Istorija keksa sa komadićima čokolade

FOTO: Flickr

Među najzanimljivijim anegdotama iz sveta gastronomije najčešće se izdvajaju one koje govore o poreklu određenih jela, one koje ljudi prepričavaju za stolom u pokušaju da budu zanimljivi ili koje se beskonačno kopiraju na internetu. Radi se o urbanim legendama koje su istinite kao što „na vrbi rađa grožđe“, ali koje se iznova prepričavaju.

Neke od tih legendi su da je kroasan nastao prema turskom polumesecu, da je italijanski slatki hleb panettone poslužio kao izraz udvaranja jednog poslastičara, pa je zbog toga dobio ime „pan de Toni“ (Tonijev hleb), da je špansko predjelo tapas izmislio kralj Alfonso X (ili XII ili XIII, zavisno od varijante priče) ili luckasta priča da je kralj Đaume I od Aragona, poznat i kao Đaume Osvajač, krstio špansko piće od pirinčane vode i mleka imenom „orćata“ (šp. horchata) rekavši devojci koja mu ga je prodala: „Ovo nije mleko, ovo je zlato, dušo!“ (šp. Esto no es leche, esto es oro, chata!).

Takođe, postoji veliki broj gastronomskih priča koje su zasnovane na sudbini i čistoj sreći, među kojima je ona koja kaže da je slikar Klaudio de Lorena izmislio lisnato testo kada je svom ocu napravio slatku zemičku, otrcana priča prema kojoj Španci jedu grožđe za Novu godinu zbog njegove preterane proizvodnje ili priča o nesrećnoj ženi koja je slučajno izmislila recept za keks sa komadićima čokolade zbog koga je nasamarena. To je priča koju vam danas predstavljamo.

EU%20OM.gif

Keksići sa komadićima čokolade (eng. chocolate chip cookies) su jedna od najpoznatijih američkih poslastica. Osvojili su čitav svet, a toliko su popularni da ih danas zovu jednostavno keksići (eng. cookies). Na internetu se mogu naći brojni recepti i na srpskom jeziku, a čak su i Španci duboko „uronili“ u nauku o ovim keksićima.

Recept za ovu poslasticu izmislila je Rut Grejvs Vejkfild sredinom tridesetih godina XX veka u Masačusetsu, a iako je star samo osamdeset godina, ovaj recept je oborio rekord popularnosti. Priča gospođe Vejkfild je sledeća: imala je restoran i jednog dana, dok je pravila tone keksa, ostala je bez kakaa (putera ili suvog voća, u zavisnosti od pripovedača), pa je odlučila da u smesu ubaci komadiće čokoladne table da vidi da li će se otopiti i iscuriti. Kao u svim pričama sa herojima, protagonistkinja ova priče je bila uspešna, ali je potom načinila grešku prodavši keksiće na veliko tržište.

Kako su joj skoro svi tražili recept, prodavac iz supermarketa iz komšiluka, koji je ostvario rekordnu prodaju čokolade, jednog lepog dana se pojavio na njenim vratima u stilu „Nestle vam kuca na vrata“ i rekao da želi da otkupi prava na njen recept. Naivna gospođa Rut ga je prodala za samo jedan dolar, a kompanija Nestle se obogatila i to je kraj priče. Pouka je: gospođa je ispala glupa, a multinacionalna kompanija zla.

Svet bi bio mnogo jednostavan da je sve ovo istina, međutim, prava priča o istoriji ovog recepta sadrži mnogo više značajnih podataka. Niti je Rut Vejkfild ispala glupava, niti je dozvolila da je prevare, kao što nije izmislila čokoladne kolačiće pukom srećom. Priča zapravo počinje u vreme američke recesije, u avgustu 1930. godine, kada su Rut i njen suprug Kenet Vejkfild (Kenneth Wakefield) kupili malu kuću u Vitmenu (Masačusets) u nameri da je pretvore u restoran.

Rut je završila studije domaćih radinosti na državnom univerzitetu u Frejmingemu (da, tada je vođenje domaćinstva bilo profesija) i radila je kao profesorka kućne ekonomije na više instituta u okolini, tako da je kuvanje bilo njena uža specijalnost. Restoran je postavljen na putu Boston-Kejp Kod, u staroj kućici u kojoj su se nekada plaćale putarine i carine, pa otuda i njegovo ime - „Naplatna kućica“ (eng. Toll House Inn).

5934689241_555f4de02b_z.jpg

FOTO: Flickr

Uprkos ekonomskoj krizi koja je prašila Sjedinjene Države tokom 1930. godine, restoran je radio vrlo uspešno zahvaljujući domaćoj kuhinji gospođe Vejkfild i elegantnoj usluzi koju je porodica pružala svojim mušterijama. U prva četiri meseca, zaposleno je dvanaest radnika, a kroz samo tri godine čak pedeset. Godine 1938, restoran Toll House je brojao nekoliko objekata koji su priključeni početnom i čak stotinu radnika koji su posluživali hiljade jela dnevno.

Na putu ka svojim vilama u zalivu Kejp Kod, u restoranu su ručavali Kol Porter, Džo Dimađo, Beti Dejvis, Glorija Svanson i Elenor Ruzvelt. Ponudi tradicionalnih jela kuhinje Nove Engleske, koji su bili specijaliteti restorana, ubrzo su počela da se pridružuju i jela međunarodne buržoaske kuhinje koja je gospođa Vejkfild isprobavala na putovanjima po Evropi. Budući da je sve išlo kao podmazano, mogla je sebi da omogući da proširi restorane, da putuje Evropom i da objavi kuvar Toll House Tried and True Recipes 1931. godine. Do 1950. godine, knjiga je objavljena u čak 28 izdanja, a svako sledeće izdanje je, sa sve brojnijim receptima, postajalo sve deblje. Specijaliteti kuće su bili jastog, paprikaš i deserti među kojima su se posebno istakli puslica torta od limuna, rum kolač, indijski puding i keks od putera uz koji se služio sladoled.

Džozef Kenedi je dva puta nedeljno svraćao u restoran na tortu sa tipičnim bostonskim kremom, a uvek je kupovao braunije i keks sa đumbirom za svoju porodicu. Rut je bila perfekcionista, pa Toll House nikada nije ostajao bez sastojaka. U skladu sa tim, kako kaže Kerolin Vajmen u svojoj knjizi „Knjiga o čuvenom američkom keksu sa komadićima čokolade“, potpuno je neverovatno da bi kuvarica koja je bila takav ekspert dozvolila sebi da ostane bez kakaa ili da bi očekivala da će se komadići čokolade sami od sebe istopiti u smesi.

Keks je zapravo rezultat eksperimentisanja. Tokom sedamdesetih godina, Rut je izjavila u novinama da je sredinom tridesetih godina odlučila da malo izmeni recept za keks sa orasima i puterom koji je služila sa sladoledom, dodavši mu rendanu čokoladu. Nut tea wafers su se već pojavili u prvim izdanjima kuvara i skoro su identični (ako izuzmemo kakao) keksićima sa čokoladom koje je u svoj kuvar uključila 1938. godine pod nazivom chocolate crunch cookies. Mali i hrskavi, prilično su se razlikovali od današnjih keksića sa komadićima čokolade, ali ono što je važno jeste to da su izazvali haos. Proizvodili su ih u restoranu Toll House, a prodavali u različitim prehrambenim objektima. Iste godine kada se pojavio u kuvaru Rut Vejkfild, recept sa potpuno istim sastavom se pojavio i u kuvaru Ohio State Grange Cookbook sa malo drugačijim imenom - chocolate chip cookies.

nestle_toll_houses_tin_soldiers_recipe_vintage_c.jpg

FOTO: Art Fire

Mardžori Hasted, alter ego Beti Kroker, podelila je recept u svojoj emisiji na radiju, a u bostonskim novinama se pojavio više puta pod imenom „Keksići Toll house“ (eng. Toll House Cookies). Budući da se recept već pojavio u javnosti i da je bio rezultat plagijerizma, ne čudi da je Rut na kraju odlučila da sklopi dogovor o predaji prava na recept kompaniji Lamont Corliss & Co (predstavniku kompanije Nestle). Prodaja Nestle čokolada u Novoj Engleskoj je neverovatno porasla, a predstavnici kompanije su želeli da koriste recept i ime restorana u cilju promocije svojih proizvoda.

Konačno, Rut Vejkfild je prodala recept 20. marta 1939. godine i to za samo jedan dolar (što bi danas bilo 37 dolara, odnosno otprilike 34,5 evra), ali je zauzvrat dobila veliki publicitet koji je vredeo milione. Logo i ime restorana su se našli na pakovanjima čokolada Nestle, kao i recept na njihovoj poleđini. Ako uzmemo u obzir da je restoran radio do 1984. godine, iako ga je porodica Vejkfild predala tokom sedamdesetih godina, da su prodati milioni primeraka njenog kuvara i da kompanija Nestle i danas ispunjava deo svog dogovora, izumiteljka recepta ipak nije prošla tako loše. Takođe, gospođa Vejkfild je godinama radila kao savetnica kuhinje u kompaniji Nestle, ovog puta uz adekvatnu nadoknadu, a govori se, šuška, priča, i da je do kraja života dobijala besplatnu čokoladu.

Iako se ne prodaje u Srbiji, marka Nestlé Toll House jeste klasik koji možete kupiti u osamnaest različitih ukusa u Sjedinjenim Državama, u obliku smrznute smese ili praha za kolače. Žuta kutija i crtež na pakovanju su severnoamerički klasik koji je počeo da stiže u svet u paketima koje su dobijali vojnici tokom Drugog svetskog rata. Domaći ukusni keksići sa komadićima čokolade su počeli da osvajaju svet zajedno sa licem Rut Vejkfild na pakovanju.

Iako je kompanija Nestle blago izmenila recept u skladu sa novim svetskim okolnostima, i dalje je inspirisan svojom izumiteljkom, Rut Vejkfild iz tridesetih godina prošlog veka. Ako želite da ih probate, na internetu možete pronaći brojne recepte i na srpskom jeziku. Neće vas učiniti milionerima, ali će vas sigurno usrećiti, a kao dodatak možete da ispričate njihovu zanimljivu istoriju.

5954414295_32dfcaa4e5_z.jpg

FOTO: Flickr


IZVOR: El comidista