Čini nam se da zvezde nije teško pronaći – na noćnom nebu možemo da vidimo čitavu postavu ovih svetlucavih tela. Međutim, ne možemo tako lako da vidimo baš svaku zvezdu. Kako Nikol Mortilaro iz agencije CBC News izveštava, zvezda EBLM J0555-57Ab (skraćeno 57Ab) udaljena je oko 600 svetlosnih godina od Zemlje. Ova zvezda toliko je tamna da astronomi smatraju da je najmanja koju su do sada otkrili, te da u budućnosti neće moći da pronađu zvezdu manjih dimenzija.
Istraživači Instituta za astronomiju koji pripada Univerzitetu u Kembridžu pronašli su 57Ab dok su bili u potrazi za vansolarnim planetama. Astronomi uočavaju ova daleka tela kada ona prođu ispred zvezde oko koje kruže i tako prouzrokuju da nivo svetlosti te zvezde blago opadne.
Kada su naučnici prvi put uočili 57Ab mislili su da je u pitanju planeta, kaže Mortilaro. No nakon što su proučili njenu masu, utvrdili su da je 57Ab zapravo tamna zvezda. Ona pripada takozvanoj dvojnoj zvezdi koja se sastoji od dve manje zvezde koje se kreću jedna oko druge.
Ovo tamno telo neznatno je veće od Saturna, ali ima 85 puta veću masu od Jupitera i 300 puta jaču gravitaciju od Zemlje. Mortilero prenosi kako je ova zvezda 2000 do 3000 puta tamnija od Sunca. Istraživanje o 57Ab objavljeno je u naučnom časopisu „Astronomija i astrofizika“ (Astronomy and Astrophysics).
Prema saopštenju za javnost, zvezda 57Ab je vatreno telo verovatno najmanjih dimenzija u celom svemiru. „Da je masa ove zvezde samo malo manja, fuzijske reakcije vodonika u srži zvezde ne bi mogle da se održe pa bi se zvezda pretvorila u smeđeg patuljka“, navodi u saopštenju Aleksander Betiker, istraživač na Institutu za astronomiju i glavni autor ove studije.
Smeđi patuljci su objekti veći od planeta, ali nedovoljno veliki da bi gravitacija i visok pritisak mogli da omoguće nastavak procesa fuzije. Prema nedavno objavljenoj studiji, moguće je da samo u našoj galaksiji postoji čak 100 milijardi ovih „neuspelih zvezda“.
Sićušna zvezda 57Ab nije samo još jedna u nizu neobičnih pojava. U saopštenju za javnost stoji kako su upravo ovakve tamne i ultrahladne zvezde najbrojnije u svemiru. Iako su neke od ovih zvezda hladnije čak i od velikih vansolarnih planeta Jupiterovog tipa, one imaju najveći potencijal da budu nastanjive. U časopisu Popular Mechanics Džon Venc navodi da zvezdani sistem Trappist-1, otkriven početkom ove godine, takođe sadrži ultrahladnu zvezdu.
Međutim, takve zvezde veoma je teško proučavati. „Pomalo je ironično to što su tako male zvezde najbrojnije u svemiru, a o njima ne znamo onoliko koliko bismo hteli jer su tamne“, rekao je Vencu koautor istraživanja, Amori Trio. „Zbog toga, paralelno sa istraživanjem planeta koje se kreću oko ultrahladnih zvezda, proučavamo i same zvezde“.
Mortilaro kaže kako se naučnici nadaju da će uspeti da izračunaju koliko svetlosti emituje 57Ab, iako zbog obližnjih zvezda taj posao nalikuje gledanju u sveću pored svetionika. Astronomi takođe očekuju da će otkriti na koji način toliko različite zvezde mogu da nastanu tako blizu jedna druge.
IZVOR: Smithsonian
