Foto: Pixabay
Nezaposlenost je situacija u kojoj se nalaze osobe koje, iako imaju godine, sposobnost i želju da rade, nisu zaposlene niti mogu da nađu posao. U nastavku ćemo pokušati da napravimo kratak uvod u široku temu nezaposlenosti, delikatnu stvar koja iz dana u dan utiče na živote miliona ljudi širom sveta.
Šta je to nezaposlenost?
Nezaposlenost je prinudno slobodno vreme osobe koja želi da nađe posao. Osoba je nezaposlena kada ispunjava četiri uslova: (1) u radnom je dobu, (2) nema posao, (3) u potrazi je za poslom i (4) dostupna je za rad.
U tom smislu, nezaposlenost predstavlja nevoljnu pojavu, kako za pojedince tako i za kompanije. Naime, osobe koje žele da se zaposle nisu angažovane, a kompanije, zbog postojanja nezaposlenosti, ne ostvaruju prihode koji bi bili mogući da postoji puna zaposlenost ili da je nezaposlenost manja.
Takođe, definiše se i kao nemogućnost jedne privrede da apsorbuje svu radnu snagu (sve osobe koje žele da rade).
Koji su njeni uzroci?
Mankju i Rabasko navode sledeća četiri faktora kao uzročnike nezaposlenosti:
• Prvi uzrok nezaposlenosti je vreme koje radnici potroše na pronalaženje posla koji najviše odgovara njihovim željama i kvalifikacijama. Osiguranje za slučaj nezaposlenosti je državni program koji, iako štiti prihod radnika, povećava nivo frikcijske nezaposlenosti.
• Drugi razlog za postojanje nezaposlenosti u jednoj privredi jeste zakon o minimalnoj zaradi. Ovaj zakon, time što obavezuje da se nekvalifikovanim i radnicima bez iskustva isplaćuje zarada viša od uravnotežene, povećava ponudu poslova a smanjuje tražnju. Dobijeni višak posla predstavlja nezaposlenost.
• Treći uzrok nezaposlenosti je tržišna moć sindikata. Kada oni, u sindikalnim sektorima, dostignu plate više od uravnoteženih, stvaraju višak posla.
• Četvrti uzrok nezaposlenosti predlaže teorija o efikasnosti plata. Prema ovoj teoriji, kompanijama je rentabilno da isplate zarade više od uravnoteženih. Takve povišene plate mogu da poboljšaju zdravlje radnika, smanje njihovu rotaciju, poboljšaju njihov kvalitet i povećaju njihov trud.
Foto: Pixabay
Koje vrste postoje?
U ekonomskoj teoriji rada pominju se četiri osnovna tipa nezaposlenosti, i to:
Klasična nezaposlenost. Predstavlja cikličnu nezaposlenost prouzrokovanu previsokim nivoom realnih zarada u odnosu na marginalnu produktivnost radnika, što obeshrabruje njihovo zapošljavanje.
Kejnzijanska nezaposlenost. Predstavlja nezaposlenost proisteklu iz nedovoljne efektivne potražnje za robom i uslugama, koja dodatnu proizvodnju, koju bi mogli da obezbede nezaposleni radnici, čini neaktivnom (nepogodnom za tržište), što samo po sebi, jasno, obeshrabruje njihovo angažovanje.
Frikcijska nezaposlenost. Normalan tip nezaposlenosti u svakoj privredi, koja proizilazi iz frikcija u procesu razmene kontakata između radnika i kompanija (radnici u procesu prelaska sa jednog radnog mesta na drugo, koji su u potrazi za boljim zaposlenjem, ili radnici koji se uključuju u aktivno stanovništvo u potrazi za prvim zaposlenjem).
Strukturna nezaposlenost. Nezaposlenost koja proizilazi iz razlika između kvalifikacija ili mesta zaposlenja i kvalifikacija ili mesta koje zahtevaju poslodavci, odnosno, kompanije u cilju popune slobodnih radnih mesta.
Pored gore navedenih osnovnih tipova, postoje i:
Sezonska nezaposlenost. Nastaje u slučaju aktivnosti u okviru kojih se u jednom periodu u godini poveća tražnja za radnicima, a u drugom bitno opada. Na primer u turizmu je tokom leta veća potražnja za radnicima u hotelima, restoranima i centrima za zabavu, dok u toku zime broj zaposlenih drastično pada.
Ciklična nezaposlenost. Izazvana je stagnacijom i smanjenjem proizvodnje, posledica je promene potražnje, obično se javlja u recesivnim etapama ekonomskog ciklusa.
Maskirana nezaposlenost. Radnik se nalazi u stanju maskirane nezaposlenosti ako je plata koju prima na novom radnom mestu manja od plate koju je primao na prethodnom radnom mestu. Postoje dve vrste: (a) kada se smanji broj odrađenih radnih sati i (b) kada je stopa realne zarade, ili cena po jedinici rada, relativno manja.
Prikrivena nezaposlenost. Predstavlja nezaposlenost u kojoj se nađu nezaposlene osobe koje su obeshrabrene u svojoj potrazi za poslom i koje se u merenjima klasifikuju kao neaktivne.
Foto: Pixabay
Kako se meri?
Stopom nezaposlenosti meri se procenat osoba koje bezuspešno traže posao u odnosu na ukupan broj osoba koje čine radnu snagu. Dakle, stopa nezaposlenosti se može definisati kao odnos između broja nezaposlenih ljudi i radne snage.
Stopa nezaposlenosti = Nezaposlene osobe / Radna snaga
Promene u stopi nezaposlenosti dobijaju se u procesu poznatom kao slučajni uzorak stanovništva, koji se sprovodi sa ciljem da stanovništvo podeli u grupe u skladu sa njihovim radnim statusom.
Stopa nezaposlenosti značajno varira u zavisnosti od promene u obimu kretanja na tržištu rada, kao rezultat tehnoloških promena, što vodi do promene posla iz jedne u drugu kompaniju, iz jednog sektora u drugi i iz jednog regiona u drugi. Takođe, varira i u zavisnosti od godina, pola i rase. Ukupna stopa nezaposlenosti je jedan od najčešćih pokazatelja korišćenih za merenje globalnog ekonomskog blagostanja, ali imajući u vidu disperziju nezaposlenosti, ovaj pokazatelj nije najpouzdaniji.
Stopa nezaposlenosti nije jedini pokazatelj tržišta rada. Naime, moguće je koristiti i druge pokazatelje kao što su: stopa zaposlenosti (koja se definiše kao procenat zaposlenih radnika od ukupnog broja stanovništva koje je u godinama za rad) i stopa slobodnih radnih mesta (pokazuje odnos slobodnih radnih mesta u odnosu na radnu snagu).
Takođe, uzimaju se u obzir i tokovi na tržištu rada, koji uključuju i stopu zapošljavanja (procenat nezaposlenih koji su bili radno angažovani tokom jednog perioda), stopa odvajanja (procenat radnika koji izgube ili promene radno mestu u toku jednog perioda), i stope stvaranja ili uništavanja radnih mesta (procenat svih radnih mesta koja su stvorena ili su nestala u određenom periodu).
Prirodna stopa nezaposlenosti. Čini zbir frikcijske i strukturne nezaposlenosti. Predstavlja stanovništvo koje je u potrazi za poslom, čija nezaposlenost nije ni sezonska ni cilkična, odnosno, razlog zbog kojeg nisu zaposleni nije sezonski karakter njihovog radnog mesta, zanata ili profesije, niti ekonomska kriza.
Troškovi za društvo i privredu
Celo društvo se slaže da je nezaposlenost ozbiljan problema koji prouzrokuje razne gubitke. Prema Munjosu glavni troškovi nezaposlenosti su:
• Gubitak proizvodnje i prihoda. Gubitak posla izaziva trenutni gubitak prihoda i proizvodnje. Za osobe koje ih pretrpe ovi gubici su poražavajući, i čine nezaposlenost užasnom situacijom za svakoga. Osiguranje od nezaposlenosti pruža određenu zaštitu, ali ne obezbeđuje isti nivo života koji bi mogao da se dostigne u slučaju zaposlenosti.
• Gubitak ljudskog kapitala. Produžena nezaposlenost može trajno da ošteti izglede za zapošljavanje neke osobe. Na primer, jedan direktor gubi svoj posao kada njegov poslodavac smanji veličinu kompanije. Ako mu je hitno neophodan prihod, može da postane taksista. Nakon godinu dana obavljanja ovog posla otkriva da ne može da bude konkurentan osobama koje su tek stekle master u poslovnoj administraciji. Vremenom, on može ponovo da dobije radno mesto direktora, ali u maloj firmi sa niskom platom. Izgubio je deo svog ljudskog kapitala.
Drugi koncepti koji se odnose na nezaposlenost
Aktivno stanovništvo: predstavlja ukupan broj zaposlenih, samozaposlenih i nezaposlenih, odnosno, onih koji imaju radno mesto i onih koji ga traže.
Radna populacija: čine je ljudi koje rade za tuđ račun (zaposleni), kao i oni koji rade za svoj račun (samozaposleni).
Nezaposleni: one osobe koje bi bile spremne za rad, ako bi im radna mesta bila na raspolaganju.
Dobrovoljna nezaposlenost: čine je ljudi koji nisu spremni da rade za prosečnu platu.
Nevoljna nezaposlenost: čine je ljudi koji, iako su spremni da rade za prosečnu platu, ne mogu da nađu slobodno radno mesto.
Stopa aktivnosti: Stopa aktivnosti = (Aktivno stanovništvo / stanovništvo u godinama za rad) * 100
Izvor: Gestiopolis
