FOTO: Pixabay
„Volim miris papira i imam svoju biblioteku, ali se ponekad oslonim i na neki od laganih, ergonomskih uređaja, jer je praktičnije“.
„Da mogu, i dalje bih koristio svoj vokmen.“
„Sva lična i poslovna dokumenta čuvam na mreži, nikad nisam voleo fascikle“.
„Volim vinile i uspela sam da sačuvam čitavu jednu kolekcije od moje bake i deke, ali telefon koristim za slušanje muzike na bilo kom mestu“.
„Nikada ne bih mogla da čitam preko računara, jer tako čitanje gubi svoju suštinu“.
„Kada želim da izrazim svoje ideje, ništa ne može da zameni papir i olovku“.
Poslednjih godina čula sam ova i mnoga druga razmišljanja koja potiču od pripadnika dve grupe ili dva pokreta, koja su nastala kao proizvod digitalnog procvata. Te grupe su oblikovale nov način života u skladu sa pojavom tehnologije. Pitanje je kako je treba koristiti. Koje mesto joj treba dati? Jedni su otvoreni za tehnologiju, a drugi joj pružaju otpor, kako bi ih Umberto Eko klasifikovao, jedni su „apokaliptični“, a drugi „integrisani“. Drugim rečima, jedni su klasičari ili romantičari, a drugi modernisti ili utilitaristi.
U prvu grupu spadaju oni koji se opiru tehnologiji, oni koji poriču da sve može da bude na mreži: muzika, književnost, fotografija, kultura. Sama pomisao da neko može da „poseti“ Muzej Luvr preko ekrana je za njih neprihvatljiva. Poriču konzumerizam, pokret iz osamdesetih godina za vreme koga je preterana potrošnja predmeta učinila da oni izgube svoju suštinu. Termin „apokaliptični“ se odnosi na ekstremni (apokaliptični) otpor, koji podrazumeva nepriznavanje vrednosti nijednog novog predmeta.
Druga grupa se zalaže za jedno šire viđenje o tehnološkom priključivanju. Važan joj je cilj, a ne sredstvo. Eko je „integrisane“ definisao kao one koji su potpuno otvoreni za upotrebu tehnologije i za generalizaciju kulture, koji čak predviđaju da će zahvaljujući njenoj upotrebi kultura imati obećavajuću budućnost. Mogu da nastave da čitaju i slušaju muziku, ali na jednostavniji način. Mogućnosti za stvaranje i rad se čak povećavaju. Naravno, gadžet zamenjuje više predmeta, ali to ne znači da nije postao neka nova vrsta kulta.
Kult predmeta
Međutim, postoji jedna premisa koja je važna za obe grupe, a to je koliki je otpor promeni i koliko je očuvanje predmeta sa kojima su ljudi čak počeli da se identifikuju? Kolika je otvorenost za promenu kada kao korisnici tehnologije i dalje čuvamo predmete iz prošlosti? Koliko se koriste predmeti koji su svojstveni tehnološkoj eri? Kult predmeta je postao naglašen u okruženju gde nedodirljivo postaje prisutno. Bili „apokaliptični“ ili „integrisani“, on je konstanta.
FOTO: Pixabay
Žan Bodrijar je u svojoj knjizi „Potrošačko društvo“ analizirao novu konfiguraciju kulta potrošnje i transmutacije predmeta, postavljajući pitanje kako je kult predmeta mutirao u gadžet, kako je izgubio svoj milenijumski antropomorfni položaj i kako teži da nestane u čitavom moru konotativnih značenja.
Tehnologija zamenjuje predmete, gadžet predstavlja više njih u isto vreme, a on se konfiguriše u postojanje čoveka, čak se posmatra kao njegov čulni produžetak.
U vezi sa tim, Bodrijar kaže „Gadžet je siromašan, on je rezultat mode, on je vrsta površinskog akceleratora drugih predmeta; zarobljen je u krugu u kome korisno i simbolično postaju vrsta kombinatorne beskorisnosti, kao na onim vizuelnim spektaklima, gde je sama proslava gadžet, odnosno pseudosocijalni događaj, igra bez igrača“.
Jedina konstanta je promena, a čovek sam, putem tehnologije, konfiguriše nove
radne površine. Internet i drugi tehnološki proizvodi su savršeni primeri. Kult predmeta nije svojstven digitalnoj eri, ali se naglašava njegovim pojednostavljivanjem i nepromenljivim konzumerizmom. Kult predmeta takođe nije svojstven „apokaliptičnom“ ili „integrisanom“, svojstven je društvu koje pridaje veću vrednost stvarima, nezavisno od njegovog početnog podešavanja.
U koju grupu sebe svrstavate, da li ste „apokaliptični“ ili „integrisani“?
IZVOR: Forbes
