Da li ste postali ono što ste se nadali da ćete postati? Stvari skoro nikada ne budu onakve kakve smo očekivali, a to je i najbolje što može da se desi. Provodimo dane planirajući našu budućnost, smišljajući rešenja za nepostojeće probleme, plašeći se nečega što još nije ni došlo.
Život, ipak, ume da nas iznenadi, pokazujući nam puteve koje možda nismo mogli ni da zamislimo. Postavlja nas, bez upozorenja, u situaciju drugačiju od one koju smo očekivali, ali koja je dosta bolja od one koju smo planirali.
Nešto slično dogodilo se sa konstrukcijom koja predstavlja najznačajniji simbol Francuske. Ajfelov toranj, nazvan po svom kreatoru Gistavu Ajfelu, rezultat je serije događaja - očigledno nepovezanih, ali pozitivnih. Plan za ovu metalnu konstrukciju bio je da bude efemerna. Izgrađena je 1889. godine za Univerzalnu izložbu u Parizu, a smatralo se da će njen životni vek biti 20 godina. Nakon toga trebalo je da bude srušena.
Danas nam se to čini neverovatno, ali nakon izgradnje tornja javili su se kritičari koji su dovodili u pitanje izgled ovog masivnog dela, a nauka je ta koja je spasila toranj. Visoka konstrukcija korišćena je kao vojni radio na početku 20. veka, a to je bilo ono što je, na početku, omogućilo opstanak tornja. Malo-pomalo, ogromna konstrukcija osvojila je srce Parižana, a kasnije i ostatka sveta.
Ukoliko ste planiral put u Pariz, sigurno ćete posetiti ovo mesto. Da to ne bi bila samo još jedna u nizu poseta, predstavljamo vam sledeće zanimljive činjenice o njemu:
1. Iako ovu činjenicu ne možemo potvrditi, govori se da su tokom nemačke invazije na Pariz Francuzi presekli kablove lifta da bi, ukoliko bi Firer imao nameru da se popne na vrh, morao to da uradi penjući se uz 1665 stepenika koji vode do vrha tornja.
2. Toranj je visok 300 metara, a osvetljava ga 20 miliona sijalica.
3. Jedan čovek ga je dva puta „prodao”. Radi se o Viktoru Lustigu, pariskom prevarantu koji je ubedio trgovce su troškovi održavanja tornja visoki, zbog čega je francuska vlada tajno odlučila da ga proda. Jedan čovek je upao u zamku i platio Lustigu ogomnu sumu novca sa kojom je ovaj pobegao iz zemlje. U sledećem pokušaju ponovo je probao da uradi isto, ali je žrtva shvatila o čemu se radi pre nego što je izvršena transakcija.
4. Žena po imenu Erika se „udala” za Toranj, čak je i ime promenila u „Erika Ajfelov toranj”.
5. Kada se Univerzalna izložba u Barseloni završila 1888, jedna verzija događaja govori o tome da je Gistav Ajfel ponudio da toranj izgradi u ovom španskom gradu, ali je ponuda bila odbijena. Ovaj događaj nije istorijski potvrđen, ali je ostao kao legenda o slavnom spomeniku.
6. Toranj je mesto koje prima najviše posetilaca na svetu. Procenjuje se da ga godišnje poseti 7,1 miliona ljudi.
7. Skoro u tajnosti, Gistav Ajfel je konstruisao prostoriju na najvišem vrhu Tornja. Smatra se da je godinama tu boravio, pozivajući u nju samo najbliže osobe. Danas je ta prostorija turistička atrakcija koja svoje posetioce ostavlja oduševljenim. Bilo je mnogo ponuda za iznajmljivanje, ali su sve odbijene.
8. Bio je najviša građevina na svetu 41 godinu nakon svoje inauguracije. Na tom mestu ga je1930. godine zamenila Krajsler zgrada u Njujorku.
9. Toranj nema iste dimenzije zimi i u proleće. Povećavanje obima metala koji se na toploti širi čini da mu raste volumen. Ovaj fenomen fizike već je bio poznat konstruktoru tornja, pa je zbog toga prilagodio njegov dizajn imajući na umu ovu činjenicu i omogućio prostor za oscilacije između delova strukture.
10. Dešavale su se, takođe, i tragedije. Izumitelj Franc Rajhelt je 1912. godine poginuo skačući sa tornja kako bi isprobao padobran koji je sam dizajnirao.
11. Za njegovu izgradnju trebalo je dve godine, dva meseca i pet dana, uprkos tome što je bilo planirano da se završi za godinu dana.
12. Toranj se smatra najvrednijim spomenikom evropskog kontinenta i procenjen je na 544 miliona dolara, što predstavlja petinu bruto dohotka Francuske.
13. Simbolika Ajfelovog tornja ne odražava se samo u tome što je turistički spomenik Pariza. Bio je scenario i inspiracija brojnim umetničkim delima: od filma do književnosti, provlačeći se i kroz muziku i fotografiju. Prema proračunima, od svoje inauguracije, monumentalna stuktura je primila 250 miliona posetilaca. „Bez obzira na godine ili poreklo, dolazili su iz svih krajeva sveta kako bi je videli, od njene inauguracije 1889”, može se pročitati na zvaničnom sajtu.
Izvor: Cultura colectiva
