Ove godine 1. januara na Islandu je stupio na snagu zakon koji koji obavezuje poslodavce da podjednako plaćaju žene i muškarce za istu poziciju. Zakon je prošle godine simbolično najavljen na Dan žena. Reč je o mehanizmu koji štiti prava žena, a kompanije kod kojih se ustanove nepravilnosti moraće da plate kaznu. Inicijativu prema kojoj su nejednake plate postale protivzakonite podržale su i vladajuće i opozicione stranke u parlamentu, čiji sastav čini 50% žena. Island je odavno postao pionir u borbi za ravnopravnost polova. Vigdis Finbogadotir bila je prva demokratski izabrana predsednica države na svetu i tu funkciju je obaljala od 1980. do 1996. godine. Island svoju poziciju (1. mesto) održava već devetu godinu zaredom na listi Svetskog ekonomskog foruma po jednakosti polova.
Jednaka prava kao normalnost
Island je mala država od 334.000 stanovnika, na sudaru severnoameričke i evropske tektonske ploče. Iako su udaljeni od ostatka kontinenta, njihovo društvo se brže razvija i visoko se kotiraju po UN indeksu sreće u svetu (3. mesto prošle godine). Stopa nezaposlenosti na Islandu od 2010. godine, kada je iznosila rekordnih devet odsto, beleži konstantan pad, a prošle godine je bila niža od 2%.
Zašto je Island najbolje mesto za žene?
Ranije je bio običaj da žene ostaju kod kuće kao domaćice. Pošto su se muškarci najčešće bavili ribolovom na moru, žene su u njihovom odsustvu preuzimale i ,,muške” uloge u kući. Tačnije, vodile su brigu o celokupnom domaćinstvu, pa i o finansijama, što je pokazalo koliko žene mogu biti sposobne i samostalne.
Od 70-ih godina 20. veka, na Islandu jača feminizam usled nezadovoljstva žena radnim uslovima. Naredne godine su obeležili brojni protesti koji su poslali jasnu poruku da ukoliko žene ne mogu da rade, cela država biva paralizovana. Aktivizam i borba za sopstvena prava učinili su da žene postanu vidljivije. Žene na visokim političkim funkcijama obezbedile su dalji razvoj ekonomije i do 1999. godine činile su trećinu parlamenta.
Na političkom planu dosadašnje vlade bile su vrlo aktivne: kriminalizovano je plaćanje za nagost i seks, zabranjeni su striptiz klubovi, a predstavljen je i plan akcije kojim se staje na put trgovini ženama. Pre 5 godina na snagu je stupio zakon kojim se kompanije obavezuju da će minimalno 40% njihovih rukovodećih pozicija biti povereno ženama. Od ljudi koji se usavršavaju na državnom islandskom univerzitetu, 65% su studentkinje. Danas radi oko 80% žena na Islandu, a zakon o porodiljskom odustvu je prenosiv i na oca deteta u trajanju do 6 meseci.
Međutim, nemaju samo feministkinje udela u borbi za ženska prava. Muškarci se takođe slažu da je rodna ravnopravnost kamen temeljac svake zdrave države i podržavaju uzajamno poštovanje između polova. A zašto da ne?
Štaviše, sasvim je uobičajeno da žena priđe muškarcu i časti ga pićem. Naravno, ukoliko to želi – u tome je suština. Islanđani su otvoren narod i vrlo cene slobodu izbora.
Sloboda je ključna reč
Na Islandu se od malena uči u školama da su svi jednaki. Umesto da devojčicama govore samo koliko su lepe, oni ih uče kako da budu hrabre, treniraju i telo i mozak, koriste svoj potencijal i inteligenciju, kako bi sutradan umele da pronađu svoje mesto u svetu. Island predstavlja primer dobre prakse gde su žene izborile ni više, ni manje, već jednaka prava i slobodu.
