Neke poznate priče Beatriks Poter su Peter Rabbit, Jemima Puddle Duck i Squirrel Nutkin, dok je glavna junakinja jedne od najpoznatijih veoma bockava ličnost – to je jež, gospođa Tigi Vinkl, pralja. Osim što je ovo štivo za čitanje pred spavanje, ova priča promenila je naš stav prema ovom baštenskom gostu. Ekolog i pisac, Hju Vorvik, govori više o tome.
Danas našu brigu o ježevima uzimamo zdravo za gotovo. Svi volimo ježeve, a većina nas zabrinuta je zbog masovnog smanjena broja ježeva kom smo svedoci. Na primer, oko 40.000 ljudi pridružilo se kampanji pod nazivom „Ulica ježeva“ („Hedgehog Street“), koja bi pomogla da se otvore bašte za njih.
Međutim, naš odnos sa ovim predivnim životinjama nije uvek bio tako srdačan. Za vreme vladavine Elizabete I, nagrada je bila obećana za svakog ubijenog ježa, dok su se oni u pričama često smatrali lošim predznakom. Braća Grim povezivala su ježeve sa ozbiljnim odraslim temama, dok su ih neki narodi spajali sa zlom sudbinom i katastrofom.
Sve ovo promenilo se 1905. – od tada, u skoro svim pričama u kojima se pojavljuju, ježevi su dobroćudni, ako ne i simpatični junaci. U svojoj biblioteci imam dve police posvećene pričama o ježevima, a nijedna od njih ne prikazuje ježeve u lošem svetlu.
A šta se to dogodilo 1905? Izdata je knjiga o ježevima, koja je danas nadaleko poznata – Gospođa Tigi Vinkl.
Da nije bilo tog, zapanjujuće diskriminatornog, vremena u kome je živela, Beatriks Poter možda nikada ne bi ni napisala ovu, i još 22 druge priče zbog kojih je toliko poznata. Bila je sjajna posmatračica prirode, umetnica i naučnica – ova žena mogla bi se svrstati u red mislilaca kao što je bio Čarls Darvin… da je bila rođena kao muškarac.
Da nismo promenili svoj stav o ježevima podstaknuti pričom o neobičnoj pralji, da li bi sada došlo do ovakve galame da se spreči nestajanje ježeva iz naših sećanja? Ne znam. Posao PR menadžera koji je ona odradila za ježeve bio je veličanstven.
Tužno je što mi kao društvo pokušavamo da zaštitimo samo ono sa čime smo neposredno povezani. Navedeni smo da mislimo kako smo povezani sa pandama i džinovskim kitovima, zbog ogromne popularnosti koju dobijaju kroz razne kampanje. Ako bismo analizirali ježa – smrdljivu, nedruštvenu životinju, prekrivenu bodljama, za koju se smatra da je puna buva (iako nije tako), bilo bi nam teško da ga zavolimo. Međutim, Beatriks Poter uspela je da unese malo magije, te je tako pretvorila ježa u neodoljivog prijatelja naših bašta.
Dok proslavljamo 150. rođendan ove izuzetne žene, razmislimo za trenutak o tome šta je uspela da postigne, osim što je svojim predivnim knjigama učinila srećnim milione ljudi širom sveta. Ona je pomogla da se naše doživljavanje ježeva promeni, da oni postanu harizmatično obeležje Velike Britanije, i da nestane konzervativizam, a na taj način pomogla je ne samo ježevima, već i svim ostalim divljim životinjama u baštama.
Evo još nekih priča u kojima su životinje glavni junaci.
„Ratni konj“ – Priča Majkla Morpurga govori o Džoi, ratnom konju koji je kupljen da bi služio u Prvom svetskom ratu. Ovo je moćna priča o užasima rata, hrabrosti i prijateljstvu. Inspiracija za ovu priču potiče iz razgovora sa nekoliko veterana u lokalnoj krčmi. Na taj način čuo je iz prve ruke o ratu, uključujući i priču čoveka koji je imao lična iskustva sa konjima tokom rata.
„Fantastični gospodin Lisac“ – Farmeri Bogis, Bans i Bin preziru lukavog gospodina Lisca i kuju plan kako bi okončali njegovu krađu pilića. Međutim, gospodin Lisac uvek je jedan korak ispred njih. Roald Dal govorio je svojoj deci da je gospodin Lisac sa svojom porodicom živeo ispod ogromnog, 150 godina starog, drveta, koje je meštanima bilo poznato kao veštičje drvo, a koje se nalazilo na stazi u blizini kuće Dalovih.
„Vetar u vrbaku“ – Junaci priče Keneta Grejema o dogodovštinama iz čamca su Pacov, Krtica, Jazavac i gospodin Žabac. Ovo je priča o prijateljstvu i nezgodama. Ovaj dečji klasik nastao je iz niza pisama i priča pred spavanje koje je Grejem pisao svom sinu.
„Brežuljak Voteršip“ – Od filmske adaptacije iz 1987. deca su možda imala noćne more, ali roman Ričarda Adamsa prvobitno je započeo kao niz priča koje je pričao svojim ćerkama na putovanjima. Priča prati grupu kunića koji se, bežeći pred uništenjem svog staništa, otiskuju na neizvestan put kako bi pronašli siguran dom.
„Šarlotina mreža“ – Ovaj dečji klasik govori o Vilburu, prasetu koje postaje poznato zahvaljujući Šarlot, mudrom pauku koji živi u ambaru. Ovo je priča o prijateljstvu i vernosti, a E. B. Vajt napisao je knjigu inspirisan svojom farmom u Mejnu, dok je lik Šarlot zasnovan na njegovom posmatranju velikog sivog pauka u ambaru.
Izvor: BBC
