Završetak srednje škole predstavlja veliku prekretnicu u životu mladih ljudi. Neki od njih će se zaposliti, drugi će nastaviti školovanje. Kada je reč o onima koji se opredele da idu na fakultet ili u višu školu, pred njima stoje brojne opcije.
Izbor nije nimalo lak. Razumljivo je zašto su maturanti u nedoumici oko toga šta da studiraju. Retki su oni koji već u trećoj i na početku četvrte godine znaju kojoj oblasti će posvetiti svoju budućnost. Uzroci te neodlučnosti su brojni. Neretka je situacija da je učenik nadaren za više predmeta u kojima je podjednako dobar pa mu je teško da odabere samo jedan.
Po rečima Kristine Luburić, profesorke sociologije i građanskog vaspitanja, učenici se mogu podeliti u dve grupe: „Ima onih koji fakultet biraju prema svojim interesovanjima, odnosno upisuju ono što vole, iako su neke profesije neizvesne za budućnost. Pored toga ima učenika koji razmišljaju kako se to danas kaže preduzetnički. Oni uglavnom pri upisu misle i na onaj deo šta će moći sa tim fakultetom da rade kada ga završe. Tako da su faktori različiti, ljubav prema određenoj profesiji, zarada, zaposlenje nakon završenog fakulteta, takođe nekada odlučuje i to koliko je zahtevan određeni fakultet.“
Anketa koja je za potrebe portala iSerbia sprovedena u februaru među maturantima, pokazala je da su najuticajniji faktоri za ovu odluku saznanje da će po završetku fakulteta imati mogućnost da rade dobro plaćen posao (55%), dok su se drugi vodili time da biraju fakultet u skladu sa sklonostim i interesovanjima za određenu oblast (40%).
Roditelji su veoma važan faktor koji često igra veliku ulogu. Svaki roditelj želi najbolje za svoje dete, ali u toj želji da zaštite i poštede decu napora, roditelji ih neretko usmeravaju ka zanimanjima koja su po njihovom mišljenju isplativa i tražena. Zato se dešava da zanemare interesovanja deteta. Pozvaću se na reči Henrija Forda koji kaže: „Posao koji ne daruje ništa sem novca je najgora vrsta posla“.
„Mislim da nije u redu da roditelji u potpunosti budu ti koji će detetu birati profesiju, ali je u redu da posavetuju svoje dete. Ima primera da današnji roditelji dece koja upisuju fakultete učestvuju u odluci šta ce dete studirati i to je u redu, ali treba biti u saradnji sa detetom i doneti zajedničku odluku, nikako birati umesto deteta. Ako je u saradnji sa detetom onda može imati pozitivnih strana, ali ako roditelji odlučuju umesto deteta često se dešava da bude negativnih efekata jer dete upisuje ono sto žele roditelji, pa se desi da to studiranje ne bude baš uspešno“, objasnila je Luburićeva.
U razgovoru sa Srđanom Čolovićem, roditeljem čija ćerka ove godine završava srednju školu, saznali smo kakve stavove on zastupa: „Ranije sam mislio da je u redu da budem taj koji donosi odluku umesto mog deteta. Tako da su moja deca upisala srednju školu za koju sam ja smatrao da je dobra. Ipak, dete od 15 godina ni ne zna šta želi. Međutim, sada vidim da je moja ćerka svesna sebe i svojih sposobnosti i nisam se mešao u njen izbor.“
Ispitanici su u anketi imali zadatak da ocene od 1 (nimalo) do 5 (veoma veliki uticaj) koliko su roditelji doprineli njihovom izboru buduće profesije. Prosečna ocena je 2,15 i iz toga proizilazi zaključak da je većina budućih brucoša slušala sebe i samostalno prelomila.
Odlazak u novu sredinu deluje kao izazov, ali s druge strane može da bude mač sa dve oštrice. Jedno pitanje ankete odnosilo se upravo na to kako na učenike utiče pomisao o odlasku od kuće i otpočinjanju novog načina života. Osamdeset odsto se izjasnilo da jedva čeka taj period, nove izazove i samostalan život, dok je preostalih dvadeset odsto izrazilo zabrinutost da li će se snaći u novom okruženju i s novim načinom učenja.
„Sad si svoj čovek“, svako od nas želeo bi to da čuje, jer samostalnost je preduslov da osoba bude srećna i ostvarena. Taj put koji prolazimo doneće mnoge poteškoće i životne ispite. Odlazak na fakultet prvi je veliki korak koji ćemo načiniti. Zato je potrebno posvetiti mu pažnju i razmisliti o tome šta mi želimo, a ne kako nas drugi vide.
