FOTO: Pixabay
Knjiga „Teorija kreativnosti“ (Тeoría de la creatividad) fizičara i mislioca Horhea Vagensberga (Jorge Wagensberg) objašnjava pojam ideja i načine na koje ih možete ujediniti kako biste stvorili nova saznanja.
Da li su vas nekad nazvali „renesansnim čovekom“ jer ste radili više od dve stvari istovremeno? Možda vas je neko video da u isto vreme jedete i čitate knjigu, dok krajičkom oka gledate omiljenu seriju na televiziji ili su vas videli kako, dok hodate, zviždite i žvaćete žvaku.
Ipak, izraz „renesansni čovek“ sve se ređe koristi i više nema neko posebno značenje – osim ako ne govorimo o Horheu Vagensbergu – doktoru fizike, istraživaču različitih naučnih polja, univerzitetskom profesoru, autoru filozofskih knjiga, bivšem direktoru prirodnjačkog muzeja CosmoCaixa u Barseloni, kao i, između ostalog, uredniku. Za njega slobodno možemo reći da je „renesansni čovek“ i upravo zbog toga je možda i najpogodniji da daje savete o kreativnosti.
Prošlog meseca, izašla je njegova poslednja knjiga „Teorija kreativnosti“. Ovaj interesantni esej, ali i rigorozan u načinu kako istražuje različite tačke gledišta, ispituje ideje kreativnosti, objašnjavajući stvaralaštvo kroz primere različitih oblasti kao što su su: teorijske nauke, klasična muzika, religija i tehonologija. Kroz ovu knjigu, Vagensberg odlučno dokazuje prednost kreativnosti nad prosečnošću.
FOTO: Casa del libro
Iz njegove knjige izdvojili smo devet pogleda na kreativnost koji vam mogu pomoći da razmišljate bolje ili drugačije, jer, prema Vagensbergu, ideja se rađa traženjem novih rešenja za postojeće probleme ili za one koji će tek nastati.
1. „Odbijanjem ulaganja u nove ideje unazađujemo se pre nego napredujemo. Ovo bi imalo smisla u svetu gde su dileme svedene na minimum, što naravno nije slučaj. Međutim, u trenucima zbunjenosti svaka ideja može biti korisna. Ono što je sigurno u našem svetu upravo je činjenica da je naš svet prepun dilema i zbog toga su nam potrebne uvek nove i sveže ideje.“
2. „Svaki koncept ima svoj par, nekad suprostavljen nekada dopunjući. Kreativnost takođe ima svoju suprotnost: prosečnost. Više prosečnosti manje kreativnosti i obrnuto. Sklonost prema idejama nije luksuz niti je uvek hitno potrebna. Svaka težnja, lična ili kolektivna, prećutna ili otvorena, koja ignoriše ideje priklanja se prosečnosti.
3. „Neizvesnosti zastrašuju, ali postoje dva načina kako da se protiv njih borimo. Prvi način je zasnovan na ’dvostrukom poverenju’, verovanje u to da postoje nepogrešive i večne ideje i verovanje u to da smo ih pronašli ili da će nam iste biti otkrivene. Potom, dovoljno je da ih čvrsto prigrlimo i da onda raspolažemo njima kada nam odgovara. Drugi način je da se nikada ne odustane od potrage za novim saznanjima. U prvom načinu ideje vremenom postaju dosadne i opterećujuće, dok su u drugom ideje poželjne i predstavljaju stalan izvor intelektualnog napretka. Potiskivanje novih ideja može nam doneti samo nevolje.“
4. „Život je dostignuće inertne materije dok je inteligencija dostignuće žive, tako da pre nego što se razvio prvi mozak i dalje evoluirao u um koji je sposoban da razvije misao, sve ideje su bile prirodne. Vrlo je moguće da je pojavljivanje mozga povezano sa njegovim pokretanjem sopstvenom voljom. U stvari, ovo možemo najbolje razumeti kroz primer ostrige zakačene za stenu ili meduze koju nosi struja i koje se uvek hrane slučajno, odnosno hrane se česticama koje ’nalete’ na njih. Međutim, kada hrana ne može da se pronađe u neposrednom okruženju mora da se napusti kuća. Morate da izađete iz svoje zone komfora i odatle počinje sve.“
FOTO: Pixabay
5. „Jedna od neugodnosti sa kojima se ideje susreću na svom putu prema slavi je strah od plagiranja. Tokom mog dugog staža univerzitetskog profesora mogu da dokažem da je ovaj strah prisutan, srećom retko, ali ipak mogže da bude patološki za neke studente, profesore ili istraživače. Na primer, video sam kod studenata druge godine fizike, koji imaju dvadesetak godina i koji veruju da poseduju revolucionarnu ideju, da se plaše da je iznesu na papir kako je ne bi pročitala neka beskrupulozna osoba i prisvojila je kao svoju.“
6. „Dobra definicija razumevanja stvarnosti je ’minimalano izražavanje maksimalno zajedničkog deljenja stvarnosti’. Šta je to zajedničko deljenje stvarnosti? Od jednog dela stvarnosti ne možemo izvući nijedan ispravan zaključak. Da bismo nešto razumeli, moramo da posmatramo nekoliko različitih i sličnih delova stvarnosti i da tražimo šta imaju zajedničko.“
7. „Nisu sve ideje jednake, svaka ideja ima težinu i formu. Kada govorimo o težini, misli se na to da neke ideje nadmašuju druge. Konkretno, postoje ’šok ideje’ koje uspevaju da ubrzaju ili preokrenu tokove istorije, menjajući uslove u kojima ljudi žive. Radi se o idejama koje dele vreme na dva dela, da možemo jasno razlikovati vreme pre njih i vreme posle njih. ’Šok ideje’ imaju formu prema tome da li su direktno korisne ljudima za njihove aktivnosti u stvarnosti koja ih okružuje. Čovek misli da bi razumeo, razume da bi menjao, a menja stvarnost da bi preživeo.“
FOTO: Pixabay
8. „Mešanje načina kreativnog izražavanja dve različite discipline može da dovede do jedinstevnog kreativnog spoja. Film i muzika su dve umetnosti koje mogu da spoje osetno drugačije načine izražavanja u jednu jedinstvenu celinu. Primer vredan pomena su dela kompozitora Skota Bredlija, autora muzike za crtani film ’Tom i Džeri’.“
9. „Padam u iskušenje da vam kažem kako postoje samo tri jasna metoda za dolaženje do novih saznanja, a to su nauka, umetnost i otkrivanje ili, bolje rečeno, bilo koji metod za dolaženje do novih saznanja koji u sebi sadrži mešavinu ova tri ’čista’ metoda. Svakako, ova tri metoda se nisu odjednom pojavili sami od sebe. Naprotiv, razvijali su se polako, vekovima, kroz ljudsku istoriju.“
IZVOR: PlayGround
