In memoriam: Stiven Hoking
Pixabay

Čovek pun duha, popularni ambasador nauke, uvek se brižljivo starao da njegov rad bude poznat široj javnosti. Gostovao je u brojnim popularnim TV emisijama a svoj sintetizovani glas je pozajmio za raznorazne emisije. 

Njegova knjiga Kratka istorija vremena (A Brief History of Time) prodata je u neverovatno mnogo primeraka premda se zapravo ne zna koliko tačno ljudi je uspelo celu da je pročita. 

Wikmiedia Commons (NASA/Paul Alers)
Wikmiedia Commons (NASA/Paul Alers)

Stiven Vilijam Hoking (Stephen William Hawking) je rođen u Oksfordu, osmog januara 1942. godine. Kako bi izbegao nemačko bombardovanje Londona, njegov otac, biolog istraživač, preselio se u Oksford sa svojom suprugom. Hoking je dalje odrastao u Londonu i St. Albansu a nakon diplomiranja iz fizike na Oksfordu, otišao je u Kembridž na postdiplomska istraživanja iz oblasti kosmologije. 

Kao tinejdžer voleo je da ide na jahanje i veslanje ali za vreme boravka u Kembridžu otkriveno je da ima vrstu motorno-neuronske bolesti zbog koje je vremenom postao gotovo paralizovan. 

„Moja očekivanja su bila ravna nuli kada sam imao 21 godinu. Sve od tada za mene je bonus.“ (intervju za Njujork tajms 2004.)

Dok se spremao da stupi u brak sa svojom prvom ženom Džejn 1964. godine, lekar mu je saopštio da neće živeti duže od dve ili tri godine. Međutim, bolest je napredovala sporije nego što se očekivalo. Bračni par je dobio troje dece, a 1988. godine, iako je Hoking do tad mogao da govori samo uz pomoć sintetizatora, završio je Kratku istoriju vremena, laičkog vodiča u kosmologiju. Knjiga je prodata u više od deset miliona primeraka, premda je i sam autor bio svestan zašto su je nazvali „najpopularnija knjiga nikad nepročitana“.

Wikipedia
Wikipedia

Tokom Hokingove karijere uručene su mu brojne počasne diplome, medalje, nagrade i priznanja, a 1982. godine je primio Najviše odlikovanje Britanskog carstva (Most Excellent Order of the British Empire, CBE). Navodno mu je 1990-ih ponuđena titula viteza, a nju je odbio zbog neslaganja sa vladinim finansiranjem nauke. 

Hoking je otkrio fenomen, danas poznat kao Hokingova radijacija, po kojoj iz crnih rupa curi energija i nestaja u ništa. Takođe je bio poznat po neverovatnoj sposobnosti da vizualizuje naučna rešenja bez izračunavanja ili eksperimenata. Međutim, najviše pažnje je privukla njegova „teorija svega“, po kojoj se univerzum razvija prema dobro definisanim pravilima.

„Ovaj kompletan skup zakona može nam dati odgovore na pitanja poput onog kako je nastao univerzum“, rekao je on. „Gde ide i hoće li ga nestati? Ako je tako, kako će nestati? Ako nađemo odgovore na ova pitanja, zaista ćemo sagledati Božiji um“.

Javna ličnost

Hoking je važio za veoma slavnu ličnost. U crtanoj seriji Simpsonovi prikazan je kako u baru pije sa Homerom, govoreći da bi mogao da ukrade Homerovu ideju da univerzum ima oblik krofne. 

Pojavio se i u specijalnom dokumentarnom filmu o BBC-jevoj komičnoj seriji Crveni patuljak (Red Dwarf) u kojem govori o tome zašto mu se dopada emisija kao i u Zvezdanim stazama: Nova generacija (Star Trek: The Next Generation) u vidu holograma. 

Rok grupa Pink Flojd je koristila njegov prepoznatljivi sintetizovani glas za uvod u numeru Kip toking (Keep Talking), na albumu D divižn bel (The Division Bell) iz 1994. godine.

Godine 2014. izašao je film Teorija svega (The Theory of Everything), zasnovan na izjavama Džejn Hoking o njihovom zaljubljivanju i braku. Hoking se upoznao sa i Edijem Redmajnom, koji je izabran da tumači lik ovog naučnika. 

U seriji snimanoj za Diskaveri kanal (Discovery Channel) rekao je da je sasvim razumno pretpostaviti da negde ima inteligentnog života ali je upozorio da bi vanzemaljci mogli samo napasti zemlju u potrazi za resursima a zatim nastaviti dalje. 

Pixabay
Pixabay

Uprkos svom zdravstvenom stanju, nastavio je svoj rad kao Lukasovski profesor matematike na Univerzitetu u Kembridžu, a 2001. godine je objavio svoju drugu knjigu Univerzum u orahovoj ljusci (Universe in a Nutshell).

Poseban

Hoking je verovao da mu je bolest donela i neke koristi. Pre nego što je oboleo, život mu je bio dosadio, rekao je jednom. 


Zbog svog zdravstvenog stanja počeo je da zavisi od drugih. Često je odavao priznanje supruzi koja je brinula o njemu više od 20 godina, a prijatelji i rođaci su bili šokirani kada ju je ostavio zbog jedne od svojih negovateljica, Elejn Mejson, kojom se oženio 1995. godine. Par se razveo 2006. godine.

Hoking je takođe predvideo kraj čovečanstva usled globalnog zagrevanja, udara velike komete ili nekog novog virusa. 

„Mislim da ljudska rasa neće opstati u narednih 1000 godina, osim ako se ako se ne proširi po svemiru. Suviše je slučajnosti koje se mogu desiti na jednoj planeti. Ali ja sam optimista. Mi ćemo dosegnuti zvezde.“ (intervju za Dejli telegraf, oktobar 2001.)

Pixabay
Pixabay

Sarađivao je sa ruskim investitorom Jurijem Milnerom 2015. godine na projektu pronalaženja dokaza o vanzemaljskom životu.

Jednom je napisao da je imao motorno-neuronsku bolest za vreme praktično celog svog života odrasle osobe ali da ga to nije sprečilo da ima privlačnu porodicu i da bude uspešan u svom radu. 

„To pokazuje“, rekao je, „da nikad ne treba gubiti nadu“.

Izvor: BBC