Foto: Photopin
Prevela: Dragana Đilas
Može se upotrebiti kao znak oduševljenja (Parking mesto! OK!), ili, pak, kao manjak oduševljenja (Kako ti se svideo film? Pa, bio je… OK), kao način da se skrene pažnja sa neke teme (OK. Evo šta sledeće treba da uradimo), i na još mnogo različitih načina. Neverovatno je kako smo se uopšte snalazili bez ove rečce, ali i te kako jesmo - sve do 1839. godine.
Možda su brojnije priče o nastanku ove reči, nego njena brojna značenja. Jedna se veže za luku na Haitiju „Aux Cayes“, sledeća za luizijanski francuski au quai izraz, dalje portorikanski rum po imenu „Aux Quais“, nemački izraz alles korrekt (sve u redu) ili Oberkommando (Vrhovna komanda), čokto indijanski okeh, škotski och eye, volofski waw kay, grčki olla kalla, latinski omnes korrecta.
Neke druge teorije se vežu i za priče da su pekari utiskivali svoje inicijale na keks, ili za brodograditelje koji su označavali koje je drvo za spoljnu lađu (outer keel), te za vojnike u građanskom ratu kad su nosili natpis na kojem je pisalo nula mrtvih (zero killed).
Alan Metkalf, autor knjige „OK: Neverovatna priča američke najveće reči“, govori da je istina o ovoj reči da je „rođena kao glupa šala koju je započeo urednik novina 1839. godine“. Ovo nije samo još jedna teorija, kao što su ostale priče o ovoj reči, koje se prepričavaju polu zapamćene. Njegova knjiga je zasnovana na detaljnom proučavanju rada profesora Alena Volker Rida, koji je godinama sakupljao istorijske izvore o poreklu ove reči i koje je objavio kao seriju novinskih članaka tokom 1963. i 1964.
Foto: Openphoto
Sve je počelo kao šala
Ok, ovako kreće priča. U subotu, 23. marta 1983. godine, urednik bostonskog jutarnjeg lista objavljuje duhovit članak o satiričnoj organizaciji po imenu Društvo protiv zvonjenja (Anti-Bell Ringing Society) u kojem je napisao:
„Predsednik komiteta organizacije za nastavna zvona“, je jedna od njegovih punomoći, i možda ukoliko bi se vratio u Boston preko Providensa, on i njegova naoružana pratnja bi imali njegovu kutiju za priloge i tako dalje, o.k. – sve ispravno – što bi navelo čepove da lete, kao varnice, prema gore.
Tada nije bilo neobično za jednog novinara da sastavi OK kao skraćenicu za „sve ispravno“ (all correct). U to vreme je bilo popularno sastavljati šaljive skraćenice kao na primer i.s.b.d. za biće odrađeno (it shall be done), r.t.b.s. za videćemo (remains to be seen) ili s.p. za mali krompir (small potatoes).
Ovo su prethodnici nama poznatih OMG, LOL i ostalih. Mali zaokret u ovom trendu je bilo obrnuti skraćenicu ili napisati onako kako se izgovara. Tako je na primer no go umesto n.g. postalo k.g. kao know go, što znači da je nešto blokirano, ili u redu – all right je postalo o.w. (oll write – igra rečima). Ono što je zanimljivo je da su se neki izrazi zadržali dok su ostali polako počeli da blede.
A onda se posrećilo
OK je imalo sreću da je ušlo u sporne predsedničke izbore. Tokom izbora 1840. godine, OK u značenju „sve ispravno“ se spojilo sa nadimkom Martina Van Burena – Old Kinderhook, kada Van Burenove pristalice osnivaju takozvani O.K. klub. Nakon što je klub dospeo u brojne konflikte sa Harisonovom pristalicama, OK je počelo da se povezuje sa klevetama i propagandom.
Sada je imalo drugačija značenja kao što su: biti van elite, bez karaktera, katastrofično, zbunjeno, svadljivo (out of kash, out of karacter, orful katastrophe, orfully confused, all kwarelling), i ostale fraze u ovom stilu koje su i nepismeni mogli osmisliti. Takođe se značenje pomešalo i sa ismevanjem Van Buerenovog prethodnika, Endrua Džeksona, zbog njegovog lošeg pravopisa. Jedne novine su objavile polutačnu tvrdnju da OK potiče upravo od Džeksona koji je na taj način označavao da je „sve u redu“ (ole kurrek), na papirima koje je pregledao.
Foto: Pixabay
OK je predstavljao jezičke kiksove javnih ličnosti u svoje vreme i možda bi doživeo jednaku prolaznu sudbinu, da nije bilo činjenice da je baš u to vreme telegram došao u upotrebu i tu se zateklo i OK, zgodna skraćenica, spremna za upotrebu. Do 1870. godine je već postalo uobičajeno za operatore da na taj način potvrde prenošenje poruke, a OK je bilo na putu da postane najpoznatija američka reč.
Međutim, Metkalf navodi da najveći uspeh ove reči leži u „skoro univerzalnom gubitku pamćenja o pravom poreklu reči koje se desilo na početku 20. veka. Kad je poreklo ove reči zaboravljeno, svaka manjinska grupa, svako pleme je moglo da zahteva pravo na ovu reč kao izraz koji se koristio u njihovom maternjem jeziku“. Tako što smo zaboravili odakle je OK poteklo, učinili smo da pripada svima nama.
Izvor: Mentalfloss
Dragana voli strane jezike, daleke zemlje i putovanja.
