FOTO: Balkanrock
Sa muzikom ovog velikana upoznala sam se kao klinka, tačnije sa nekih 16-17 godina uz veliki hit „Lets dance" - neposredno nakon otkrivanja novog talasa koji sam pokušala da rastumačim, pripitomim, prilagodim i „priheftam" svom tadašnjem sentimentu. Nešto mi je tu sve bilo čudno, ali toliko izazovno čudno, da sam te melodije prihvatila kao nešto sasvim normalno - i meni je tako ostao Dejvid Bouvi.
Kada uopšte pričamo o muzici, ali o muzici koja se stvarala u različitim dekadama za koje je uvek nešto vezano, nešto specifično, tu se Bouvi uklapa bez pogovora: Bouvi je obeležio gotovo pola veka i menjao muzičku scenu konstantno - uigrano, suptilno, pa napadno, šokantno, ali uvek prihvatljivo i upamćeno - na kraju zapamćeno.
Tokom pola veka obeležio i menjao muzičku scenu, flertovao je sa glam rokom, art rokom, soulom, hard rokom, dens muzikom, popom, pankom i elektronikom. Muzička diskografija ostaje obogaćena za 26 njegovih albuma, sa kojih je publika izabrala najveće hitove: „Let’s Dance”, „Space Oddity”, „Heroes”, „Changes”, „Under Pressure”, „China Girl”, „Modern Love”, „Rebel, Rebel”, „All the Young Dudes”, „Panic in Detroit”, „Fashion”, „Life on Mars”, „Suffragette City”. Poslednja Bouvijeva dva albuma datiraju iz 2013. godine - „The Next Day", a poslednji - „Blackstar" izašao je pre tri dana.
FOTO: Wannabee
Nisu mu bili strani ni muzički instrumenti - svirao je saksofon u nekoliko bendova. Bio je i producent, između ostalih, za Lu Rida, The Stooges i Moot the Hoople, za koje je napisao i pesmu „All the Young Dudes”. Gremi nagradu za životno delo dobio je 2006. godine.
Prvo, a ispade dobro
Bouvijev umetnički proboj dogodio se 1972. albumom „The Rise and Fall of Ziggy Stardust and the Spiders From Mars” koji je zvezdu predstavio kao vanzemaljca. Stapajući britanske i japanske uticaje i rok sa pozorištem, Bouvi je stvorio živopisni androgini alter ego Zigija Stardasta. Tri godine kasnije postigao je prvi veliki uspeh u Americi singlom „Fame”.
Filmski momenti
Zbog očiju koje su različito izgledale (posledica školske tuče) i tananog izgleda, Bouvi je bio prirodan izbor za mnoge neobične filmske uloge, a igrao je i vanzemaljca u nadrealnom filmu Nikolasa Rega „The Man Who Fell to Earth” 1976. Kritičari su bili oduševljeni i njegovom glavnom ulogom u brodvejskom spektaklu iz 1980. „Čovek-slon”.
Bouvi je igrao i u poslednjem filmu Marlen Ditrih „Just a Gigolo” (1978), zatvorenika u Drugom svetskom ratu u „Merry Christmas Mr. Lawrence” (1983) i Pontija Pilata u Skorsezeovom „The Last Temptation of Christ” (1988). U filmu The „Prestige” iz 2006. igrao je Nikolu Teslu.
Ko je zaista Dejvid Bouvi?
Godine 2013. za izložbu „Dejvid Bouvi je...“, održanoj u muzeju „Viktorija i Albert“, u pretprodaji je planulo više od četrdeset dve hiljade ulaznica. Postavku su priredili kustoskinja Viktorija Broaks i kustos Džefri Marš, a obuhvatala je više od tri stotine predmeta koji su se prvi put našli na jednom mestu. Posetioci su mogli da vide originalne rukopise njegovih pesama, kostime koji su obeležili popularnu kulturu, fotografije, filmove, Bouvijeve video spotove, instrumente i slično.
Ne zaboravite da plešete, plešete, plešete. A onda sedite za trenutak, pletite nešto, potom ustanite i trčite po celom gradu. Učinite to. Šaljem vam ljubav. I mnogo nove muzike uskoro. Dejvid
Godina 2014.
Glavni izvor: B92
Milica je devojčurak, a voli da peva, piše, čita i ne zaboravlja da se smeje.
Pročitajte i:
12 razloga zbog kojih se ponosim Vršcem
Stvari zbog kojih volim Beograd
Laza Lazarević: Sve će to narod pozlatiti!
