam da je posao dopisnika daleko teži i naporniji. Međutim, uvidela sam da je zapravo posao prevodioca neuporedivo zahtevniji. Mnogo je lakše izraziti sopstvene misli, nego prevesti i prilagoditi tuđe, pritom vodeći računa o tome da se zadrži suština. Bilo je naporno posvetiti se dopišnistvu i prevođenju u isto vreme. To me je naučilo da još bolje organizujem svoje vreme. Na kraju te avanture, sve vreme prevođenje nazivam avanturom, jer je predstavljalo veliki izazov za mene, čekala me je neočekivana nagrada. Trud koji sam uložila u rad na portalu videli su i drugi, tako sam unapređena u asistenta glavnog i odgovornog urednika. U početku sam se plašila, jer nove obaveze sa sobom nose i veću odgovornost. Međutim, nakon prakse u prevodilačkom delu, počela sam da cenim tuđe misli više nego ranije, što je dovelo do toga da uživam u svakoj rečenici koju je neko napisao. Sve to, dovelo je do toga da se prilagodim novim obavezama brzo i lako i da ih prihvatim sa osmehom na licu.
Trenutno si asistent glavnog i odgovornog urednika portala. Koliko ti je bitno da podstičeš dopisnike da pišu o različitim temama i da ih ohrabriš da istražuju teme koje ih interesuju?
Svakog dopisnika prati drugačija priča. Počnimo od toga da žive u različitim gradovima, studiraju različite fakultete, imaju različite hobije i različite karakterne osobine. Shodno tome, veoma je važno da svaki dopisnik prati sopstvenu priču prilikom odabira tema, kako bi iz sebe izvukao maksimum prilikom pisanja teksta. Dok pišete, neophodno je da „budete u tekstu“ kako biste preneli doživljaj na čitaoca. Nije moguće to uraditi ukoliko vas tema koju istražujete ne interesuje. Nažalost, novinari su suočeni sa drugačijim pristupom. Dobijaju zadatke nasumično i ograničeni su rokovima. Ovakav prisup smatram kontraproduktivnim. Ništa se ne može postići ukoliko se radi na silu. Tekstovi ne treba da budu jedni u nizu, rađeni šablonski i robotski. Svaki tekst nosi svoju priču i treba da je iznese na najbolji mogući način.
U tvom opisu, koji se može pronaći na iSerbia sajtu, piše da smatraš da ne postoji suvišno znanje. Da li iSerbia nudi svojim posetiocima mogućnost da pronađu zanimljive činjenice ili mesta na kojima mogu nadograditi svoje znanje?
Trudim se da od svake osobe koja mi prođe kroz život naučim nešto. I dalje mogu da povratim ono što sam osetila kada me je čovek sa ulice naučio da budem srećna. Sedeo je na kanti za đubre nedaleko od uličnih muzičara. Nije kukao, nije plakao, nije prosio i nije molio za pomoć. Pevao je. Pevao je zajedno sa muzičarima i bio je nasmejan, bio je iskreno nasmejan. Tada sam shvatila da sami biramo da li ćemo biti srećni ili ne. Taj čovek kojeg sam slučajno srela me je naučio da izaberem da budem srećna. Svakim danom želim da čujem nešto što nisam pre, da vidim nešto što nisam pre, da upoznam nekoga koga nisam upoznala pre. Mnogo toga sam naučila zahvaljujući dopisnicima sa portala iSerbia. Uvek se iznova oduševim kada vidim koliko energije ulože kako bi nama, čitaocima, pružili ugođaj. Smatram da se portal iSerbia razlikuje od drugih po svestranosti. Pruža mladima, i ne samo mladima, mogućnost da pročitaju kako svakodnevne zanimljivosti tako i korisne savete za uspešnu karijeru.
iSerbia ima nekoliko stalno otvorenih konkursa nakon kojih volonteri dopisnici dobijaju sertifikat za svoj rad na portalu. Misliš li da bi trebalo da bude više takvih prilika ne samo iz oblasti novinarstva?
Sve je više mladih koji žele da u toku studiranja steknu i praktično iskustvo, kako bi spremno dočekali dan za traženje posla. Praksa na portalu iSerbia je sjajna prilika za buduće novinare, ali i za one koji imaju šta da kažu i dovoljno su hrabri da urade to. Organizovanje praksi iz različitih oblasti smatram veoma važnim za svakog pojedinca, ne samo radi sticanja praktičnog iskustva iz neke oblasti, već i radi sticanja mnogih drugih veština značajnih za dalju karijeru i život uopšte, poput timskog rada, veštine komunikacije i tome slično.
Pored portala, većinu svog vremena posvećuješ porodičnom poslu koji si pokrenula. Kako se snalaziš u marketing priči s obzirom na to da si diplomirani filozof?
Često se susrećem sa pitanjem zašto sam završila filozofiju ako me interesuje preduzetništvo. Naizgled te dve stvari deluju nepovezano. Međutim, bez studiranja filozofije ne bih se snašla u marketingu i biznisu uopšte. Filozofija mi je proširila vidike, omogućila mi je da posmatram stvari na drugačiji način, da u svakoj sitnici nađem kako dubinu, tako i širinu. Marketing nema radno vreme, prisutan je uvek i svuda. Prilikom upoznavanja trudimo se da stisnemo ruku sagovorniku dovoljno jako da ostavimo utisak stabilne i odlučne osobe. Takođe, vodimo računa o tome šta pričamo i na koji način. Zašto se uopšte bavimo tim sitnicama? Zato što želimo sagovorniku da „prodamo sebe“. Marketing je svuda oko nas, kao i ideje za isti. Stoga je potrebno širom otvorii oči kako bi se uočilo ono što može da pokrene lavinu ideja i kreativnost potrebnu za uspeh.
Poslednjih nekoliko meseci se baš priča na temu feminizma i to kako je termin poprimio negativnu konotaciju. Ema Votson je nekako svojim govorom to pokušala da ublaži i pokrenuta je kampanja „on za nju“. Da li ti nailaziš na tu solidarnost i jednakost ili postoje prepreke s kojima se susrećeš, jer si mlada žena u poslovnom svetu, koji je i dalje nekako više muški?
Upravo zbog negativne konotacije samog termina imam potrebu da javno kažem da sam feministkinja. Feminizam, kako ga ja vidim, nije borba za ženska prava, već borba za jednakost. Postoji velika razlika između ta dva. Lično ja ne želim da dobijem bilo šta tako što ću ugroziti nekog drugog. Mogli bismo reći da treba da budemo srećne, jer danas imamo mogućnost obrazovanja, imamo pravo glasa i slične stvari koje su ženama bile uskraćene ranije. Ipak, da li su omogućene danas podjednako svim ženama? Sa druge strane, danas je omogućeno da se žena bavi biznisom, ali samo na papiru. Omalovažavanje ideja samo zato što ih je žena iznela i dalje je prisutno i prouzrokuje mnogobrojne dalje poteškoće. Živimo u patrijarhalnoj kulturi, ali kao što kažu, „ne stvara kultura ljude, ljudi stvaraju kulturu“, što znači da se sve može regulisati, potrebni su samo upornost i vreme.
Kada nisi za računarom i ne planiraš novi poslovni plan šta je ono što upotpunjava tvoje vreme? Koliko ti je bitan balans između posla i slobodnog vremena?
Kada nisam za računarom, onda sam za tabletom (smeh). Šalu na stranu, hobi mi je šivenje. Došli smo do još jednog segmenta mog života koji nema sponu ni sa čim od prethodno navedenog. Volim šivenje, jer budi kreativnost u meni. Za mene uspešan dan je onaj u kojem popijem kafu sa društvom, ponekad i više njih, jer opšte je poznata činjenica da pisci piju mnogo kafe kako ih umor ne bi sprečio da iznesu svoje misli na najbolji mogući način. Slobodno vreme je za mene svetinja. Vreme koje mogu da posvetim sebi i svom društvenom životu. Ponekad mi je dovoljno da sedim, gledam u svoja četiri zida i upadnem u dubinu sopstvenih misli.
Kristina ne može bez kafe, filmova i knjiga. Zašto se zadovoljiti samo jednim svetom, kad čitanjem i gledanjem možemo živeti u kojem god poželimo.
