Foto: Opening the Book
Sezona je za ponovno gledanje Čudnijih stvari (Stranger Things) i razmišljanje o najsmešnijim kostimima za parove na igru reči, pored utikača i utičnice. Takođe je sezona za nabavljanje strašnih knjiga - knjiga koje uznemiruju, knjiga koje unose strah, knjiga o stvarima koje se pojavljuju u noći.
Izabrali smo neke od naših omiljenih novih knjiga koje odgovaraju godišnjem dobu, uključujući dugogodišnje istraživanje veštičarenja u Americi i zbirku nadrealnih kratkih priča koje su više psihološki uznemirujuće nego otvoreno mučne. Dali smo sve od sebe da pokrijemo ceo spektar: noar, istiniti zločin, nadrealizam i poštene, staromodne priče o duhovima.
„Ajlin" (Eileen) Otese Mošfeg
Mošfegova je skoro bila u užem izboru za Nagradu Buker (The Man Booker Prize for Fiction) za „Ajlin". Psihološki triler koji vuče na noar, nastao je iz plana Mošfegove da napiše konvencionalniju knjigu koja više privlači pažnju od prethodne. Na neki način je uspela - „Ajlin" je primila mnogo recenzija i najava za nagradu - ali ne sasvim, jer je daleko od konvencionalne. Prati izolovanu, nesrećnu mladu ženu koja živi sa svojim ocem alkoholičarem i radi u popravnom institutu za delinkvente. Opsednuta je svojim telesnim funkcijama i odvratnošću koju vidi u ogledalu. Kada upozna lepu, pametnu učiteljicu, Rebeku, koja je počela da radi na institutu, ona postaje očarana mogućnošću spasonosnog prijateljstva. Umesto toga, stvari krenu naopačke. Mošfegova je majstor jezive, neprijatne atmosfere, koja prožima roman do njegovog uznemirujućeg kraja.
„Nagoveštaji" (Intimations) Aleksandre Kliman
Nekoliko priča u Klimanovoj prvoj zbirci kratkih priča nisu sablasne same po sebi - one su dela realizma usmerena na junakinju koja se zove Karen koja se našla u uznemirujućim situacijama. Odmor u raju je upropašćen najezdom meduza; beba je ostavljena na brigu starijem neznancu. Ali to su konvencionalne priče. One manje konvencionalne - nadrealne - sve podsećaju na zabavnu kuću, sa svojim junakinjama koje se izgube u scenarijima poput lavirinta. Žena dođe na zabavu obučena u krvavi kostim medicinske sestre i kada uslede stvarna ubistva, ona bude okrivljena. Druga žena ostane zaglavljena u kući s vratima koja se otvaraju samo u jednom smeru, tako da nevoljno preuzme domaće odgovornosti. Što može biti sama definicija jezivog.
„Vegetarijanka" (The Vegetarian) Kang Han
Horor roman o odlučnoj vegetarijanki zvuči kao loša šala Foks Vesti (Fox News), ali oskudna knjiga Kang Hanove koja ne izbija iz glave je upravo to. Objavljena je u Južnoj Koreji 2007. godine, a zatim je prevedena na engleski i objavljena u Americi ranije ove godine, „Vegetarijanka" prikazuje mladu južnokorejsku ženu, Jong-haj, koja iznenada počinje da odbija da jede meso, ribu ili životinjske proizvode. Ona neodređeno navodi „san", užasavajuće vizije klanica natopljenih krvlju koje joj se javljaju u snu. Njen ambiciozni muž brine o izgledu; njena porodica želi da je natera da ponovo jede normalno da bi popravila svoj brak, koji ubrzo počinje da se raspada. Njeno sve mršavije telo postaje središte seksualne opsesije njenog devera. Okružena agresijom, Jong-haj je skoro opasno pasivna, opasna smeša koja nervira čitače dok se porodica vrti sve bliže i bliže potpunoj propasti. Jeziva, tragična, a ponekad i instinktivno brutalna, „Vegetarijanka" će vas garantovano ostaviti da se osećate pomalo zgroženo tokom obroka danima nakon čitanja.
„Veštice Amerike" (Witches of America) Aleks Mar
Ne dešava se puno muke i nevolje u etnografskom istraživanju paganizma Marove, religije koja je danas više rasprostranjena u Americi nego što biste pomislili. Marova se tako potpuno zadubljuje u nekoliko sekti današnjeg paganizma - naime, u tradiciju vilinske Vike - da se pita da li i sama želi da sledi inicijaciju u praksu. Ono što nastaje iz ovoga je priča koja je i lična i impresivno pronicljiva; ona pomaže čitaocu da razume privlačnost veštičarenja, koje, za one što to praktikuju, može biti osnažavajuće, može pomoći u izgradnji zajednice, pa čak može biti i čin feminizma.
„Podzemna železnica" (The Underground Railroad) Kolsona Vajtheda
Nepotrebno je reći, uvođenje ropstva je obuhvatalo mnoge od najvećih užasa američke istorije. To su bili stvarni, nesavesni zločini, a ne priče o duhovima. Međutim, Vajthedovo stimpank, naučnofantastično ponovno zamišljanje „Podzemne železnice", baca celu njegovu priču u neverovatno novo svetlo - a gotske muke koje nanose njegovi robovlasnici i vlada koja to podržava se probijaju i kao istinski letimični pogledi na istoriju i kao košmarne scene iz horor priče. To je zastrašujuća knjiga za čitanje u mračnoj noći od koje podilaze žmarci, ali ne na golicljiv, prijatan način. Čitaoci će se suočiti sa istorijskim zlodelima koja još uvek imaju dalekosežne posledice za Ameriku. Ali ako se zastrašujuće podrhtavanje ne reši prijatnim uzbuđenjem, barem se preobražava u nešto još bolje: cenjenje Vajthedove proze oštre kao nož i kritične poruke.
„Nezavršeni svet i druge priče" (The Unfinished World: And Other Stories) Amber Sparks
Foto: Quel Disaster
Domarka napokon pronađe mesto gde njena usamljenost može da se oseti uzvišeno: sanitarno odeljenje na svemirskom brodu. Blizanci koji vole džez se žestoko otuđe nakon što pubertet oblikuje njihova tela u različite oblike. Amber Sparks radi unutar svetova koji su ili nadrealni ili čudniji od fikcije. Često, njene priče su ukorenjene u nekom bizarnom, istinitom deliću informacije iz našeg sveta, ali ona oboji ove udaljene priče detaljima koji ih očovečuju. Priče sadrže vajare i preparatore, tihe zanimljivosti i šokantne obrte radnje. Priče Sparksove imaju kvalitet sličan bajkama, ako su bajke prožete najcrnjom vrstom humora.
„Devojke" (The Girls) Eme Klajn
Ako već niste ukrcani na brod istinskog zločina, „Devojke" mogu da se čine malo previše stvarne da budu kategorizovane kao samo „proganjajuće". Zasnovane na ženama koje su se pridružile kultu Čarlsa Mensona, ponesene njegovim šarmom, knjiga Klajnove je jeziva, bez sumnje. Ali je takođe i psihološki pregled onoga što može da dovede do takvog grupnog mišljenja. Junakinja Ivi Bojd nije još ni tinejdžerka kada vidi grupu bezbrižnih devojaka kako pokazuju svoje grudi, dele cigarete i kradu. Ona žudi da bude jedna od njih, i uskoro, ona to i jeste, ali taj osećaj pripadnosti nije besplatan. Mnoge scene u knjizi su postavljene u izmaglici podstaknutoj drogama, koja tetoši svoju junakinju, ali čini da se čitalac oseća stalno uznemireno.
„Neka moguća rešenja" (Some Possible Solutions) Helene Filips
U svom prvom romanu, „Lepa birokratkinja" (The Beautiful Bureaucrat), a zatim i u ovogodišnjoj zbirci kratkih priča, Filipsova pokazuje dar za jezivo i egzistencijalno zastrašujuće koje ostaje da lebdi u vazduhu dugo nakon što ste zatvorili knjigu. Nisu sve priče u „Nekim mogućim rešenjima" preterano sablasne, ali će vas dosta njih naterati da se naježite - u jednoj, mlada majka shvata da su sve žene u gradu njene dvojnice; u drugoj, žena odluči da sazna datum svoje smrti, uprkos željama svog muža i to se zlokobno nadvija nad njenim čitavim životom; u još jednoj, žena iznenada počinje da vidi kroz kožu ljudi do njihovih organa i kostura, čineći njen svakodnevni svet užasom. Filipsova uvek ostavlja svoje neuobičajene priče u vazduhu, vešto, na najgrčevitijoj tački u pripovedanju, ostavljajući čitaoce sa osećanjem zastrašenosti koji je teško otresti.
„Uspravne zveri" (Upright Beasts) Linkolna Mišela
Mnoge od Mišelovih kratkih priča se odigravaju u staromodnim mestima - školska kafeterija, mirno predgrađe, rudarski grad u Koloradu. Vrste mesta koja su tako obična, nešto čudno mora da se dogodi, ako ne samo da nas podseti na neizbežnu silu haosa. Učenici će se pobuniti; komšije će popustiti pod pritiskom stalne učtivosti. Mišel nije prvi koji je primenio nadrealno na jednoličnost predgrađa - ako ste ljubitelj Dejvida Linča, verovano će vam se svideti i njegove priče - ali njegova sposobnost da piše opseg tonova, od običnog i alegorijskog do nežnog i prefinjenog, čini da se knjiga ističe.
„Vidimo se u raju" (See You in Paradise) Dž. Roberta Lenona
Foto: Fiction Writers Review
Ako ste već ljubitelj bilo naučne fantastike ili horora, možda ste već identifikovali - ili čak postali izmoreni - klišeima ovih žanrova. Lepa devojka bude ubijena sekirom; hrabri štreber se brani od zombija dok bez daha smišlja plan iza vrata koja pulsiraju od pokušaja upada. Dž. Robert Lenon prepoznaje ove stereotipe, takođe, on ih ugrađuje u svoje priče na način koji je smešan, ali ne i previše ciničan. To je neka vrsta Šon živih mrtvaca (Shawn of the Dead) interpretacije neobičnog; smejete se zajedno sa likovima, ali ih i zavolite. U posebno smešnoj prvoj priči, otac pronađe portal u dvorištu iza svoje nove kuće i pita se zašto ta odlika nije bila pomenuta u oglasu nekretnina - podigla bi vrednost kuće za nekoliko hiljada, sigurno.
„Drvo ili osoba ili zid" (A Tree or a Person or a Wall) Meta Bela
Pripremite se za nešto krvoprolića: Belove kratke priče (neke nove, neke već ranije objavljene) su jednako grozne kao što su i psihološki uznemirujuće. U jednoj, čoveka proganja to što je u detinjstvu pronašao leš svoje ubijene majke u zamrzivaču u podrumu; u drugoj, dečak je zarobljen u sobi sa albino majmunom, a zarobio ga je čovek koji samo želi da ih posmatra, radi sopstvenih perverznih razloga. Jedna priča, formatirana abecednim redom kao pravi sadržaj, ima naslov „Popis kako je naša porodica ubijena" (Index of How Our Family Was Killed), i uprkos ograničavajućem šablonu tempo je neumoljivo užasavajući. Napisana snažnom, visceralnom prozom, Belovu zastrašujuću kolekciju treba čitati dok ste sami u mračnoj noći jedino ako ste spremni da se trzate na svaki neočekivani šum tokom ostatka večeri.
„Uništenje" (Annihilation) Džefa Vandermira
U slučaju da ste propustili: Vandermirova opasno dobra trilogija, razvijena u 2014. godini, uskoro će postati film sa Natali Portman i Đinom Rodrigez u glavnim ulogama. Sa svojom postavom i svojim očaravajućim izvornim materijalom, film je manje više spreman da vlada, ali i dalje predlažemo da prvo pročitate knjige. Istina je da su priče pune akcije često podesnije za ekran, ali Vandermirove knjige su više nego zanosne; vredne su uživanja, svaka iz drugih razloga. Prvi deo serijala, „Uništenje", više je misaoni eksperiment nego saga - grupa veoma veštih pustolova, uključujući jednog biologa i psihologa, prokrči sebi put do nepoznate sile prirode, koju je vlada nazvala Oblast Iks. Oblast raste brzo, a grupa ima zadatak da sazna zašto, i kako to mogu da zaustave.
„Tajna istorija" (The Secret History) Done Tart
Atavistički specijal! Objavljena 1992. godine, prvi roman Tartove predstavio je njene zaštitne znakove, uključujući veliki broj strana, mračnu zagonetku u središtu spletke i likove koji deluju samo malo drugačiji od ikoga koga poznajete. „Tajna istorija" se odigrava na fakultetu humanističkih nauka u Novoj Engleskoj, u maloj, ekskluzivnoj družini prijatelja koje njihov ekscentrični profesor klasike favorizuje. Kada ponoćni dionizijski obred pođe katastrofalno naopako, tinejdžeri počinju da rade sve mračnije stvari bi sačuvali svoje tajne. Tartova suprotstavlja staromodni, romantični stil i okruženje - fakultet izgrađen u britanskom stilu nastanjen bogatim studentima koji glume učenu prefinjenost - sa brutalnom, groznom podstrujom koja se probija na površinu kako se roman odvija. Za sve ljubitelje „Češljugara" (The Goldfinch) koji još uvek nisu bacili pogled na stara dela Tartove, ili sve čitaoce koji traže jezivi krimi roman o ubistvima sa obrtom, „Tajna istorija" je obavezno štivo.
Izvor: Huffington Post
