FOTO: Srbija press
Preveo: Jovan Bogdanović
Neobični događaji u ovoj oblasti u zabeleženoj istoriji datiraju još iz 1493. godine, i sa prvog putovanja Kristofera Kolumba (1451–1506) u Novi Svet. U svom brodskom dnevniku, Kolumbo je zabeležio da su očitavanja sa njegovog kompasa bila nakriva u oblasti koju danas zovemo Bermudski trougao, a on i njegova posada su bili zbunjeni plitkim delovima mora s obzirom na to da nema kopna u blizini.
Termin ‚‚Bermudski trougao“ je prvi put upotrebljen u članku Vinsenta H. Gadisa za časopis Argosi 1964. Gadis je tvrdio da je nekoliko brodova i aviona nestalo bez objašnjenja u toj oblasti. Taj članak je proširio i ubacio u svoju knjigu, ‚‚Nevidljivi Horizonti: Istinite misterije mora" (1965), u kojoj je opisao devet misterioznih događaja i opisao značajne detalje. Mnoge novine su objavile priču decembra 1967. godine o čudnim događajima u Bermudskom trouglu nakon što je objavljivanje priče Nacionalne geografije pridalo pažnju Gadisovoj knjizi.
Trougao je pomenut u priči sa naslovne strane u Argosi-ju 1968. godine, u knjizi ‚‚Limbo izgubljenih" (1969) Džona Valas Spensera, i u dokumentarnom filmu Đavolji trougao 1971. Bestselerom Čarlsa Berlica Bermudski trougao (1974) legenda o destruktivnoj oblasti je dostigla vrhunac, ali za neke senzacionalne tvrdnje se ubrzo dokazalo da su netačne.
Još u 1952. Džordž. Sands je zabeležio u izveštaju u magazinu Fejt da se neobično veliki broj čudnih nezgoda dogodio u oblasti bliskoj Bermudskom trouglu. Da su mnoge nezgode intrigantne, i da u oblasti ima nekih prirodnih pojava kojih moreplovci i piloti moraju biti svesni, nije bilo osporeno. Kako god, ni statistike ni zabeleženi dokazi ne ukazuju da je broj nezgoda neobično visok i bez objašnjenja.
Marta 1918. godine, tokom Prvog Svetskog Rata, USS Kiklopi su nestali u Bermudskom trouglu. Ovaj brod je mogao da bude uništen u ratu, ali je decembra 1945. nestanak Leta 19, trenažna eskadrila od pet torpedo bombardera Američke mornarice, postao najozloglašeniji od svih nestanaka povezanih sa Bermudskim trouglom. Eskadrila je uzletela sa Loderdejla na Floridi, sa posadom od 14 ljudi, i nestala posle nekoliko javljanja sa pozivima u pomoć. Hidroplan koji je poslat da ih potraži je takođe nestao. Ta dva nestanka aviona su često pominjana kako je legenda o Bermudskom trouglu rasla tokom 1960. i 1970. godina.
Malo tih priča je sadržalo i detalje. Celokupna posada Leta 19 je bila na treningu, na primer, osim njihovog vođe patrole, koji je pokušao da se povuče sa dužnosti tog dana jer se osećao bolesnim. Pošto mu se kompas pokvario ubrzo posle poletanja, vođa patrole je odlučio da upravlja pomoću zemaljskih oznaka oblika ostrva Florida Kejs, sa kojim je bio upoznat. Vidljivost mu je postala problem usled iznenadne oluje, i vođa je postao dezorijentisan. Let 19 je još uvek imao komunikaciju sa Fort Loderdejl vazdušnom bazom, ali posle nekih tehničkih poteškoća nisu uspeli da prebace na frekvenciju za hitne slučajeve. Snimci komunikacije ukazuju na to da su neki članovi posade mislili da nadleću Atlantski okean umesto Meksičkog zaliva, kako je njihov vođa izveštavao.
Avion je poslat u pretragu i tvrdi se da je nestao u Bermudskom trouglu zajedno sa Letom 19. Avion je, zapravo, eksplodirao 23 sekunde posle poletanja. Olupina aviona Leta 19 nikada nije pronađena.
FOTO: Noviteti
Još neki od aviona koji su nestali u ovoj oblasti su DC-3 sa 27 putnika 1948. godine, i C-124 Gloubmaster sa 53 putnika 1951. godine. Među brodovima koji su na spisku nestalih su Meri Selest (1872), tanker mornarice Sulfur Kvin sa posadom od 39 ljudi (1963), i nuklearna podmornica Škorpion sa posadom od 99 ljudi (1968). Brod Meri Selest se našao na spisku navodno nestalih u Bermudskom trouglu mnogo decenija nakon svoje čudne tragedije. Brod je zaplovio iz Njujorka ka Đenovi u Italiji, ali je pronađen kako plovi bez posade nekih 650 kilometara van kursa, nadomak obale Afrike. Lične stvari posade su nađene, a zalihe hrane nisu ukazivale na pobunu. Poderano jedro i nestali čamac za spasavanje su ukazali da je brod naišao na oluju, ali u brodskom dnevniku, u kom su informacije beležene sve do devet dana pre pronalaska broda, nema pomena bilo kakve katastrofe.
Iako nema dokaza da je Meri Selest ikada ušao u oblast Bermudskog trougla, jeziva pitanja bez odgovora koja se tiču njegove sudbine su često pomenuta od strane onih koji okrivljuju neku zlu silu za ove čudne i tragične događaje u trouglu.
Bez obzira na sve, postoji mnogo zabeleženih nestanaka u trouglu. Među njima je četvoromotorni avion Tjudor IV 1948. godine, sa 31 putnikom; američki teretni parobrod, SS Sandra (1952), koji je potonuo bez traga; transportni avion iz Jorka u Britaniji, nestao 1952. sa 33 putnika; avion Američke mornarice Lokid Konstelejšn, nestao 1954. sa 42 putnika; hidroplan Američke mornarice, 1956. sa posadom od 10 ljudi; francuski teretni parobrod 1970; nemački teretni parobrod, Anita, izgubljen 1972. sa posadom od 32 ljudi.
Teorije oko toga zašto je toliko letelica i brodova nestalo u Bermudskom trouglu uključuju čudna magnetna polja, zakrivljenost vremena, izgubljeni kontinent Atlantide, i otmice vanzemaljaca. Još neka od ponuđenih objašnjenja uključuju sile fizike nepoznate nauci, „rupu u nebu“, i neuobičajene hemijske elemente u vodi u tom regionu. Nekoliko knjiga objašnjavaju da je neka inteligentna, tehnološki napredna rasa koja živi u svemiru ili u moru odgovorna za kvarove opreme i navođenje brodova i aviona ka katastrofi.
U mnogim knjigama i člancima se može naći objašnjenje da su brodovi nestali po mirnom vremenu i danu. Generalije Leta 19, kao što su neiskusna posada, pokvareni kompas, vođa eskadrile koji nije pratio instrukcije, i loši vremenski uslovi i loša vidljivost često se ne pominju. Leri Kuše, bibliotekar na Državnom univerzitetu Arizone, istražio je tvrdnje o misterioznim nestancima i zabeležio dokaze iz svakog primera. Rezultati, objavljeni u Bermudskom trouglu – Razrešenoj misteriji, pokazuju da su se mnoge nesreće desile tokom jakih oluja, ili su kasnije objašnjene.
Oblast poznata kao Bermudski trougao je jedna od dva mesta na Zemlji gde magnetni kompas ne pokazuje ispravno na sever, fenomen nazvan odstupanje kompasa. Navigatori moraju da kompenzuju količinu promene ili će im plovilo skrenuti sa kursa. Region koji često zovemo i „Đavolje more“ u Tihom okeanu je druga oblast gde se dešava odstupanje kompasa.
Golfska struja koja struji kroz oblast Bermudskog trougla je brza i turbulentna, i može brzo da izbriše dokaze o katastrofi. Nepredvidivo vreme u Karipskom delu Atlantika može iznenada da se pretvori u grmljavinu ili da stvori talase. Mnoge kratke i silne oluje nastaju brzo i brzo i nestaju, pa ih i ne detektuje satelit. Dno okeana ima plićake oko ostrva poput nekih od najdubljih marinskih rovova na svetu. Uzajamno dejstvo jakih struja preko grebena proizvodi konstantne bujice i razvija nove, neucrtane opasnosti u navigacije.
Ove činjenice mogu da zbune čak i iskusne moreplovce. Veliki broj izletničkih čamaca plovi vodama između obala Floride i Bahama. Američka obalska straža prima više od osam hiljada poziva u pomoć godišnje, u proseku više od 20 dnevno u toj oblasti, često od plovila koja su ostala bez goriva.
Bermudski trougao je oduzeo više od hiljadu života tokom dvadesetog veka. To je u proseku oko 10 godišnje, brojka slična drugim oblastima gustog vodenog saobraćaja ili promenljivih prirodnih uslova. Naučne procene Bermudskog trougla su zaključile da veći broj nestanaka u tom regionu nije abnormalan i da za većinu nestanaka postoji logično objašnjenje. Povezivanje sa paranormalnim u Bermudskom trouglu ipak opstaje u popularnim fantazijama.
IZVOR: Encyclopedia
Jovan je mladi i perspektivni pisac koji pisanjem i prevodjenjem budi u vama neodoljivu zelju za citanjem!
