iSerbia predstavlja prvu epizodu serijala „Posle časa”
Aleksandar Petrović

Prema rečima autorke Silvije Stojić, o vršnjačkom nasilju se u medijima uglavnom govori iz ugla odraslih koji, okupljeni u određenoj emisiji, diskutuju o tome gde kao društvo grešimo, ne pružajući konkretna rešenja. „Kada se ugase kamere, svako ide svojim putem, pa ova veoma važna tema uglavnom ostaje na nivou te diskusije”, kaže autorka i dodaje: „Interesovalo me je kako izgleda kada mladi slušaju o svojim problemima iz ugla vršnjaka, koje u ovom slučaju zamenjuju glumci i koji stručnjacima postavljaju pitanja na koja bi verovatno voleli da dobiju odgovore”.


Silvija kaže da, kada se pomene vršnjačko nasilje, stiče utisak da svi žele da čuju samo priče o prebijanju i zlostavljanju. Međutim, naglašava da sve to kreće mnogo ranije i da se retko obraća pažnja na događaje koji im prethode. „O pravom drugarstvu slušamo priče koje kao da su iz bajke ili nekog drugog vremena, iz starih vrednosti kojih više nema, iako svi već znamo da problemi među vršnjacima nisu nastali s pojavom nove generacije, samo se sada više govori o tome”, zaključuje.

Da li u Srbiji postoji dovoljno sadržaja posvećenih mladima, koji obuhvataju ovakve teme?


„U Srbiji ne postoji dovoljno sadržaja posvećenih mladima koji se bave temama vršnjačkog nasilja, kao ni temama u vezi sa njihovim drugim problemima. Ponovo, niko nema vremena da se mladima bavi i sete ih se tek u kampanjama za razne potrebe, za vreme izbora ili kada mladi naprave neku tešku glupost, pa dospeju na naslovnice dnevne štampe”, ističe Silvija i dodaje da se vrlo malo razmišlja o tome kakve sve posledice to ostavlja i koliko se mladi osećaju usamljeno, nebitno ili iskorišćeno.

„Na posletku, kad sve ode po zlu, mi odrasli smo skloni tome da okrivimo pojedinca, dok nam svest o kolektivnoj odgovornosti teško pada na pamet. Zato se u serijalu „Posle časa” bavimo stvarima i problemima mladih koji se dešavaju ranije ili za vreme odsustva svesti odraslih da problemi postoje i da ih treba rešavati mnogo pre nego što dođe do verbalnog ili fizičkog nasilja.”

Kao tri polazna mehanizma za sprečavanje vršnjačkog nasilja Silvija navodi vaspitanje, koje polazi od kuće, empatiju, koja se uči, kao i prihvatanje da nismo svi isti i da je to sasvim u redu.


„Sasvim je u redu da se družiš sa nekim ko nema nove patike ili onim ko ima pet pari najnovijih modela. Svejedno je da li neko sluša narodnjake ili pank, ako ćemo da prepisujemo domaće zadatke ili delimo užinu. Da poštujemo jedni druge, da naučimo i poštujemo razlike između devojčica i dečaka dok su u pubertetu, da se o tome govori otvoreno i bez stida. Sve su to neki mehanizmi koji mogu kasnije da, ako su tako usađeni u dete, spreče prebacivanje agresije na druga ili drugaricu iz razreda”, naglašava.

O čemu govori prva epizoda serijala „Posle časa”?


Osim učenicima, prva epizoda je namenjena i nastavnicima, jer preispituje sličnosti i razlike onih sa obe strane katedre, njihov odnos, poverenje i najčešće greške koje prave. Ovaj razgovor vodila je glumica Gorica Regodić, osvrnuvši se na lik Isidore kog tumači u filmu „Pored mene”, reditelja Stevana Filipovića. Njena sagovornica je Sanja Đuričić, profesorka psihologije iz Farmaceutsko-fizioterapeutske srednje škole u Beogradu, koja pokušava da iz svog ugla prikaže odnos između učenika i nastavnika i da objasni koliko je poverenje važno.

Aleksandar Petrović - Gorica Regodić i Sanja Đuričić
Aleksandar Petrović - Gorica Regodić i Sanja Đuričić

U ovoj epizodi učesnice pričaju i o uzorima, jer su upravo oni ti na kojima mladi ljudi formiraju svoje ličnosti – na koje se ugledaju.

Šta možemo očekivati u narednim epizodama?

S obzirom na to da nastavak serijala još uvek nije snimljen, želeli smo da saznamo šta možemo da očekujemo u narednim epizodama. Naime, u svakoj epizodi, na različite teme, mladi glumci iz filma „Pored mene” i predstave „Muškarčine” Reflektor teatra vodiće svoje goste kroz priče i probleme koje imaju likovi koje igraju. 

„Ovo će, pre svega, biti priča o odrastanju, toleranciji, o razumevanju i empatiji. Ne moraju uvek odrasli da nam govore šta treba da radimo, jer deca nisu glupa. Uvek je lakše kada znamo da nismo sami, da postoje i drugi vršnjaci koji prolaze kroz slične stvari.”

Iako kroz film i predstavu preovladavaju steretopi, upravo nam oni i pomažu da nađemo te kalupe u koje svako mlado biće pokušava da se uklopi. Cilj serijala je da se kroz jedan zabavan način mladi shvate da nisu jedini koji prolaze kroz određene probleme i da nisu sami, jer uvek postoji neko kome mogu da se obrate.

Važni telefoni

Besplatna linija Ministarstva prosvete za prijavljivanje vršnjačkog nasilja:

0800 200 201

Radno vreme: radnim danima 07.30 - 15.30 časova.


Viktimološko društvo Srbije opšte službe za žrtve (mogu se obratiti žrtve bez obzira na pol, starost, vrstu viktimizacije)

011 6303 022; 011 2288 040

[email protected]; [email protected]

Radno vreme: radnim danima 09.30 - 16.00 časova.


SOS broj za prijavu nasilja u školama

0800 200 201 (besplatan poziv)

Radno vreme: radnim danima 8.30 - 16.30 časova,

izvan tog vremena pozive registruje automatska telefonska sekretarica; na pozive odgovara stručno lice Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.


Nacionalna dečija linija:

116 111

Radno vreme: 24 časa, sedam dana u nedelji.


SOS linija za prevenciju suicida:

011 7777 000

Radno vreme: 24 časa, sedam dana u nedelji.


SOS telefon za prijavu nasilja preko interneta:

198 33

Radno vreme: 7.30 – 15.30 časova.


Centar Srce, za pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevencija suicida

0800 300 303

[email protected]

Radno vreme: radnim danima 14.00 – 23.00 časova.


Brojeve telefona svih institucija i organizacija kojima se možete obratiti u slučaju nasilja, diskriminacije i drugih oblika kršenja ljudskih prava možete pronaći ovde.