1. Hranite se zdravo
Ishrana je jako bitna za ceo naš organizam, pa tako i za mozak. Slatkiši, brza i nezdrava hrana nas neće možda učiniti „glupljim“, ali od nje definitivno nećemo postati pametniji.Neke od namirnica koje mogu biti od pomoći su:
Masna riba - sadrži velike količine Omega-3 masnih kiselina koje su jako bitne za funkcionisanje mozga. One unapređuju komunikaciju između naših moždanih ćelija.
Ljute papričice - sadrže 144 mg vitamina C na 100 grama. Antioksidativna sredstva ovog vitamina sprečavaju oštećenja mozga jer eliminišu slobodne radikale.
Paradajz - sadrži likopen koji se bori protiv slobodnih radikala i izbacuje ih iz organizma, pri čemu sprečava oštećenja mozga izazvana oksidacijom. Deluje kao prevencija gubitka pamćenja i Alchajmerove bolesti.
Semenke bundeve - sadrže cink koji unapređuje memoriju.
Brokoli - bogat je vitaminom C, vitaminom K i holinom. Holin je značajan za zdravlje neurotransmitera i memoriju, a vitamin K unapređuje kognitivne funkcije i odlaže pojavu staračke demencije i glavobolje.
Orašasti plodovi - imaju visok sadržaj Omega-3 i Omega-6 masnih kiselina, folata, vitamina E i vitamina B6.
Kakao - sadrži flavanol koji štiti mozak a studije su pokazale i da može sprečiti opadanje kognitivnih funkcija i demenciju.
Jaja - sadrže esencijalni nutrijent holin. Pošto naše telo proizvodi ovaj vitamin u jako malim količinama, moramo ga uneti iz spoljašnjih izvora. Jaja takođe sadrže holesterol neophodan za zdravlje neurona. Dokozaheksaenoinska kiselina (DSH) u jajima poboljšava komunikaciju između neurona.
2. Otarasite se stresa
Naučno je dokazano da stres loše utiče na naš mozak. Smatra se da uravnotežen način života može mnogo učiniti za održavanje memorije, kao i druge aktivnosti koje smanjuju stres - joga, razni hobiji i druženje uopšte. Muzika, uglavnom klasična, blagotvorno deluje kao antistres terapija jer opušta mišiće i nervne završetke. Ukoliko je slušate uz masažu dejstvo će biti daleko veće.
3. Pustite ćelije da dišu
Čist vazduh je od presudnog značaja za zdrav mozak. Minimum 40 minuta na čistom vazduhu svakoga dana, produžiće životni vek vašeg mozga. Zdrava hrana je takođe od velikog značaja, kao i fizička aktivnost. Dokazano je da dva sata fizičke aktivnosti dnevno, makar i šetnje, rasterećuje mozak nakon napornog dana i pomaže mu da bolje radi.
4. Vežbajte
Za zdrav mozak, kao i za druge organe bitno je da stalno budu aktivni . Redovnim vežbanjem čovek će naučiti razne stvari, a mozak će ostati aktivan i u poznim godinama i neće se olenjiti. Kako je fizička aktivnost bitna za celo telo i održavanje kondicije, tako je koncentracija bitan faktor u održavanju pravilnog rada mozga.
Jedan od trikova za vežbu koncentracije, koji stručnjaci najčešće preporučuju jeste da pišete suprotnom rukom od one kojom to obično činite. Ukoliko vam je to suviše komplikovano, pronađite šablon za sebe koji će vam najbolje odgovarati. Vladeta Jerotić, na primer, svoju koncentraciju održava tako što svakoga dana nauči po jednu strofu neke pesme. Na taj način održava moždanu aktivnost i u poznim godinama.
5. Mislite pozitivno
U današnje vreme zvuči nemoguće ili lakše reći nego primeniti. Za dugoročno zdravlje mozga jako je važno da ste optimista. Razlog lošeg raspoloženja ne mora biti samo loša vest, neka nesreća ili polomljena štikla na putu do posla. Izbegavajte negativne ljude, okruženje, mirise.
Fokusirajte se na ono lepo u životu. Siniša Ubović, glumac i lajf kouč je nedavno na svom Fejsbuk profilu izjavio da je jedna od glavnih grešaka što se fokusiramo na ono što nemamo i zbog toga padamo u očaj umesto da se okrenemo onome što imamo, i budemo zahvalni na tome.
Ovih nekoliko saveta sigurno neće učiniti čudo, ali će pomoći da se, sem fizički, i psihički osećate duplo mlađe. Budite sebi najbolji prijatelj pa odvojite svakog dana par minuta za svoj mozak kako kasnije ne biste žalili. Mogućnosti su velike, a ukusi različiti. Zato pokušajte da pronađete svoj „izduvni ventil“, onaj koji vama najviše odgovara i prija.
