FOTO: Peru Shimpo
Pedro Paulet (Pedro Paulet) je razvio ideju koja će poslužiti kao osnova za odlazak čoveka na Mesec i dizajnirao je sopstveni svemirski brod, ali jedini koji su na početku hteli da iskoriste njegova otkrića bili su nacisti, uprkos tome što je odbio da im pomogne. Njegove formule i eksperimenti poslužili su kao uputstvo za glavne dizajnere američke Nacionalne vazduhoplovne i svemirske administracije (NASA), a Peruanac se zbog toga smatra ocem astronautike i začetnikom jednog novog doba.
Međutim, sve je počelo veoma daleko od modernih laboratorija i prestižnih evropskih univerziteta kroz koje je prošao. Ova priča je počela u njegovoj rodnoj Arekipi, u onim vedrim noćima u kojima je provodio sate gledajući Mesec i zamišljajući jedno fantastično putovanje do prirodnog Zemljinog satelita. Glavni izvor inspiracije bio mu je predskazujući roman francuskog pisca Žila Verna pod naslovom „Od Zemlje do Meseca“ (1865). Taj zamišljeni let koji je pronašao na stranicama ovog romana naveo je Pedra Pauleta da poveruje da je to fantastično putovanje zaista moguće. I uradio je sve što je mogao da bi ga ostvario.
Ko je bio Pedro Paulet?
Iako zvuči nestvarno, u Peruu se ime Pedra Pauleta više povezuje sa jednom vojnom akademijom nego sa izumiteljem prve rakete sa pogonom na tečno gorivo. Na sreću ili na nesreću, glavna škola za kadete u Limi nosi ime Pedra Pauleta. Uprkos tome, u njegovoj rodnoj zemlji malo se zna o ovom naučniku rođenom 1874. godine, ističe Alvaro Mehija, istraživač njegovog stvaralaštva i dokumentarista.
„Njegov rad i uspesi se ne izučavaju u školama, njegov život je slabo dokumentovan, a njegovo stvaralaštvo još uvek je rasuto po mnogim bibliotekama sveta“, dodaje Mehija, koji sprema film o Pauletu pod naslovom „Dečak koji je sanjao Mesec“. Dodaje da bi naučnik „bio mnogo više priznat u Peruu i u svetu da je poreklom bio Nemac ili Amerikanac“.
Od Zemlje do Meseca
Postojao je jedan francuski sveštenik po imenu Ipo Duamel koji je, bez namere, pretvorio kosmos u Pauletovu opsesiju, kada je u Arekipu doneo nekoliko kutija sa knjigama, među njima i romane Žila Verna. „Duamel je bio jedan od Pauletovih učitelja i on je taj koji mu je predao primerak romana ,Od Zemlje do Mesecaʼ, koji je promenio njegov život“, tvrdi Alvaro Mehija. Pre završetka škole, mladi izumitelj već je proizvodio sopstvene rakete jer je bio fasciniran vatrometima.
FOTO: BBC
Paulet je bio na ivici toga da ostane bez univerzitetskog obrazovanja zbog loše finansijske situacije. „Međutim, tadašnji rektor Univerziteta San Agustin ga je pozvao da izađe na ispit pred nekoliko profesora i to se završilo ovacijama. Bio je genije“, priča dokumentarista koji je objavio nekoliko članaka o životu izumitelja u peruanskim časopisima i dnevnim listovima. Zbog njegovog vanserijskog talenta, peruanska vlada mu je ubrzo dala stipendiju za studiranje inženjerstva i arhitekture na Univerzitetu Sorbona.
„Motor-raketa“
Bilo je to u Parizu, poslenjih godina XIX veka, kada je Paulet usavršio svoju „motor-raketu“ koja je imala pogon na tečno gorivo. Otkriće nije išlo u korist industriji tog vremena, koja je težila da poboljša svoje rakete sa barutnim punjenjem. Bilo je potrebno još više od 70 godina da bi čovek gazio po površini Meseca, ali u učionici pariske Sorbone jedan Peruanac je napravio prvi veliki korak.
Pauletova „motor-raketa“ brzo bi se pretvorila u „autobolid“, svemirski brod dizajniran od strane Peruanca 1902, koji nikada nije napravljen. Izumitelj je proveo decenije tražeći finansijsku pomoć za svoju konstrukciju, dok je izvršavao diplomatske dužnosti u zemljama Evrope i Latinske Amerike.
Vodio je jake rasprave sa evropskim naučnicima tokom prvih decenija XX veka i, par godina pre dolaska Adolfa Hitlera na vlast, nemački naučnici su pokušali da imitiraju njegovu „motor-raketu“ sa pogonom na tečno gorivo za vojne rakete. Paulet im nikad nije predao formulu, ali godinama kasnije, tokom uspona nacizma, Nemci su uspeli da postignu svoj cilj. Gradovi Antverpen i London su bombardovani od strane Hitlerovih trupa raketama A2 sa pogonom na tečno gorivo 1944. godine. Godinu dana kasnije, Paulet je umro u Buenos Ajresu u 71. godini života.
Ali priča se tu ne završava
Onaj koji je uspeo da pretvori „motor-raketu“ sa pogonom na tečno gorivo u vojnu raketu bio je Verner fon Braun (Wernher Von Braun), član Hitlerove elitne jedinice Schutzstaffel, poznatije kao SS. Fon Braun nije delio nacistički ideal, ali je bio postavljen da radi za režim kao mnogi nemački naučnici u to vreme.
FOTO: BBC
Predao se oružanim snagama SAD-a 1945, kada je Nemačka bila na korak od poraza u Drugom svetskom ratu. Malo kasnije je dobio prostor i priznanje u SAD-u, a onda je stigao u službu NASE, gde je rukovodio svemirskim programom koji će 1969. uspeti u tom željenom cilju da stigne na Mesec. Raketa koja je omogućila da Nil Armstrong i Edvin Oldrin hodaju po Mesečevom tlu je pokrenuta, isto kao i nemačke rakete A2, uz pomoć motora sa pogonom na tečno gorivo.
Fon Braun, kome su pripisane zasluge za dobar deo ovog podviga, u jednoj od svojih knjiga priznao je doprinos Peruanca sletanju na Mesec. „Paulet treba da se smatra pronalazačem motora sa pogonom na tečno gorivo“, napisao je naučnik u svojoj knjizi „Istorija raketiranja i svemirskih putovanja“. Fon Braun je imao nešto zajedničko sa peruanskim izumiteljem: obojica su pročitali roman „Od Zemlje do Meseca“ kada su bili deca i počeli da veruju da se ta fantazija može ostvariti.
Možda Paulet nije uspeo da vidi kako je njegov san postao stvarnost, ali bio je mnogo bliže nego sto su mnogi tada u to verovali. Napravio je prvi korak, a to nije mala stvar. I kako je i sam imao običaj da kaže: „Stanovnici Arekipe se ne plaše ni vatre ni eksplozije“.
IZVOR: BBC
