Ovako svoju ispovest započinje engleski pisac Met Hejg koji je, zahvaljujući čitanju i pisanju, prebrodio težak period duboke depresije kada je imao 24 godine. Petnaest godina kasnije, on svoje strahove, očekivanja i zadovoljstva objedinjuje u knjizi „Razlozi zbog kojih vredi živeti“, u kojoj navodi da reči imaju moć da svakoga oslobode od svega što je negativno.
Možda čitanje i pisanje ne predstavljaju magični lek protiv nezadovoljstva i depresije, ali ovaj britanski pisac se bukvalno, i istinski, zahvaljuje knjigama jer su mu vratile nadu i želju za životom. Kako to da knjige mogu da vam spasu život? Izgleda da srž ovog pitanja proizilazi iz toga kako i gde usmerite svoju pažnju tokom čitanja. Bar tako smatra Hejg: „Čitanje mi je uvek odvraćalo pažnju od svega drugog, i potpuno me smirivalo, a dok bih pisao imao bih utisak da moje misli teku sporije nego inače“.
Rita Otero, psihološkinja i koordinatorka jedne radionice koja prednost daje rešavanju problema putem pisanja, ističe da je usporavanje misli velika vrlina, koju nam donosi/koju u nama razvija pisanje: „Pokret ruke prilikom pisanja ima mnogo manju brzinu od naših misli, i to utiče na opušteno i spokojno stvaranje istih takvih ideja“.
Fakundo Manes, argentinski neurolog, smatra da nas, sa neurološke tačke gledišta, „rukopis, kada je sporiji, navodi da napisane informacije povezujemo i bolje organizujemo)“. Jedno nedavno urađeno istraživanje je, takođe, pokazalo da postoji razlika između pisanja rukom po papiru i kucanja na računaru. Ispitanike je činila grupa studenata koja je jedan običan razgovor beležila kako na papiru, tako i na računaru. Rezultati su pokazali da su studenti koji su pisali na papiru bolje razumeli osnovne ideje teksta, bolje ga preneli na papir i zapamtili više informacija, za razliku od druge grupe koja je na računaru otkucala bukvalan smisao poruke, i pokazala manje razumevanje iste.
Čitajte naglas!
Rita Otero, takođe, navodi i prednosti čitanja. Ona veruje da čitanje naglas ima terapeutsko dejstvo, odnosno, da pojedincu može da pomogne da se bolje oseća: „Tokom dugogodišnjih istraživanja i rada sa članovima radionice došla sam do saznanja da čitanje naglas ima izuzetno pozitivno dejstvo i da dovodi do empatije, međusobnog pružanja podrške, razumevanja, i uspostavljanja stabilnih međuljudskih odnosa“.
Bilo da je u pitanju čitanje naglas, ili ne, Met Hejg kaže da je, dok je patio od depresije, neprestano čitao knjige sa elementima fikcije, ali i mnoge druge književne žanrove. Međutim, Hejg se tada trudio, kao i danas, da ispoštuje jedno svoje pravilo, a to je da nikada ne čita knjige u kojima se pominju samoubistva.
Rita Otero kaže da papir ništa ne osuđuje, on sluša u tišini i dopušta da se preko njega prevali sve ono što bi trebalo da bude rečeno. Bez ikakvih sumnji, čitanjem se mogu prebroditi raznorazne teške životne situacije, a istraživanja su pokazala i da su osobe koje redovno čitaju manje podložne stresu i depresiji. Čitajući, aktivirate moždane ćelije koje nisu vezane samo za jezik i memoriju, već i za emocije.
Posebno su zanimljiva neka od Manesovih istraživanja koja dokazuju da dok, recimo, čitate tekst u kome se pominju glagoli kretanja, kao što su „trčati“ ili „jesti“, aktiviraju se određeni delovi mozga koji nam omogućavaju da pokrećemo stopala ili usta.
Izvor: El País
