Foto: PixaBay
U današnjem modernom i naprednom društvu, uobičajeno je da se u letnjem periodu čine stvari koje se uglavnom ne rade tokom ostatka godine.
Slušajte svoj stomak
Huan Revenga, jedan od najaktivnijih nutricionista na internetu nam otkriva značajan podatak: najviše ljudi se upisuje u teretane u septembru... Ni posle Božića, a ni pre leta, već upravo posle leta. Prema proračunima Anhela Hila, profesora biohemije i molekularne biologije na Univerzitetu u Granadi, možemo se ugojiti između jednog i dva kilograma nedeljno u toku leta.
Duga je lista iskušenja (brza hrana, alkohol, grickanja između obroka, gazirani napici, hladni kokteli...) u vreme kada naše telo može najmanje da se bori sa njima. Evolucija nam je podarila proces varenja, koji u normalnim okolnostima obično traje između četiri i šest sati, ali prekomerno unošenje može dovesti do različitih posledica.
Prvi znaci prejedanja su fizički: stomak se poveća za jedan kubni decimetar što dovodi do pritiskanja unutrašnjih organa i osećaja da vam je stomak ,,naduvan’’. Ako pogledamo hemijske uticaje, ne možemo ostaviti po strani gorušicu. Tokom varenja proizvodi se veliki broj kiselina, uključujući i hlorovodoničnu koja razlaže hranu. Velika količina hrane podrazumeva i više kiseline koja iritira sluzokožu i stvara neprijatan osećaj.
Foto: We Heart It
Dobro izaberite meni
Aitor Sanćes, član Naučnog komiteta Španskog udruženja nutricionista i autor bloga Mi Dieta Cojea, kaže da efekti ne zavise samo od sastava unetih namirnica nego i od količine.Ironično, Sanćes kaže da niko nije završio u bolnici zbog prezasićenosti voćem i povrćem.
Naše telo ima dobre mehanizme za regulisanje apetita, što je objašnjeno u studiji Masačusetskog Instituta tehnologije (MIT): bitka koja se javlja u mozgu počinje u stomaku.
Prema Odeljenju za medicinu i ispitivanje mozga Univerziteta u Kaliforniji, YY peptidi, skup aminokiselina koje se oslobađaju u želucu, aktiviraju u mozgu receptore koji nas obaveštavaju kada smo siti. Takođe, jedno istraživanje je potvrdilo da YY peptidi imaju značajnu ulogu u našoj ishrani. Čak je dokazano da je jedan od uzroka gojaznosti taj što gojazne osobe luče manje peptida za vreme varenja. Upravljanje ovim polipeptidima uz pomoć injekcija uspelo je da smanji unos kalorija do 30%, a trajanje hrane i subjektivan osećaj gladi su se javili 2 sata kasnije. Ipak, dok se ovo istražuje, najbolje je naučiti da slušamo sopstvene signale.
Izračunajte šta pijete
Od piva uz ručak, pa do večernjih pića u barovima, čini se da je leto period kada je unošenje alkohola najprihvatljivije. Ipak, u ovom univerzumu koji funkcioniše prema zakonu uzroka i posledice, alkohol ima svoje neizbežne posledice: glavobolja, razdražljivost, mučnina, znojenje i kilogrami. Mamurluk, kao i grip, mora se preležati, a prema nekim istraživanjima, neizbežan je.
Etanol je glavni akter u ovom procesu. Možemo se osloboditi male količine kroz znoj, pljuvačku, dah ili urin, ali većina mora proći kroz jetru, a to ima svoje posledice. Iako mislite da dobro podnosite piće, vaša jetra ima ograničene kapacitete, pa vreme za koje etanol prođe kroz vaš metabolizam zavisi od unete količine. Na primer, 200 kubnih centimetara vina sadrži 19,2 grama alkohola. Osobi od 60 kg biće potrebno 3 sata da se oslobodi te količine.
Pripremite se za mamurluk
Postoje opšte smernice zasnovane na naučnim studijama. Prvo, pravilno se hidrirajte koristeći napitke namenjene sportistima jer pomažu zameni izgubljenih elektrolita ili Sprite(jedno istraživanje je nakon ispitivanja 57 napitaka pokazalo da je ovo soda kojaubrzava eliminaciju alkohola u organizmu). Izbegavajte masnu hranu i jedite voće kao što su banane ili lubenica. Prema različitim istraživanjima, sokovi i voće ublažavaju bolove jer imaju veliki procenat vitamina C. Ukoliko se odlučite za tablete protiv bolova, uzmite ibuprofen pre nego paracetamol. ,,Ovaj lek podstiče rad jetre tokom mamurluka, kada ona već čini napor da se izbori sa toksinima iz našeg tela’’, objašnjava Moises Robledo, porodični lekar i sekretar za informisanje Španskog društva doktora.
Foto: We Heart It
Ali, još važnije je da znate šta ne treba da radite. Hose Manuel Lopes Nikolas, profesor na odseku za biohemiju i molekularnu biologiju Univerziteta u Mursiji vrlo jasno kaže: ,,Ne konzumirajte još alkohola ni slučajno. Kontraproduktivno je, jer samo dodaje više posla jetri’’.
Isto se događa i sa kafom. Uprkos tome što je najbolji lek, velika većina današnjih istraživača ga osporava. Profesor Lopes Nikolas smatra da bi trebalo izbeći kofein, ne samo tokom jutarnjeg mamurluka, nego i tokom noćnih izlazaka. Jedan od efekata alkohola je pospanost, ali ako se meša sa gaziranim ili energetskim napicima, kofeinskim i šećernim bombama, oni sprečavaju efekte prirodnog umora izazvanog alkoholom i omogućavaju dalje konzumiranje.
Pijte polako i umereno
Ako se pitate koje je najbolje piće za izbegavanje mamurluka, odgovor je lak: ono koje sadrži najmanji procenat alkohola. Kada već znate kako vaše telo podnosi alkohol, birajte pića sa manjim procentom i kontrolišite ne samo količinu koju unosite, već i brzinu kojom pijete: što brže pijete, biće veća brzina apsorpcije alkohola, a samim tim i količina koja dospeva do krvi. Alkohol može dospeti do krvi za 5 minuta od unosa u telo i dostiže najviši nivo između 30 i 90 minuta od unosa. Kasnije počinje polako da isparava iz organizma do potpunog iščeznuća, koje može trajati između 12 sati i nekoliko dana.
Spavajte bolje
Studije i istraživanja pokazuju da leti ljudi spavaju lošije. Glavni uzrok ovoga jeste vrućina. Ljudi jedu više, piju više, a ipak, spavaju manje. Pored kognitivnih i memorijskih poboljšanja, istraživanja pokazuju da je popodnevna dremka efikasna u smanjenju nivoa stresa, rizika od srčanih oboljenja, kao i podsticanju aktivnosti... naravno, postaje nezgodna ukoliko se mnogo produži. Studije pokazuju da je najbolje da traje nekih 40 minuta. Duža dremka se ne preporučuje i može da utiče na noćno spavanje.
Svima je jasno da manjak sna nije dobar, ali ni prekomerno spavanje nije od koristi. Postoji više studija koje pokazuju da višak sna može imati iste posledice kao i manjak: slaba koncentracija, loša memorija, povećan umor...
Foto: EHS Today
Ne pokušavajte da sve nadoknadite sportom
Iako je fizička aktivnost ključna za zdrav život, nije preporučljivo da se naglo počne sa sportom. Odeljenje za preventivnu medicinu Univerziteta Kompultense u Madridu sprovelo je studiju o fizičkim povredama tokom sporta anketirajući 1600 osoba povređenih u poslednjih 12 meseci. Najviše povreda dogodilo se upravo tokom leta.
Fizička aktivnost tokom leta kada su temperature visoke može da bude fatalna. Stručnjaci upozoravaju da može da izazove dehidrataciju, grčeve, iscrpljenost i kardiovaskularne probleme. Medicinske službe preporučuju izbegavanje fizičke aktivnosti tokom najtoplijeg dela dana, kao i da poznajete svoje granice i vodite računa da unosite dovoljno tečnosti.
Ipak, usled nedostatka fizičke aktivnosti može doći do gojenja. Dnevna šetnja je vrlo korisna, a studije pokazuju da je kod osoba koje praktikuju brzo hodanje smanjen rizik smrtnosti do 30%. Takođe, 2013. godine istraživači sa Univerziteta u Mastrihtu (Holandija) objavili su članak u kojem se potvrđuje da svakodnevno praktikovanje umerene fizičke aktivnosti donosi veće zdravstvene koristi od intenzivnije fizičke aktivnosti koja se ređe praktikuje.
Imajte na umu da umerena fizička aktivnost smanjuje rizik od srčanih problema, dijabetesa, pa čak i nekih vrsta raka i omogućuje bolju kontrolu težine, zdrave kosti i mišiće, a ima i psihološke prednosti. Pa, prošetajte malo...
Izvor: El País
